,,Napisali smo novu stranicu istorije. I to uprkos preprekama i pretnjama onih koji su svim silama poku\u0161ali da spre\u0107e Rumuniju da\u00a0 postane izvoznik evropske energetske bezbednosti. Obe\u0107ao sam da \u0107emo i\u0107i do kraja za nezavisnu i sna\u017enu Rumuniju-poru\u010dio je ministar energetike Sebastijana Burdu\u017ea nakon po\u010detka bu\u0161enja u zoni Neptun Dip, na 160 kilomatara od rumunske obale. Gas iz Crnog mora vredan je 20 miliardi i istovremeno predstavlja i ,,kidanje lanaca sa kojima je Rusija dr\u017eala Evropu zavisnom od ruskog gasa\u2019\u2019. Za razvoj ovog projekta OMV Petrom-najve\u0107i integrisani proizvodja\u010d energije u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi i Romgaz-najve\u0107i proizvodja\u010d i glavni dobavlja\u010d prirodnog gasa u Rumuniji, ciji je glavni deoni\u010dar rumunska dr\u017eava sa 70% deonica, zajedno investiraju do 4 miliarde evra. ,,Ove rezerve gasa u Crnom moru na velikoj dubini identifikovane su pre 1989, godine. Naknadno, Rumunija je tra\u017eila investitore, podse\u0107a Sebastijan Burdu\u017ea: ,,Bilo je prava epopeja sa zakonom \u00a0o of\u0161or gasu ( offshor), pa je ameri\u010dka kompanija Ekson (EXXON) \u017eelela da proda u\u010de\u0161\u0107e u projektu. Romgaz je preuzeo odgvornost i rumunska dr\u017eava se pridru\u017eila ovom projektu posredstvom ove velike kompanije koja je investirala miliardu dolara, kupila je participaciju Eksona i zajedno sa OMV Petromom, kompanijom u kojoj rumunska dr\u017eava i dalje ima 20% akcija. 2027. godine, mo\u017eda i ranije, ima\u0107emo prve molekule rumunkog gasa iz Crnog mora u nacionalnom transportnom sistemu. Ovde su dve stvari. Prva stvar se odnosi na veliki priliv sredstava u dr\u017eavni bud\u017eet, tako da \u0107e rentabilnost investicije od nekoliko miliardi evra biti najverovatnije 10 puta ve\u0107a. U drugom redu,\u00a0 obezbedjujemo energetsku sigurnost celom regionu, udvostru\u010di\u0107emo proizvodnju gasa. Mi smo ve\u0107\u00a0 glavni proizvodja\u010d gasa u Evropskoj uniji. Za neoliko godina udvostru\u010di\u0107emo proizvodnju, tako da mo\u017eemo da zadovoljimo unutra\u0161nje potrebe, da o\u017eivimo industriju i proizvdnju ve\u0161ta\u010dkog djubriva i imati dovoljne koli\u010dine za izvoz u zemlje regiona, koje danas mo\u017eda uvoze \u00a0ruski gas\u2019\u2019.<\/p>\n
U kojoj \u0107e meri nalazi\u0161te gasa Neptun Dip uticati na evropsko energetsko tr\u017ei\u0161te? U prvom redu gas iz ove zone zna\u010di veoma mnogo za rumunsko tr\u017ei\u0161te, ka\u017ee direktorka i osniva\u010dica Grupe za istra\u017eivanej i analizu Rumunskog energetskog centra (Romania Energy Center) Eudjenija Gusilov:<\/p>\n
,,Prakti\u010dno mi ne\u0107emo biti vi\u0161e uvoznici za vreme eksploatacije nalazi\u0161ta. Naprotiv, mo\u017eda \u0107emo imati i odredjene koli\u010dine za izvoz, a to zna\u010di da mo\u017eemo da odigramo va\u017enu ulogu u regionalnu. Ovo predpostavlja da \u0107emo pomo\u0107i pojedinim susedima, mo\u017eda i svima. Zbog smanjenja potro\u0161nje gasa, mi \u0107emo biti u nekoj meri u prednosti. U smislu produ\u017eenja roka kori\u0161\u0107enja ovog gasa i trajanja energetske tranzicije, za razliku od drugih zemalja u kojima se de\u0161avaju paradosalne stvari.\u2019\u2019<\/p>\n
Prema procenama, Neptun Dip \u0107e godi\u0161nje u proizvodnji rumunskog gasa u\u010destvovati sa 8 miliardi kubnih metara. Mihnea Katuci, direktor istra\u017eivanja i razvoja Grupe za energetske politike (Energy Policy Group) je izjavio: ,,Ovo nazali\u0161te je va\u017eno za regionalnu ekonomiju. Jer na Zapadnom Balkanu postoji sna\u017ean uticaj Rusije, koji se mo\u017ee delimi\u010dno zameniti potro\u0161nom gasa iz regiona. Mislim da bi ovo moglo da bude glavni cilji, jer ne mo\u017eemo se bazirati na celokupan industrijski razvoj, kako \u010desto \u010dujemo u poslednje vreme. Sada se u Evropi naglasak stavlja na smanjenju potro\u0161nje gasa, jer Evropa uvozi oko 90% potro\u0161nje. Sli\u010dnu situaciju imamo i sa prroizvodnjm i potro\u0161njom nafte. Evropska unija ima strate\u0161ku slabost kada je re\u010d o uvozu goriva i proizvodnja od 8-10 miliardi kubnih metara godi\u0161nje iz Neptun dipa ne menja radikalno ovu situaciju. Evropa tro\u0161i godi\u0161nje oko 330-350 miliardi kubnih metara. Zbog toga ni cena gasa ne mo\u017ee da se smanji naglo.<\/p>\n
Trebalo bi, ka\u017ee Mihnea Katuci ,,da vodimo ra\u010duna o strate\u0161koj upotrebi i bezbednosti na regionalnom nivou i manje o industriji koja je veliki potro\u0161a\u010d gasa, u uslovima kada nalazi\u0161ta ne obe\u0107avaju promenu negativnog energetskog bilansa Evrope.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Napisali smo novu stranicu istorije. I to uprkos preprekama i pretnjama onih koji su svim silama poku\u0161ali da spre\u0107e Rumuniju da\u00a0 postane izvoznik evropske energetske bezbednosti. Obe\u0107ao sam da \u0107emo i\u0107i do kraja za nezavisnu i sna\u017enu Rumuniju-poru\u010dio je ministar energetike Sebastijana Burdu\u017ea nakon po\u010detka bu\u0161enja u zoni Neptun Dip, na 160 kilomatara od rumunske […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":824426,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[167560,152714],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-879231","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-energetska-bezbednost","tag-sebastijan-burduza"],"acf":[],"yoast_head":"\n