Nedavno istra\u017eivanje pokazuje da 59% Rumuna smatra da je digitalizacija korisna, a 52% veruje da ima pozitivan uticaj na kvalitet \u017eivota. Me\u0111utim, Rumunija nastavlja da zauzima poslednje mesto u Evropskoj uniji u skoro svim oblastima koje se odnose na digitalizaciju. Na primer, ako je 2024. godine 70% gra\u0111ana Evrope koristilo, u proseku, dr\u017eavnu veb stranicu ili aplikaciju bar jednom u prethodnih 12 meseci, prosek u Rumuniji je bio samo 25%. \u0160tavi\u0161e, 2023. godine evropski prosek procenta gra\u0111ana koji su imali natprose\u010dne digitalne ve\u0161tine bio je 55,6%, dok je u Rumuniji ostao ispod 28%. Tako\u0111e Rumunija je na poslednjem mestu po nivou digitalizacije poslovanja, sa 72% preduzec\u0301a koja imaju veoma nizak nivo, u pore\u0111enju sa evropskim prosekom od 41%.<\/p>\n
Edge Institute je prvi rumunski think tank koji ima za cilj da podr\u017ei digitalnu tranziciju u narednoj deceniji, sa ciljem da Rumunija dostigne evropski prosek. Prilikom otvaranja instituta, \u010desto se pominjalo da digitalizacija nije tehnologija, vec\u0301 ljudi, jer nudi predvidljivost i transparentnost, dajuc\u0301i gra\u0111anima jednak pristup informacijama i, pre svega, institucijama. Viktor Guzun je konsultant za digitalnu transformaciju, biv\u0161i ambasador Republike Moldavije u Estoniji i \u010dlan upravnog odbora Instituta Edge.<\/p>\n
Po\u0161to je 16 godina \u017eiveo u Estoniji, najdigitalizovanijoj zemlji na svetu, Guzun obja\u0161njava za\u0161to veruje da je ova re\u010d zloupotrebljena i za\u0161to gra\u0111anin uvek mora da bude u centru bilo kakvih napora za digitalizaciju:<\/p>\n
\u201eDigitalizacija se odnosi na to kako mo\u017eemo da koristimo tehnologije koje su nam dostupne, svakom od nas \u2014 internet, na\u0161 telefon ili na\u0161 ra\u010dunar \u2014 ili moguc\u0301nost da se pove\u017eemo sa bilo kim u svetu, kako da koristimo sve ove tehnologije koje su svima dostupne, jeftine, ponekad besplatne, u na\u0161em interesu i da procese u\u010dinimo jednostavnijim, efikasnijim za sve. Dakle, kako da pokrenemo ma\u0161ine da rade tako da u\u010dinimo nase \u017eivote \u0161to jednostavnijim? O digitalizaciji verovatno nema konsenzusa, to je ne\u0161to za apsolutno svakog gra\u0111anina. Dakle, svaki gra\u0111anin Rumunije mora i mo\u017ee imati koristi od ove digitalizacije. I za\u0161to ka\u017eem da je to na neki na\u010din zloupotrebljeno, jer mislim da postoji predube\u0111enje da je digitalizacija samo za odredjenu kategoriju. Ili da samo neko mo\u017ee imati koristi ili samo neko mo\u017ee da se nosi sa digitalizacijom, a drugi ljudi nisu deo ove jedna\u010dine, \u0161to je potpuno pogre\u0161no. Digitalizacija se odnosi na ljude i ljudi moraju biti u centru ovog procesa.
\nOno \u0161to verovatno nedostaje je da su za digitalizaciju zadu\u017eena samo ministarstva ili specijalizovana odeljenja ili neko ko ima super duboko znanje o toj temi, \u0161to je opet pogre\u0161no. Jer ako se digitalizacijom bave samo ministarstva i ne vode ra\u010duna o onome \u0161to sam rekao, gra\u0111anin u centru, onda ta digitalna re\u0161enja koja c\u0301e ministarstva razvijati nec\u0301e zadovoljiti potrebe ljudi. Shodno tome, ljudi ih nec\u0301e koristiti, , kao \u0161to sam rekao, \u017eele da pojednostave, da racionalizuju procese. Umesto da pojednostave stvari, oni c\u0301e zapravo zakomplikovati stvari.“<\/p>\n
Viktor Guzun smatra da internet treba da bude dru\u0161tveno pravo, od kojeg mogu imati koristi svi gra\u0111ani, a da digitalizacija dru\u0161tva mora ic\u0301i ruku pod ruku sa obezbe\u0111ivanjem op\u0161teg i nediskriminatornog pristupa kvalitetnom internetu. Me\u0111u pogodnostima koje u\u017eiva 100% digitalizovano dru\u0161tvo poput Estonije, stru\u010dnjak pominje onlajn glasanje, putem kojeg svi gra\u0111ani, bez obzira gde se nalaze, mogu da ostvare ovo pravo; neposredan pristup kompletnoj medicinskoj i farmaceutskoj istoriji, \u0161to mo\u017ee biti od su\u0161tinskog zna\u010daja u hitnoj situaciji; pristup \u0161kolskoj situaciji dece, sa grafikonima koji pokazuju evoluciju tokom vremena; i upravljanje poslovanjem 100% onlajn, bez potrebe za kontaktom sa bilo kojom dr\u017eavnom institucijom.<\/p>\n
I pored toga \u0161to Estonija nudi i moguc\u0301nost sklapanja ugovora kao \u0161to su nekretnine, brak ili razvod isklju\u010divo u digitalnom okru\u017eenju, svi ovi postupci se po \u017eelji mogu sprovesti i u fizi\u010dkom formatu, na \u0161alteru. Viktor Guzun smatra da je va\u017eno da gra\u0111ani imaju priliku da biraju.
\nStru\u010dnjaci Edge Instituta optimisti\u010dni su u pogledu \u0161ansi Rumunije da se transformi\u0161e u digitalno dru\u0161tvo. \u0160tavi\u0161e, navode primer Ukrajine, koja je na po\u010detku ruske invazije razvila brzo re\u0161enje za pravljenje paso\u0161a onlajn. Viktor Guzun ka\u017ee:<\/p>\n
,,\u017delim da vam dam samo jedan primer. Kada je po\u010dela direktna vojna agresija Rusije, kao \u0161to verovatno znate oko sedam miliona Ukrajinaca je napustilo Ukrajinu, mnogi su od njih dosli u Rumuniji. Mnogi su zaboravili paso\u0161e i dokumenta kod kuc\u0301e, jer je neprijatelj napredovao veoma brzo. A onda je, prakti\u010dno, za nekoliko nedelja, razvijen ceo koncept prepoznavanja dokumenata u digitalnom formatu, uklju\u010dujuc\u0301i i sa pravne ta\u010dke gledi\u0161ta, sa telefona\u201c.<\/p>\n
Rumunija ima \u0161ansu da napreduje u ovoj oblasti, ka\u017ee na\u0161 sagovornik:<\/p>\n
\u201eRumunija mo\u017ee da napravi ogroman skok ako se svi ovi elementi uzmu u obzir, a to je, jo\u0161 jednom, ono \u0161to \u017eelim da Edge uradi. On \u017eeli da bude fasilitator koji c\u0301e pomoc\u0301i dr\u017eavnim institucijama da naprave ovaj iskorak, ako hoc\u0301ete. To je moguc\u0301e ako imamo veoma dobru saradnju. Imamo tu ambiciju, znam da smo osmislili po optimisti\u010dnom scenariju, ali postoje razlozi za to. Postoje argumenti za\u0161to bi Rumunija, mogla to da uradi. Rumunija ima sve potrebne elemente da se razvije u digitalno dru\u0161tvo. Potrebno je vi\u0161e koordinacije i saradnje. Edge c\u0301e to poku\u0161ati da uradi sa raznim partnerima: dr\u017eavnim partnerima, privatnim partnerima, obrazovnim sistemom, zdravstvenim sistemom i mnogim, mnogim drugim oblastima.\u201c<\/p>\n
Viktor Guzun insistira na tome da svaki poku\u0161aj digitalizacije mora po\u0107i od specifi\u010dnih problema i potreba dru\u0161tva, a ne od uvoza re\u0161enja koja su identifikovale druge dr\u017eave, poput Estonije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavno istra\u017eivanje pokazuje da 59% Rumuna smatra da je digitalizacija korisna, a 52% veruje da ima pozitivan uticaj na kvalitet \u017eivota. Me\u0111utim, Rumunija nastavlja da zauzima poslednje mesto u Evropskoj uniji u skoro svim oblastima koje se odnose na digitalizaciju. Na primer, ako je 2024. godine 70% gra\u0111ana Evrope koristilo, u proseku, dr\u017eavnu veb stranicu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":724781,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-877250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n