Rumunski pravoslavni jerarsi u\u010destvovali su danas, na Veliki \u010detvrtak, u sve\u010danoj liturgiji koja se slu\u017eila na otvorenom, na letnjem oltaru Patrijar\u0161ijske katedrale u Bukure\u0161tu, tokom koje je bilo osve\u0161tano Veliko miropomazanje. U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi se koristi prilikom Svete tajne miropomazanja i osvec\u0301enja crkava. U pravoslavnoj hri\u0161c\u0301anskoj tradiciji, osvec\u0301enje Velikog miropomazanja vr\u0161i se samo u autokefalnoj crkvi koja nije kanonski zavisna od druge crkvene strukture. Rumunska pravoslavna crkva ima autokefalnost od 1885. godine. Ove godine se navr\u0161ava 140 godina od kada je autokefalna i 100 godina otkako je patrijar\u0161ija. Osvec\u0301enje miropomaza vr\u0161i patrijarh Daniel, u prisustvu ostalih arhijereja Svetog sinoda. Velika smirna se sastoji od maslinovog ulja, vina i 40 za\u010dina. Nakon osvec\u0301enja, miropomazanje c\u0301e biti podeljeno svim crkvama u Rumuniji i inostranstvu i predstavlja vidljivi znak jedinstva vere i kanonskog \u010dlanstva u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi. Podsec\u0301amo vas da ove godine celokupno hri\u0161c\u0301anstvo slavi Uskrs ili Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista istog datuma \u2013 u nedelju, 20. aprila.<\/p>\n
Oko 24.600 zaposlenih u rumunskom Ministarstvu unutra\u0161njih poslova (MAI) bic\u0301e svakodnevno mobilisano kako bi se pojednostavio saobrac\u0301aj, obezbedila brza intervencija u vanrednim situacijama, spre\u010dile nezakonite radnje i spasili \u017eivoti tokom perioda uskr\u0161njih praznika. \u201eOsoblje Ministarstva unutra\u0161njih poslova c\u0301e nadgledati 14.150 verskih objekata gde c\u0301e se organizovati verske slu\u017ebe, kojima c\u0301e prisustvovati pribli\u017eno 2.332.000 ljudi\u201c, rekla je portparolka ministarstva, Monika Da\u017ebog. Da bi spre\u010dili po\u017eare i druge vanredne situacije, vatrogasci su nedavno poja\u010dali svoje inspekcijske aktivnosti u verskim objektima, sme\u0161tajnim jedinicama i drugim ekonomskim objektima koji su prepuni ljudi tokom praznika. Samo u aprilu je sprovedeno preko 1.500 kontrola radi provere po\u0161tovanja mera za\u0161tite od po\u017eara, a izre\u010dene su kazne u vrednosti od pribli\u017eno 5,1 miliona leja (ekvivalentno preko milion evra). Preko 1.600 saobrac\u0301ajnih policajaca bic\u0301e na putevima sa rizikom od nezgoda, a kako bi otkrili i uklonili voza\u010de koji predstavljaju opasnost za volanom, putarske ekipe c\u0301e delovati sa pribli\u017eno 400 radarskih ure\u0111aja i ure\u0111aja koji signaliziraju konzumiranje alkohola ili zabranjenih supstanci.<\/p>\n
Bud\u017eet Nacionalne uprave za veterinarsku sanitarnu za\u0161titu i bezbednost hrane (ANSVSA) u Rumuniji dopunjen je za 50 miliona leja (\u0161to je ekvivalentno oko 10 miliona evra). Meru je preduzela vlada kako bi podr\u017eala napore za smanjenje rizika od bolesti slinavke i \u0161apa u zemlji. Novac c\u0301e biti iskori\u0161c\u0301en za kupovinu vakcina, finansiranje laboratorijskih testova i pokrivanje tro\u0161kova vezanih za aktivnosti veterinara. Rukovodstvo Nacionalne uprave za veterinarsku sanitarnu za\u0161titu i bezbednost hrane isti\u010de da je Rumunija u ovom trenutku priznata kao zemlja slobodna od slinavke i \u0161apa i da je odr\u017eavanje ovog statusa od vitalnog zna\u010daja za nastavak trgovine \u017eivim \u017eivotinjama i prehrambenim proizvodima \u017eivotinjskog porekla unutar zajednice i na me\u0111unarodnom nivou. Deset slu\u010dajeva bolesti slinavke i \u0161apa potvr\u0111eno je u Ma\u0111arskoj i Slova\u010dkoj, a u Rumuniji su preduzete dodatne mere prevencije i kontrole.<\/p>\n
Pro\u0161le godine, Rumunija je dodelila zvani\u010dnu razvojnu pomoc\u0301 u ukupnom iznosu od 587 miliona dolara, \u0161to je do sada najvec\u0301i nivo, saop\u0161tila je u sredu Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, a prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova. Glavni korisnik pomoc\u0301i koju je Rumunija pru\u017eila pro\u0161le godine bila je Republika Moldavija, sa procentom od preko 50% ukupnih bilateralnih zvani\u010dnih akcija razvojne pomoc\u0301i (76,6 miliona dolara). Konstantna saradnja Rumunije sa Ukrajinom, Zapadnim Balkanom, Afrikom i Bliskim istokom nastavljena je i 2024. godine, u skladu sa ciljevima utvr\u0111enim Vi\u0161egodi\u0161njim strate\u0161kim programom za me\u0111unarodnu saradnju za razvoj i humanitarnu pomoc\u0301 2024-2027. Rumunija je tako\u0111e doprinela naporima za ubla\u017eavanje posledica humanitarne krize u Pojasu Gaze, delujuc\u0301i u tesnoj koordinaciji sa svojim me\u0111unarodnim partnerima kako bi evakuisala i pru\u017eila specijalizovanu medicinsku negu palestinskim civilima u bolnicama u Rumuniji.<\/p>\n
Nacrt zakona o izmeni penzija sudija, koji je trenutno u raspravi u Poslani\u010dkom domu u Bukure\u0161tu, dobio je negativno mi\u0161ljenje Vi\u0161eg saveta sudstva. Vi\u0161i savet sudstva navodi da normativni akt ima potencijal da ozbiljno potkopa funkcionisanje pravosudnog sistema, uglavnom uti\u010duc\u0301i na ljudske resurse. Nacrt zakona pokrenula je vladajuc\u0301a koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR), koja \u017eeli da se on hitno usvoji, kako bi se deblokirala trec\u0301a tran\u0161a finansiranja iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Dokument, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111a da c\u0301e se starosna granica za odlazak u penziju za sudije povec\u0301avati postepeno, na 65 godina, do 2045. godine.<\/p>\n
Pribli\u017eno 4.000 vojnih lica i 913 tehni\u010dkih sredstava iz 10 savezni\u010dkih zemalja (Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugalije i Rumunije) u\u010destvovac\u0301e, izme\u0111u 5. i 23. maja, u multinacionalnoj ve\u017ebi DACIAN SPRING 2025 (DASP 25), organizovanoj na teritoriji Rumunije. Ve\u017ebu planira i vodi Multinacionalna divizijska komanda Jugoistok (MND-SE HQ) i odvijac\u0301e se istovremeno na nekoliko poligona. U DASP 25 u\u010destvuju strukture koje pripadaju svim kategorijama snaga Rumunske vojske – kopnenim, vazdu\u0161nim, pomorskim i sajber snagama, zajedno sa snagama Jugoisto\u010dne multinacionalne brigadne komande i savezni\u010dkim kontingentima. Glavni cilj ve\u017ebe je uve\u017ebavanje kolektivne odbrambene operacije i konsolidacija integracije u\u010destvujuc\u0301ih snaga u arhitekturu komandovanja i kontrole \u0161taba MND-SE. Po prvi put, belgijski manevarski bataljon bic\u0301e raspore\u0111en na rumunskoj teritoriji.<\/p>\n
Jedini na\u010din da se odr\u017ei buduc\u0301nost u miru i slobodi za Republiku Moldaviju jeste da se pridru\u017ei Evropskoj uniji, izjavila je moldavska predsednica Maja Sandu na plenarnoj sednici parlamenta u Ki\u0161injevu. Ona je rekla da se Republika Moldavija suo\u010dava sa unutra\u0161njim i spoljnim izazovima, u kontekstu neizvesnog svetskog poretka, diplomatskih i trgovinskih sukoba i brutalnog rata koji Ruska Federacija vodi u Ukrajini. Sandu je naglasila da pristupanje Evropskoj uniji mora da se dogodi \u201eu naredne \u010detiri godine\u201c. Me\u0111u najvec\u0301im pretnjama po nacionalnu bezbednost moldavska predsednica smatra rusku vojsku, ilegalno stacioniranu u Pridnjestrovlju, dezinformacije, govor mr\u017enje i ruske pione, uklju\u010dujuc\u0301i i one u parlamentu u Ki\u0161injevu. Ona je naglasila da se ova bezbednost mo\u017ee osigurati kroz sna\u017ena partnerstva sa susednim zemljama Rumunijom i Ukrajinom. \u0160to se ti\u010de Rumunije, pokazala je da je strate\u0161ko partnerstvo sa Rumunijom ja\u010de nego ikad, da je Bukure\u0161t najja\u010di zagovornik ciljeva Republike Moldavije u Evropskoj uniji i trgovinski partner broj 1 moldavske dr\u017eave.<\/p>\n
Ameri\u010dki ministar odbrane Marko Rubio i izaslanik ameri\u010dkog predsednika Stiv Vitkof otputovali su danas u Pariz, gde ih je primio francuski predsednik Emanuel Makron. Tema sastanka bili su mirovni pregovori u Ukrajini i usledio je nakon uzastopnih konsultacija izme\u0111u predsednika Francuske i Sjedinjenih Dr\u017eava, kao i rada u okviru takozvane Koalicije voljnih, kojom kopredsedavaju Francuska i Velika Britanija, u znak podr\u0161ke Ukrajini. Njoj trojici c\u0301e se pridru\u017eiti \u0161ef britanske diplomatije Dejvid Lami, kao i predstavnik Nema\u010dke. Na kraju sastanka, planirana je nova serija razgovora, u \u0161irem formatu, sa ukrajinskom delegacijom koju predvodi \u0161ef predsedni\u010dke administracije, Andrij Jermak, desna ruka predsednika Zelenskog. S obzirom na to da Amerikanci i Evropljani nemaju istu viziju u vezi sa sukobom u Ukrajini, ovaj diplomatski maraton ima za cilj sinhronizaciju stavova, prema re\u010dima savetnika predsednika Makrona.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski pravoslavni jerarsi u\u010destvovali su danas, na Veliki \u010detvrtak, u sve\u010danoj liturgiji koja se slu\u017eila na otvorenom, na letnjem oltaru Patrijar\u0161ijske katedrale u Bukure\u0161tu, tokom koje je bilo osve\u0161tano Veliko miropomazanje. U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi se koristi prilikom Svete tajne miropomazanja i osvec\u0301enja crkava. U pravoslavnoj hri\u0161c\u0301anskoj tradiciji, osvec\u0301enje Velikog miropomazanja vr\u0161i se samo u […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-881243","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n