U Rumuniji se nastavlja izborna kampanja za predsedni\u010dke izbore, koja c\u0301e se zavr\u0161iti 3. maja, u zoru, uo\u010di prvog kruga glasanja. Ostalo je definitivno 11 kandidatura podnetih Centralnom izbornom birou (BIK), \u010detiri nezavisna kandidata i sedam podr\u017eanih od strane izbornih partija ili saveza,. Prema Ustavu, predsednik Rumunije se bira op\u0161tim, jednakim, neposrednim, tajnim i slobodno izra\u017eenim glasanjem. Izabranim se progla\u0161ava kandidat koji je u prvom krugu glasanja dobio vec\u0301inu glasova bira\u010da upisanih na izborne liste. Ukoliko nijedan od kandidata ne ispuni ovu vec\u0301inu, 18. maja organizuje se drugi krug glasanja, izme\u0111u prva dva kandidata utvr\u0111ena po redosledu broja glasova dobijenih u prvom krugu. Kandidat koji je dobio najvec\u0301i broj glasova u drugom krugu progla\u0161ava se izabranim.<\/p>\n
Evropska unija poku\u0161ava da izbegne trgovinski rat sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama nakon \u0161to je Trampova administracija uvela carine Evropi. Evropski ministri trgovine u ponedeljku na sastanku u Luksemburgu poku\u0161ava\u010do su da prona\u0111u zajedni\u010dki odgovor Va\u0161ingtonu, ali postoje velike razlike izme\u0111u 27 dr\u017eava \u010dlanica. Prisutna na sastanku, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je istakla da Unija ostaje otvorena za pregovore, pokazala je da je SAD predlo\u017eila nulte industrijske recipro\u010dne carine za industrijsku prouzvodnju, ali da je EU spremna da odgovori protivmerama i brani svoje interese. Von der Lajen je navela da c\u0301e Unija oja\u010dati svoje Jedinstveno tr\u017ei\u0161te i fokusirati se na odnose sa trgovinskim partnerima izvan Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji \u010dine 83% globalne trgovine. Tako\u0111e, \u0161efica Izvr\u0161nog odbora Zajednice najavila je da c\u0301e EU uspostaviti specijalnu slu\u017ebu za nadzor uvoza. Kako prenosi Rojters, Ursula fon der Lajen je imala konsultacije sa predstavnicima evropske metalur\u0161ke i automobilske industrije, a sutra c\u0301e razgovarati sa \u010delnicima farmaceutske industrije, kako bi prona\u0161la kontramere ameri\u010dkim porezima.<\/p>\n
Rumunska vlada saop\u0161tava da priprema \u0161eme pomoc\u0301i za sektore koji bi mogli da stradaju od novih carinskih tarifa koje su uvele Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. O predlo\u017eenim merama c\u0301e se ta\u010dno razgovarati sa pogo\u0111enima, kako bi se uticaj ovih tarifa na rumunske kompanije sveo na minimum, rekao je ministar finansija Tanco\u0161 Barna. Re\u010d je o predstavnicima Udru\u017eenja Konkordija, najvec\u0301e organizacije poslodavaca u zemlji, i ACAROM-a, profilnog udru\u017eenja u industriji proizvodnje automobila i autokomponenti. Rumunske kompanije su pro\u0161le godine izvezle u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave proizvode u vrednosti od preko dve milijarde dolara, posebno elektri\u010dnih i elektronskih ure\u0111aja, \u010delika i aluminijuma. Domac\u0301a auto industrija, koja isporu\u010duje komponente posebno za velike nema\u010dke brendove, indirektno je pogo\u0111ena i mnoge kompanije c\u0301e mo\u017eda morati da smanje proizvodnju, pa \u010dak i da se restrukturiraju.<\/p>\n
Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlu\u010dio je danas da zadr\u017ei kamatnu stopu monetarne politike na nivou od 6,5% godi\u0161nje. Tako\u0111e je odlu\u010deno da se kamatne stope po kojima komercijalne banke mogu zadu\u017eiti kod Narodne banke Rumunije ili koje primaju kamatu u slu\u010daju iznosa koji se vode na ra\u010dunima centralne banke zadr\u017ee na 7,5%, odnosno 5,5% godi\u0161nje. Narodna banka Rumunije je pro\u0161le godine dva puta odlu\u010dila da snizi klju\u010dnu kamatnu stopu, u julu sa 7 na 6,75% godi\u0161nje, a u avgustu na 6,5% godi\u0161nje. Klju\u010dna stopa je nepromenjena od januara 2023.<\/p>\n
Vreme u Rumuniji ostaje posebno hladno za ovo doba godine. Maksimalne temperature uglavnom c\u0301e biti izme\u0111u 0 i 9 stepeni Celzijusa. \u017delezni\u010dki saobrac\u0301aj se u nedelju odvijao po nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno na prugama Ja\u0161i (istok) i Bra\u0161ov (centralni). Usled snega i jakog vetra drvec\u0301e je palo preko dalekovoda i izazvalo privremeni prekid \u017eelezni\u010dkog saobrac\u0301aja u pogo\u0111enim podru\u010djima. Ministar energetike Sebastijan Burdu\u017ea najavio je ovih dana povec\u0301anje potro\u0161nje energije i gasa, ali je precizirao da ne o\u010dekuje probleme u kontinuitetu snabdevanja u kontekstu neobi\u010dne epizode \u200b\u200bzimskog vremena, manifestovane niskim temperaturama, jakim vetrom i snegom. Burdu\u017ea je precizirao da je oko 2.400 potro\u0161a\u010da u nedelju uve\u010de bilo bez struje, zbog kvarova nastalih od drvec\u0301a koje je palo na dalekovode.<\/p>\n
Rumunska ministarka kulture Natalija Intotero u\u010destvuje u ponedeljak i utorak u Var\u0161avi, u Poljskoj, na neformalnom sastanku sa kolegama iz Evropske unije, \u010dija je glavna tema uloga kulture u ja\u010danju evropskog identiteta. Me\u0111u temama na dnevnom redu su podr\u0161ka mladim umetnicima, za\u0161tita kulturnog nasle\u0111a i definisanje novog strate\u0161kog okvira za evropske kulturne politike, poznatog kao „Kulturni kompas“, navodi se u saop\u0161tenju ministarstva. Natalia Intotero c\u0301e se zalagati za promociju kulture ne samo kao vektora identiteta, vec\u0301 i kao instrumenta otpornosti i dru\u0161tvene kohezije, u Evropi pogo\u0111enoj vi\u0161estrukim krizama. Sastanak u Var\u0161avi podvla\u010di zna\u010daj evropske saradnje u oblasti kulture i opredeljenje Rumunije da aktivno doprinosi oblikovanju buduc\u0301nosti kulturnih politika na evropskom nivou \u2013 napominje citirani izvor.<\/p>\n
Ju\u017eni koridor, kojim azerbejd\u017eanski gas sti\u017ee do Evrope, zna\u010dajno je promenio tr\u017ei\u0161te gasa na kontinentu i doprineo smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, ali postoji potreba da se koridor pro\u0161iri, posebno na Balkan i jugoisto\u010dnu Evropu, napisao je na Fejsbuku rumunski ministar energetike Sebastijan Burdu\u017ea. On je pro\u0161le nedelje u\u010destvovao na ministarskom sastanku na ovu temu odr\u017eanom u Bakuu. Burdu\u017ea veruje da c\u0301e projekat Neptun Deep u Crnom moru oja\u010dati Rumuniju kao najvec\u0301eg proizvo\u0111a\u010da prirodnog gasa u Evropskoj uniji i pru\u017eaoca energetske bezbednosti u regionu.<\/p>\n
Rumunska ministarka rada Simona Bukura-Opresku saop\u0161tila je da joj raspored rada ne dozvoljava da u\u010destvuje u takozvanom Vladinom satu u Poslani\u010dkom domu, kako bi odgovorila na zahtev Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji). Poslanici ove partije \u017eele da dobiju poja\u0161njenja u vezi sa zloupotrebama u centrima za decu sa smetnjama u razvoju, kao i u vezi sa radnjama koje je Ministarstvo rada sprovodilo u cilju za\u0161tite dece i odraslih u ovim centrima, na ja\u010danju mehanizama kontrole i obezbe\u0111ivanju neophodnih resursa za kvalitetne socijalne usluge.<\/p>\n
Po\u010dev od 2004. godine, godine njenog pristupanja Severnoatlantskoj alijansi, Rumunija prve nedelje aprila obele\u017eava Dan NATO-a, posvec\u0301en demokratiji, evropskom i evroatlantskom duhu. Transatlantski odnos ostaje su\u0161tinski stub kolektivne bezbednosti, rekao je ministar nacionalne odbrane An\u0111el Tilvar povodom 21. godi\u0161njice pristupanja. On je u nedelju, pored vojske na ceremoniji odr\u017eanoj u garnizonu Fok\u0161anj (istok), rekao da \u010dlanstvo u ovoj organizaciji Rumuniji donosi naj\u010dvr\u0161c\u0301e bezbednosne garancije. A vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Ilije Bolo\u017ean poslao je jubilarnu poruku u kojoj je precizirao da u sada\u0161njem me\u0111unarodnom kontekstu, vi\u0161e nego ikad, \u010dlanstvo u NATO-u predstavlja i garanciju bezbednosti i \u010dvrstu osnovu da Rumunija nastavi svoj razvoj i profili\u0161e se kao stub regionalne stabilnosti i kao odgovoran saveznik. Pristupanje zemlje po\u010delo je pozivom sa samita u Pragu 2002. godine, stupilo je na snagu dobijanjem \u010dlanstva dve godine kasnije, na samitu u Istanbulu, da bi se Rumunija zvani\u010dno pridru\u017eila 29. marta 2004, podno\u0161enjem instrumenata ratifikacije ameri\u010dkom Stejt departmentu, zemlji depozitaru Severnoatlantskog ugovora. \u010cetiri dana kasnije, 2. aprila, u sedi\u0161tu NATO-a odr\u017eana je zvani\u010dna ceremonija podizanja rumunske zastave.<\/p>\n
\u010cuvare rumunske krune, Njeno Veli\u010danstvo Margaretu i princa Radua, primila je u ponedeljak predsednica Republike Moldavije (biv\u0161a sovjetska dr\u017eava, vec\u0301inski romanofona) Maja Sandu, povodom posete Ki\u0161injevu. Tokom sastanka, Maja Sandu je zahvalila \u010duvarima krune na podr\u0161ci koju Kraljevski dom Rumunije u diplomatskom smislu stalno pru\u017ea Republici Moldaviji. Tokom posete Ki\u0161injevu u ponedeljak, \u010duvari krune Margareta i princ Radu u\u010destvuju na otvaranju Ekonomskog foruma \u201eInvesticije \u2013 razvoj \u2013 evropske integracije\u201c i imaju sastanak sa guvernerkom Narodne banke Republike Moldavije Ankom Dragu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji se nastavlja izborna kampanja za predsedni\u010dke izbore, koja c\u0301e se zavr\u0161iti 3. maja, u zoru, uo\u010di prvog kruga glasanja. Ostalo je definitivno 11 kandidatura podnetih Centralnom izbornom birou (BIK), \u010detiri nezavisna kandidata i sedam podr\u017eanih od strane izbornih partija ili saveza,. Prema Ustavu, predsednik Rumunije se bira op\u0161tim, jednakim, neposrednim, tajnim i slobodno […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-878750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n