Na severu Rumunije, izme\u0111u sada\u0161njih \u017eupanija Maramure\u0161 i Bistrica-Nasaud, u planinskom i veoma \u017eivopisnom podru\u010dju, ispisana je va\u017ena stranica u istoriji Rumunske \u017eeleznice i istoriji komunizma. Re\u010d je o \u017eelezni\u010dkoj pruzi izme\u0111u naselja Salva, u Bistrici-Nasaudu, i naselja Vi\u0161eul de \u017dos i Vi\u0161eul de Sus, u Maramure\u0161u.<\/p>\n
Komunisti\u010dki re\u017eim uspostavljen 1945. godine otvorio je velika gradili\u0161ta kako bi mobilisao radnu snagu. Ciljevi su imali utilitarnu motivaciju, odnosno podsticanje ekonomskog razvoja, ali i propagandnu, odnosno pokazivanje dru\u0161tvu efikasnosti socijalisti\u010dkog ekonomskog modela i kompetentnosti rukovodstva komunisti\u010dke partije. Na kraju, ali ne i manje va\u017eno, velika gradili\u0161ta krajem 1940-ih i po\u010detkom 1950-ih imala su i represivnu motivaciju, a to je fizi\u010dka likvidacija rumunske demokratske elite i svih onih koji su se protivili re\u017eimu kroz nehumane uslove rada. \u017delezni\u010dka pruga Salva-Vi\u0161eu bila je jedno od tih velikih gradili\u0161ta.<\/p>\n
Ali njena istorija po\u010dinje 1918. godine, kada su teritorije naseljene Rumunima u Austro-Ugarskoj ujedinjene sa Kraljevinom Rumunijom. \u017deleznice u severozapadnoj Rumuniji ostale su nepovezane sa ostatkom mre\u017ee, pa je \u017eeleznica du\u017e klisure reke Salauca, koja te\u010de izme\u0111u planina Cible\u0161uluj i planina Rodna i uliva se u Some\u0161ul Mare, bila veza sa ostatkom \u017eeleznica. Rumunska vlada je zapo\u010dela izgradnju \u017eeleznice i uspela je, pre rata, da otvori deonicu od 15 kilometara od Salve do Tel\u010dua. Drugi svetski rat i ustupanje Severne Transilvanije Ma\u0111arskoj 1940. godine zaustavili su radove, koje je komunisti\u010dka vlada nastavila 1948. godine nakon \u0161to je Severna Transilvanija vrac\u0301ena Rumuniji. Poslednjih dana 1949. godine, \u017eelezni\u010dka pruga, ukupne du\u017eine 60 kilometara, pu\u0161tena je u upotrebu. Od tada, jedinstvena linija nije modernizovana i ostala je neelektrificirana.<\/p>\n
\u0110elu Fata\u010danu je radio na gradili\u0161tu \u017eeleznice Salva-Vi\u0161eu. Njegovo svedo\u010danstvo je u\u0161lo u arhivu Centra za usmenu istoriju rumunskog radiodifuznog emitovanja 2000. godine, kada je priznao da je \u017eeleo da se tamo zaposli kako bi mu se izgubio trag. Progonjen je jer je, kao mladi nacionalista-seljak, protestovao sa drugim mladim ljudima protiv falsifikovanja izbora 1946. godine. Me\u0111utim, tamo se tako\u0111e uklju\u010dio u subverzivne aktivnosti.<\/p>\n
\u201eTamo je bilo tih ljudi, sa <mrljama>, kao ja. Bili su to biv\u0161i avijati\u010dari demobilisani iz vojske, piloti, oficiri otpu\u0161teni iz vojske, i, o\u010digledno, i ja sam tamo negde imao svoje mesto. <\/em>I jedne ve\u010deri do\u0161ao mi je izvesni \u0160ora Augustin, poznavao sam ga od ranije, ali ne zvani\u010dno, kao organizatora, i rekao mi je: <Vidi, mi smo organizacija koja se bori protiv komunizma. Ako bi da nam pomogne\u0161> i rekao sam: <Da, pomoc\u0301i c\u0301u vam.> Nikada nisam progutao komuniste i ne mogu ih progutati. On ka\u017ee: <\u017delimo da postavimo zasedu.> Ana Pauker i Vasile Luka trebalo je da do\u0111u na gradili\u0161te. I hteli smo malo da ih uznemirimo, ali bez razgovora o napadu, atentatu ili ne\u010demu sli\u010dnom. Nismo tada razmi\u0161ljali o njihovom ubistvu, mislim da smo \u017eeleli da mobili\u0161emo vi\u0161e ljudi, sa manifestima, da protestuju protiv njih, da budu izvi\u017edani, da im se vi\u010de <Si\u0111ite sa gradili\u0161ta!> \u010cak se i \u0161ef gradili\u0161ta, Amedeo \u0110or\u0111esku, slo\u017eio sa tim. Bio je veliki antikomunista, ali oni nisu imali \u0161ta da mu rade jer je \u010dovek radio u Nema\u010dkoj, Americi, Engleskoj, bio je velikan u svojoj specijalnosti.\u201c<\/em><\/p>\n \u0110elu Fata\u010danu je bio taj koji se pobrinuo za sadr\u017eaj antikomunisti\u010dke poruke planiranog protesta. Bio je kratak, mobilizujuc\u0301i.<\/p>\n \u201ePravio sam manifeste, rasipao sam ih svuda, sam sam ih pravio, jer sam imao pristup pisac\u0301oj ma\u0161ini. Pisao sam ih, umno\u017eavao sam ih indigom, \u0161tampao sam set dvadeset puta, bilo je nekoliko stotina komada, ne previ\u0161e. Tamo sam napisao: <Budite prisutni kada stignu Ana Pauker i Vasile Luka, ovi izdajnici zemlje>, to je pisalo, i <Hajde da zauzmemo \u010dvrst stav da spasemo zemlju od komunisti\u010dkog jarma, od sovjetskog jarma!> To je u osnovi bila ideja manifesta. Nije bilo previ\u0161e, bilo je to nekoliko redova, to je sve. Nisam imao \u0161ta drugo da napi\u0161em, svi su \u017eeleli da se re\u0161e komunizma i Rusa. Tako je tada bilo.\u201c<\/em><\/p>\n Ali protest se nikada nije odr\u017eao jer su vlasti otkrile organizatore. \u0110elu Fata\u010danu je tako\u0111e uhap\u0161en i odveden na ispitivanje u Bistricu. Nakon toga je usledio pritvor u Ajudu i rad na jo\u0161 jednom velikom gradili\u0161tu staljinisti\u010dkih godina, kanalu Dunav-Crno more.<\/p>\n \u201eTo je bilo do 8. aprila 1949. godine, kada je do\u0161ao jedan gospodin, biv\u0161i u\u010ditelj koji je postao poru\u010dnik u Sekuritatei. Izveo me je iz sobe u kojoj sam bio, prona\u0161ao mi knjigu da u\u010dim engleski bez u\u010ditelja. Bilo je mnogo takvih kao ja koji su tako u\u010dili. Prona\u0161ao mi je mali, turisti\u010dki dvogled i pitao me sa kim sam u kontaktu? Odgovorio sam da nisam ni sa kim u kontaktu. Pitao me je kakva je moja veza sa ameri\u010dkim ambasadorom u Bukure\u0161tu, Bartonom Berijem? Rekao sam: <Gospodine, vi ste mi \u00a0sada rekli njegovo ime, ali ga ne poznajem jer nikada nisam bio u Bukure\u0161tu da kontaktiram ameri\u010dkog ambasadora>. Pitao me je za\u0161to u\u010dim engleski, odgovorio sam zato \u0161to to \u017eelim. Mogu vam rec\u0301i da su ta dva ili tri meseca koliko sam boravio u Bistrici bili pakao na zemlji.\u201c<\/em><\/p>\n Svako ko danas putuje vozom od Salve do Vi\u0161eua mo\u017ee biti o\u010daran lepotom pejza\u017ea. Ali gvozdeni put kojim se kre\u0107e ima slo\u017eenu istoriju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na severu Rumunije, izme\u0111u sada\u0161njih \u017eupanija Maramure\u0161 i Bistrica-Nasaud, u planinskom i veoma \u017eivopisnom podru\u010dju, ispisana je va\u017ena stranica u istoriji Rumunske \u017eeleznice i istoriji komunizma. Re\u010d je o \u017eelezni\u010dkoj pruzi izme\u0111u naselja Salva, u Bistrici-Nasaudu, i naselja Vi\u0161eul de \u017dos i Vi\u0161eul de Sus, u Maramure\u0161u. Komunisti\u010dki re\u017eim uspostavljen 1945. godine otvorio je velika […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-881053","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n