Osec\u0301aj prijateljstva me\u0111u narodima, posebno socijalisti\u010dkim, marljivo je negovan komunisti\u010dkom propagandom i mnogi ljudi i dalje veruju u njega. Ali lekcije istorije dokazuju suprotno: kada je naciji bila potrebna pomoc\u0301 od nacije koja se smatra prijateljem, naj\u010de\u0161c\u0301e je nije dobijala.<\/p>\n
Pre 1989. godine, Rumuni su sa zavi\u0161c\u0301u gledali na Jugoslovene i divili se njihovom vo\u0111i Josipu Brozu Titu. U pore\u0111enju sa vec\u0301inom lidera socijalisti\u010dke Evrope, jugoslovenski lider se predstavljao kao liberal: dozvolio je svojim gra\u0111anima da putuju bez ograni\u010denja u Zapadnu Evropu, nesta\u0161ice u susednoj zemlji preko Dunava nisu bile zastra\u0161ujuc\u0301e, a jugoslovenski gra\u0111ani su \u010dak mogli da imaju i mala preduzec\u0301a. Neophodna roba je stizala iz Jugoslavije u Rumuniju, odmah je bila apsorbovana od strane rumunskog tr\u017ei\u0161ta, koje je bilo u velikoj nesta\u0161ici. A programe jugoslovenske televizije sa stra\u0161c\u0301u su pratili Rumuni koji su mogli da ih uhvate improvizovanim antenama. Zato su ratovi u biv\u0161oj Jugoslaviji posle 1989. godine bili veliko iznena\u0111enje za vec\u0301inu Rumuna.<\/p>\n
Rumunija i Jugoslavija su bile bliske pre 1945. godine i uspostavljanja komunizma. Obe zemlje su bile deo regionalnih bezbednosnih saveza Male Antante, potpisane 1921. godine, i Balkanske Antante, parafirane 1934. godine. A kraljica Marija od Jugoslavije, supruga kralja Aleksandra I od Jugoslavije, bila je c\u0301erka kralja Ferdinanda I od Rumunije i njegove supruge Marije. Bliski odnosi izme\u0111u Rumunije i Jugoslavije su se, me\u0111utim, naglo pogor\u0161ali 1948. godine kada je do\u0161lo do razdora izme\u0111u Staljina i Tita. Sve satelitske zemlje Sovjetskog Saveza su stale na stranu Staljina, nazivajuc\u0301i Tita izdajnikom socijalizma i agentom zapadnog imperijalizma. Rumunija nije bila izuzetak, sa izazovima koji su se de\u0161avali na granici izme\u0111u dve zemlje i koji danas deluju sme\u0161no. Diplomata Eduard Mezin\u010desku, koga je intervjuisao Istorijski centar Rumunske radiodifuzne kompanije 1994. godine, bio je protagonista jedne takve epizode \u200b\u200bleta 1949. godine.<\/p>\n
\u201eBili smo odlu\u010dni da uni\u0161timo Jugoslovene, naravno, i jedno od oru\u017eja koje je veoma inteligentno kori\u0161c\u0301eno u tu svrhu bio sam ja. Aleksandru Dragi\u0107, ministar unutra\u0161njih poslova, koji je nasledio Administrativno-politi\u010dki odsek od Centralnog komiteta Rumunske republike, ovaj odsek se bavio logisti\u010dkim pitanjima, pozvao me je. Ali iza ove logisti\u010dke fasade nalazio se kontraobave\u0161tajni odsek. Dragi\u0107 mi je rekao: <Vidi, odlu\u010deno je da treba da ide\u0161 i uradi\u0161 ovo.> O \u010demu se radilo? Oti\u0161ao sam u Or\u0161ovu, gde Dunav te\u010de izme\u0111u nas i Srba, na granici teritorijalnih voda. Tamo je bila usidrena bar\u017ea na kojoj su bili postavljeni zvu\u010dnici sa levkom prema jugoslovenskoj obali. Na suprotnoj obali bio sam za mikrofonom gde sam \u010ditao zajedljiv govor protiv Tita. Nisu reagovali, oduprli su se i ovoj na\u0161oj agresiji\u201c.<\/em><\/p>\n Ali nakon Staljinove smrti 1953. godine, rumunsko-jugoslovenski odnosi su normalizovani. Godine 1968, usred intervencije trupa Var\u0161avskog pakta protiv reformi u \u010cehoslova\u010dkoj i \u010dinjenice da se rumunski lider Nikolaje \u010cau\u0161esku protivio intervenciji, u Bukure\u0161tu je vladao veliki strah da c\u0301e Sovjeti intervenisati i u Rumuniji. Tako su Rumuni tra\u017eili saveznike, a Tito je izgleda bio jedan od njih. Diplomata Jon Datku bio je specijalni izaslanik rumunske vlade u Australiji i 1994. godine je ispri\u010dao pri\u010du o tome kada je bio svedok izjave Josipa Broza Tita.<\/p>\n \u201eImao sam konferenciju za \u0161tampu gde su pitanja bila kako da se odupremo i koliko dugo mo\u017eemo da se odupremo sovjetskom pritisku? I rekao sam da kao \u0161to smo se odupirali toliko stotina godina, odupirac\u0301emo se i dalje. Nisam ta\u010dno znao \u0161ta se de\u0161ava, zami\u0161ljao sam da je najgore pro\u0161lo, \u0161to zna\u010di da je sada nemoguc\u0301e da Sovjeti nastave sa drugom invazijom. Sec\u0301am se Titovog zapa\u017eanja s osmehom. Bilo je to na diskusiji u kojoj sam i ja u\u010destvovao, gde nam je rekao <ako treba da vam se zahvalimo, onda je to samo zato \u0161to izme\u0111u Pruta i Begeja sovjetski tenkovi imaju oko nekoliko desetina sati da putuju.> Dakle, bili smo tampon dr\u017eava za Jugoslaviju. Iako su i Jugosloveni po\u010deli da razmi\u0161ljaju o tome u to vreme, mogu vam to sa sigurno\u0161c\u0301u rec\u0301i.\u201c<\/em><\/p>\n Paul Nikulesku-Mizil je bio blizak prijatelj Nikolaja \u010cau\u0161eskua. Godine 1997, setio se da je Rumunija, 1968. godine, bila sama pred sovjetskom pretnjom.<\/p>\n \u201eNa\u0161i kineski prijatelji, C\u0301iu En Laj, li\u010dno je do\u0161ao u rumunsku ambasadu i rekao <Uradic\u0301emo to, popravic\u0301emo to.> Ali, istovremeno, Mao Ce Dun je dao istorijsku izjavu <Vatra se ne gasi iz daljine!> I ja sam vrlo dobro razumeo da Kinezi nec\u0301e staviti svoju ko\u017eu zbog ove nevolje Rumunije, bez obzira koliko prijatelja imamo! Li\u010dno sam i\u0161ao kod Tita, \u010cau\u0161esku me je nekoliko puta slao kod Tita da se informi\u0161emo. A Tito, znate li \u0161ta mi je rekao kada sam ga pitao <\u0161ta ako se ne\u0161to desi i budemo morali da pribegnemo oru\u017eju i budemo u komplikovanoj situaciji?> Znate li kakav je bio stav Jugoslavije? Da primaju rumunsko rukovodstvo, da\u0107e im azil, ali bez ikakvog oru\u017eja! \u010cak ni ni d\u017eepnih no\u017eeva! Dakle, ne\u0107u da \u010dujem za ovakve heroje.\u201c<\/em><\/p>\n Odnosi izme\u0111u Rumunije i Titove Jugoslavije bili su iz svog vremena. A nova vremena zna\u010de da je realizam u prijateljskim odnosima me\u0111u narodima dobra lekcija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Osec\u0301aj prijateljstva me\u0111u narodima, posebno socijalisti\u010dkim, marljivo je negovan komunisti\u010dkom propagandom i mnogi ljudi i dalje veruju u njega. Ali lekcije istorije dokazuju suprotno: kada je naciji bila potrebna pomoc\u0301 od nacije koja se smatra prijateljem, naj\u010de\u0161c\u0301e je nije dobijala. Pre 1989. godine, Rumuni su sa zavi\u0161c\u0301u gledali na Jugoslovene i divili se njihovom vo\u0111i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-880207","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n