U Konstanci, rumunskom lu\u010dkom gradu na Crnom moru, od ponedeljka se odr\u017eava \u201eSea Shield 25\u201d \u2013 najvec\u0301a multinacionalna ve\u017eba obuke koju ove godine organizuju rumunske pomorske snage. U manevrima u\u010destvuje oko 2.300 rumunskih i stranih vojnih lica iz 11 dr\u017eava. Uklju\u010deno je i 33 broda, 9 glisera, 14 aviona i 90 vozila. „Sea Shield 25“ ima za glavni cilj povec\u0301anje nivoa interoperabilnosti izme\u0111u pomorskih snaga savezni\u010dkih i partnerskih zemalja. Do 11. aprila, borbene sekvence c\u0301e se izvoditi u svim akcionim sredinama: pomorskom, re\u010dnom, lagunskom, podvodnom, kopnenom i vazdu\u0161nom. Moguc\u0301nosti koordinacije i reagovanja snaga koje u\u010destvuju u situacijama veoma slo\u017eenih scenarija bic\u0301e testirane i pobolj\u0161ane.<\/p>\n
Evropski parlament sastaje se danas u Strazburu, na novoj plenarnoj sednici. Me\u0111u temama o kojima c\u0301e evropski poslanici raspravljati do 3. aprila su spoljna, odbrambena i bezbednosna politika Unije za ovu godinu i planovi pripravnosti za krize. Oni c\u0301e glasati o dva nacrta izve\u0161taja u kojima se Evropska unija poziva da vi\u0161e ula\u017ee u svoj odbrambeni sektor i povec\u0301a svoju vojnu i politi\u010dku podr\u0161ku Ukrajini. Poslanici Evropskog parlamenta c\u0301e tako\u0111e razgovarati o novim akcijama protiv trgovine drogom, ali i o novoj agendi za borbu protiv terorizma. Oni c\u0301e u utorak staviti na glasanje novog rumunskog \u010dlana Evropskog revizorskog suda. O\u010dekuje se da c\u0301e Lu\u010dijan Roma\u0161kanu, kojeg je predlo\u017eila vlada Bukure\u0161ta, stupiti na du\u017enost 1. jula.<\/p>\n
Cena zlata dostigla je novi istorijski maksimum pro\u0161le nedelje. U tom kontekstu, poslednjih godina sve vi\u0161e Rumuna odlu\u010duje da investira u ovaj plemeniti metal, na u\u0161trb drugih finansijskih instrumenata. Samo pro\u0161le godine stanovni\u0161tvu Rumunije je prodato oko 900 kilograma zlata, \u0161to je skoro duplo vi\u0161e nego pre pet godina. Me\u0111u najprodavanijim proizvodima trenutno su poluge od 100 grama, koje se prodaju po cenama od 8 do 10 hiljada evra. Prema re\u010dima savetnika guvernera Narodne banke Rumunije Adrijana Vasileskua, u rezervi Narodne banke nalazi se 100 tona zlata, \u010dija je uloga da odr\u017ei visoko poverenje u rumunsku dr\u017eavu.<\/p>\n
3.900 misija na 17 me\u0111unarodnih aerodroma u Rumuniji sprovele su strukture Ministarstva unutra\u0161njih poslova u poslednjih godinu dana od pridru\u017eivanja \u0160engenu sa vazdu\u0161nim granicama, 31. marta 2024. Prema izve\u0161taju koji je predstavljen u ponedeljak, tokom ovog perioda otkriveno je preko 100 la\u017enih dokumenata ili dokumenata koje su koristile osobe koje ne odgovaraju dokumentima, kao i preko 150 osoba koje ilegalno borave na teritoriji \u0160engena. Rumunija je od po\u010detka ove godine punopravna \u010dlanica evropskog prostora slobodnog kretanja, a na jesen c\u0301e biti ocenjena u okviru \u0160engena.<\/p>\n
Poljoprivredne povr\u0161ine i prose\u010dna proizvodnja po hektaru glavnih poljoprivrednih kultura u Rumuniji su pro\u0161le godine smanjene, pokazuju podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je proizvodnja \u017eitarica smanjena za 14%, kukuruza za oko 31%, a mahunarki za preko 23%. Pad proizvodnje zabele\u017een je i kod uljane repice, suncokreta i soje. Pala je i proizvodnja krompira za 18%, povrc\u0301a za 10%, a voc\u0301a za 7,5%. Nasuprot tome, u pore\u0111enju sa dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije, Rumunija je bila na prvom mestu po povr\u0161ini uzgajanim kukuruzom i na trec\u0301em mestu po proizvodnji, posle Francuske i Poljske. Po suncokretu, na\u0161a zemlja je na prvom mestu po obradivim povr\u0161inama i na trec\u0301em mestu po proizvodnji, posle Ma\u0111arske i Francuske.<\/p>\n
Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen progla\u0161ena je krivom za proneveru evropskih fondova. Sud je priznao \u0161tetu od 2,9 miliona evra proneverenih iz fondova Evropskog parlamenta u korist stranke Nacionalni front, koja je kori\u0161c\u0301ena uglavnom za fiktivno zapo\u0161ljavanje izme\u0111u 2004. i 2016. godine. Do ovog trenutka u toku su\u0111enja, sud je proglasio Marine Le Pen krivom, samo za proneveru 474.000 evra za pla\u0107anje privatnog obezbe\u0111enja za nju i njenog biv\u0161eg parlamentarnog ata\u0161ea. Tu\u017eila\u0161tvo je tra\u017eilo kaznu od 5 godina zatvora, 300.000 evra nov\u010dane kazne, a posebno petogodi\u0161nju suspenziju prava da bude birana, kaznu koja c\u0301e, ako je potvrdi sud, spre\u010diti francusku politi\u010darku da se kandiduje na predsedni\u010dkim izborima za dve godine. Marin Le Pen je tvrdila da je su\u0111enje politi\u010dka egzekucija, ali je sudsko vec\u0301e naglasilo da ono nije usmereno na politi\u010dku aktivnost optu\u017eenih, vec\u0301 striktno na na\u010din na koji su kori\u0161c\u0301ena sredstva Evropskog parlamenta.<\/p>\n
Senat u Bukure\u0161tu odbacio je jednostavan predlog protiv ministra energetike Sebastijana Burdu\u017ee, koji su pokrenuli senatori opozicionih partija AUR, SOS Rumunija i POT. Po mi\u0161ljenju potpisnika predloga, Sebastijan Burdu\u017ea ne mo\u017ee da obezbedi stabilnost energetskog sistema i ravnodu\u0161an je prema problemima na terenu. Ministru su, izme\u0111u ostalog, zamerili arbitrarno dodeljivanje javnih sredstava privatnim kompanijama bez konkursnih procedura, lo\u0161e upravljanje evropskim i nacionalnim fondovima, ili visoke cene energenata. Ministar Burdu\u017ea je u odgovoru jednostavnom predlogu odbacio kritike i istakao da Rumunija prvi put posle 17 godina ima nacionalnu energetsku strategiju i da je energija sigurna, jeftina i \u010dista. S druge strane, poslanici c\u0301e u sredu raspravljati i glasati o jednostavnom predlogu upuc\u0301enom ministru unutra\u0161njih poslova Katalinu Predojuu. Predstavnici AUR-a tra\u017ee njegovu ostavku i navode da je svojim delovanjem transformisao rumunsku policiju u politi\u010dku policijsku instituciju, u kojoj gra\u0111ani vi\u0161e nisu za\u0161tic\u0301eni, vec\u0301 zastra\u0161eni i uc\u0301utkivani. Ministar Predoju je uverio da c\u0301e na sve iznete optu\u017ebe odgovoriti argumentovano.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Konstanci, rumunskom lu\u010dkom gradu na Crnom moru, od ponedeljka se odr\u017eava \u201eSea Shield 25\u201d \u2013 najvec\u0301a multinacionalna ve\u017eba obuke koju ove godine organizuju rumunske pomorske snage. U manevrima u\u010destvuje oko 2.300 rumunskih i stranih vojnih lica iz 11 dr\u017eava. Uklju\u010deno je i 33 broda, 9 glisera, 14 aviona i 90 vozila. „Sea Shield 25“ […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-876830","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n