Rumunski kulturni institut (ICR) organizuje 3. izdanje konkursa za esej, pri\u010du i sastave \u201eJa i Rumunija\u201c, za decu i mlade rumunskog porekla iz dijaspore i istorijskih zajednica, gde rumunski nema status zvani\u010dnog jezika. Pozivaju se u\u010desnici iz tri starosne kategorije (8-10 godina, 11-14 godina i 15-18 godina) da svoje tekstove po\u0161alju e-po\u0161tom, u periodu od 28. aprila do 16. maja, s tim \u0161to c\u0301e Rumunski kulturni institut proglasiti pobednike 25. maja, na Dan Rumuna u rasejanju. Predlo\u017eena tema za 2025. \u201eRumunija, mesta iz snova, mesta koja se sanjaju\u201c, poziva takmi\u010dare da istra\u017ee mesta koja vredi posetiti. U njihovim radovima u\u010desnici mogu pisati o poznatim turisti\u010dkim destinacijama, ali i o jednostavnim mestima kao \u0161to su: prirodni pejza\u017ei, tradicionalna sela, nacionalni parkovi, spomenici ili druga mesta sa emocionalnom i estetskom vredno\u0161c\u0301u. \u017diri sastavljen od pisaca i kulturnih novinara odlu\u010divac\u0301e o pobednicima, a Rumunski kulturni institut c\u0301e dodeliti po tri nagrade za svaku starosnu kategoriju: tri prve u vrednosti od 500 evra, tri druge nagrade od po 400 evra i tri trec\u0301e nagrade od po 300 evra. U izdanju za 2024. godinu, 59 dece iz 14 zemalja u\u010destvovalo je na takmi\u010denju eseja, pri\u010de i sastava \u201eJa i Rumunija\u201c na temu \u201eRumunski jezik je moja domovina\u201c. Najvi\u0161e radova stiglo je od dece iz Ujedinjenog Kraljevstva (12), Srbije (8), Italije (8) i Ukrajine (7), ali je bilo i u\u010desnika iz Austrije, Belgije, Kanade, Francuske, Nema\u010dke, Irske, \u0160panije, SAD, \u0160vedske i Ma\u0111arske. 2023. godine radove je prijavilo 58 dece iz 16 zemalja. <\/p>\n
U Re\u0161ici je pokrenut novi prekograni\u010dni projekat koji ima za cilj upravljanje vanrednim situacijama u Planinskom Banatu i Srpskom Banatu. Posredstvom ovog projekta nabavi\u0107e se oprema za prevenciju i upravljanje katastrofama. Ovu opremu \u0107e koristiti vatrogasci i \u017eandarmerija u Kara\u0161-Severinu. Pored toga, Savet okruga Kara\u0161-Severin c\u0301e kupiti opremu za razvoj Prekograni\u010dnog inteligentnog centra. Kako ka\u017ee predsednik okruga Kara\u0161-Severin, Joan Dragomir, mo\u017ee ga koristiti Okru\u017eni odbor za vanredne situacije. Anka Lolesku, izvr\u0161na direktorka Regionalne kancelarije za prekograni\u010dnu saradnju Temi\u0161var, izjavila je: „Brzina kojom mo\u017eemo da reagujemo u slu\u010daju vanrednih situacija zavisi i od nivoa opremljenosti. Osim profesionalizma ljudi koji su uklju\u010deni u ove strukture i njihove posvec\u0301enosti, oprema je od su\u0161tinskog zna\u010daja. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, ovaj projekat je veoma va\u017ean.“ Grad Vr\u0161ac c\u0301e ulagati u opremu neophodnu za intervencije u olujama, poplavama i \u0161umskim po\u017earima. Ukupna vrednost projekta \u201ePametna prekograni\u010dna otpornost u vanrednim situacijama\u201c je preko dva miliona evra. Projekat dobija finansijsku podr\u0161ku kroz INTERREG IPA program Rumunija-Srbija. Ovaj Program sufinansiraju Evropska unija i partnerske dr\u017eave u programu. <\/p>\n
Ministarka saobrac\u0301aja Crne Gore, Maja Vukic\u0301evic\u0301, sastala se sa ambasadorom Rumunije u Crnoj Gori, Viorelom Ardeleanuom. Dogovoreno je da se organizuje sastanak ministara saobrac\u0301aja dveju dr\u017eava, da se ubrza procedura i obezbede svi uslovi za uspostavljanje direktne avio-linije izme\u0111u Podgorice i Bukure\u0161ta, \u0161to je pre moguc\u0301e. Ne postoji direktna vazdu\u0161na veza izme\u0111u Crne Gore i Rumunije, iako su ovu potrebu obe strane naglasile vi\u0161e puta. Zakonske pretpostavke za uspostavljanje linije postoje, jer se vazdu\u0161ni saobrac\u0301aj odvija u okviru multilateralnog sporazuma ECAA, zajedni\u010dkog evropskog vazdu\u0161nog prostora, navode u crnogorskom Ministarstvu saobrac\u0301aja. Nova linija doprinela bi vec\u0301em prilivu turista iz Rumunije i ja\u010danju ekonomske saradnje dve zemlje. Ambasador Ardeleanu je pozvao ministra Vukic\u0301evic\u0301a da poseti Rumuniju, a dogovoreni sastanak resornih ministara bic\u0301e organizovan u najkrac\u0301em moguc\u0301em roku.<\/p>\n
U\u010denici Srpske gimnazije \u201eDositej Obradovic\u0301\u201c u Temi\u0161varu posetili su njihove kolege iz Visoke tehnolo\u0161ke \u0161kole \u201eClisura Dunarii\u201c u Novoj Moldavi. U\u010denici su u\u010destvovali u radionicama o farbanju jaja i izradi uskr\u0161njih ukrasa. Prethodno, u decembru 2024. godine, deca iz Nove Moldave posetila su decu iz Temi\u0161vara, u okviru projekta \u201eMostovi prijateljstva\u201c, koji su pokrenule \u010detiri nastavnice, Leontina Rain, koja je inicijator projekta, i \u0110ur\u0111evka Bisera Stankovic\u0301i, iz Srpskog odeljenja (pripremno odeljenje \u2013 IV razred) iz Gimnazije u Novoj Moldavi i Mara Malimarkov i Slavena Pejanov iz Srpske gimnazije \u201eDositej Obradovic\u0301\u201c Temi\u0161var. Cilj projekta je ja\u010danje veza izme\u0111u u\u010denika srpskih sekcija i \u0161kola, razvijanje govornih ve\u0161tina, promocija srpskog jezika i kulture.<\/p>\n
Rva\u010dica iz Re\u0161ice Andrada Dinca ubrajala se me\u0111u pobednicima na Gimnazijadi U15 u Srbiji. Osvojila je bronzanu medalju u kategoriji do 39 kilograma. Dinca je pobedila njene protikandidatkinje iz Kine i Brazila, a pora\u017eena je u polufinalu od predstavnice Ukrajine. Iako veoma mlada, Andrada Dinca osvojila je vi\u0161e titula dr\u017eavnih \u0161ampiona u rvanju za \u017eene i rvanju na pesku. Andrada Dinca je u\u010denica Nacionalnog koled\u017ea \u201eMircea Eliade\u201c u Re\u0161ici. Gimnazijada U15 okupila je na Zlatiboru od 4. do 14. aprila skoro 4.000 mladih sportista iz preko 60 zemalja. Takmi\u010denja su se odvijala u 25 sportskih disciplina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski kulturni institut (ICR) organizuje 3. izdanje konkursa za esej, pri\u010du i sastave \u201eJa i Rumunija\u201c, za decu i mlade rumunskog porekla iz dijaspore i istorijskih zajednica, gde rumunski nema status zvani\u010dnog jezika. Pozivaju se u\u010desnici iz tri starosne kategorije (8-10 godina, 11-14 godina i 15-18 godina) da svoje tekstove po\u0161alju e-po\u0161tom, u periodu od […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-880576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n