U godinama Prvog svetskog rata, Rumuni iz Austrougarske su regrutovani i poslati da se bore na frontu za svoju zemlju. Ali mnogi Rumuni iz Transilvanije, Banata, Maramure\u0161a i Bukovine, svaki nazvan po istorijskoj pokrajini odakle su do\u0161li, vi\u0161e nisu smatrali Austrougarsku svojom zemljom i nisu hteli da se bore protiv Rumuna u Rumuniji. A kada su mnogi pali u zato\u010deni\u0161tvo, njihov pogled na buduc\u0301nost se iz temelja promenio. Ako su Rumuni u Rumuniji u\u0161li u vatru Prvog svetskog rata 1916. godine, Rumuni u Austrougarskoj su do\u017eiveli njegove strahote od po\u010detka, od 1914. Najvi\u0161e ih je poslato u Galiciju ili u dana\u0161njoj zapadnoj Ukrajini, kao i u Italiji. Neki su dezertirali, a drugi su pali u ruke ruske vojske kao zarobljenici. Procesi savesti kroz koje su prolazili Rumuni u austrougarskoj vojsci, uhvac\u0301eni izme\u0111u vr\u0161enja du\u017enosti prema svojoj zemlji i osec\u0301aja da se ne bore protiv drugih Rumuna, imali su veliki uticaj u rumunskoj knji\u017eevnosti i publicistici.<\/p>\n
Kada je Rumunija u\u0161la u sukob 1916. godine, pojavila se ideja o osloba\u0111anju rumunskih vojnika u austrougarskoj vojsci zarobljenih u ruskim logorima i uklju\u010divanju u rumunsku vojsku, ideja koju je ruska vlada u po\u010detku odbacila. Prema procenama rumunskih vlasti, oko 120.000 Rumuna iz austrougarske vojske dr\u017eano je kao ratni zarobljenici u ruskim logorima. Nakon upornih napora rumunske vlade, ruska vlada je 1917. pristala na osnivanje korpusa rumunskih dobrovoljaca iz Transilvanije i Bukovine, a komandant korpusa je bio general Konstantin Koanda, otac buduc\u0301eg pronalaza\u010da Henrija Koande, vojnog ata\u0161ea Rumunije u Sankt Peterburgu.<\/p>\n
Kroz Deklaraciju iz Darnice, lokaliteta u blizini Kijeva, gde su dovedeni oni koji su se opredelili za rumunsku vojsku, transilvanijski i bukovinski dobrovoljci su svedo\u010dili volju da se Rumunija ujedini sa teritorijama Austrougarske naseljenim Rumunima. Otprilike 1.800 rumunskih vojnika iz austrougarske vojske formiralo je prvi odred koji c\u0301e u leto 1917. stic\u0301i u Rumuniju i u\u010destvovati u krvavoj bici kod Mara\u0161e\u0161tija. Ukupno, do marta 1918. godine, oko 10.000 biv\u0161ih rumunskih vojnika iz austrougarske vojske odlu\u010dilo je da se pridru\u017ei rumunskoj vojsci.<\/p>\n
Konsistentno je prisustvo korpusa erdeljskih i bukovinskih dobrovoljaca u savezu Besarabije, Bukovine, Banata, Maramure\u0161a i Transilvanije sa Kraljevinom Rumunijom 1918. godine. Prvo ujedinjenje je bilo u martu 1918. godine kada je Savet zemlje, zakonodavno telo Barasabije, doneo odluku o ujedinjenju sa Rumunijom. General Titus Garbea, koga je 1994. godine intervjuisao Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju, kada je imao 101 godinu, seti se da je akt u Ki\u0161injevu bio prvi dobar znak koji je rumunsko dru\u0161tvo dobilo, nakon \u0161to je bilo prinu\u0111eno da zaklju\u010di mir sa Centralnim silama, kao rezultat povla\u010denja Rusije iz rata. Anarhija koja je zahvatila region nakon pobede bolj\u0161evi\u010dke revolucije bila je faktor koji je ubrzao to ujedinjenje u kojoj su u\u010destvovali i Transilvanci i Bukovinci.<\/p>\n
\u201eTada je sa neba pala veoma sjajna zvezda i Besarabija se obratila nama i ujedinila se sa nama. Uteha nam je bilo ujedinjenje Besarabije, u kome sam ja u\u010destvovao 27. marta 1918. godine. Rusi su bili kao nitkovi u svojoj zemlji, a posebno u Besarabiji, gde svuda plja\u010dkali i silovali. Rumunska vojska je do\u0161la sa osec\u0301ajem za red i Besarabi su se pokazali kao veoma patriotski raspolo\u017eeni, \u010dak smo sebi rekli <Bo\u017ee, mislili smo samo na Transilvaniju!>, posebno ja, koji sam po majci iz Transilvanije. Ali ovi Besarabi su bolji rodoljubi od Transilvanaca. I zaista su na\u010dinili ujedinjenje sa velikim entuzijazmom.“<\/em><\/p>\n General Garbea, mladi potporu\u010dnik od 25 godina 1918., sec\u0301ao se \u017eara trenutka koji je zahvatio sve. A uloga Transilvanaca u toj zajednici bila je, kako je rekao, velika.<\/p>\n \u201ePrimio sam, sa Besarabcima sa kojima sam svakodnevno bio u kontaktu, ovaj savez sa velikim odu\u0161evljenjem, pogotovo \u0161to je do\u0161lo nare\u0111enje: nema vi\u0161e kra\u0111e, nema vi\u0161e plja\u010dke, nema vi\u0161e ubijanja ljudi. U Besarabiji, na ujedinjenju 27. marta 1918. godine, neki od rumunskih erdeljskih i bukovinskih vojnika koji su bili zatvorenici pretvoreni su u rumunske jedinice blizu Kjeva, te poslati u Besarabiju. Do\u0161li su u Besarabiju oko ujedinjenja. I kako su bili puni entuzijazma, posebno Bukovinci i Erdeljci, doneli su zdravu, rumunsku atmosferu u Besarabiju. A kada smo trebali da krenemo u Moldaviju da je branimo, a ostala je vrlo mala vojska, dodali su se ovi Transilvanci koji su do\u0161li iz Darnice, tako se zvao grad kod Kijeva. Zajedno sa rumunskim patriotama Konstantinom Stereom, Aleksandrom Margilomanom, Vasileom Morcunom doneli su u Besarabiju, posebno u Ki\u0161injev, veoma povoljnu atmosferu za Rumuniju.\u201c<\/em><\/p>\n Korpus Transilvanaca i Bukovinaca ispisac\u0301e, iste 1918. godine, jo\u0161 jednu nezaboravnu stranicu istorije tog vremena. U\u010destvovac\u0301e odlu\u010dno, na jesen, u ujedinjenju Bukovine sa Kraljevinom Rumunijom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U godinama Prvog svetskog rata, Rumuni iz Austrougarske su regrutovani i poslati da se bore na frontu za svoju zemlju. Ali mnogi Rumuni iz Transilvanije, Banata, Maramure\u0161a i Bukovine, svaki nazvan po istorijskoj pokrajini odakle su do\u0161li, vi\u0161e nisu smatrali Austrougarsku svojom zemljom i nisu hteli da se bore protiv Rumuna u Rumuniji. A kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-878736","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n