Ministarstvo finansija u Bukure\u0161tu navodi da do kraja godine bud\u017eetski deficit ne\u0107e prema\u0161iti 7% bruto nacionalnog proizvoda i da \u0107e se ovaj trend smanjenja deficita nastaviti i u narednim godinama, po\u0161tuju\u0107i dogovoreni plan sa Evropskom komisijom. U svom saop\u0161etnju posle objavljivanja podataka Eurostata prema kojima je Rumunija zabele\u017eila najve\u0107i bud\u017eetski deficit u Evropskoj uniji od 9,3%, Ministarstvo navodi da su glavni razlozi za ovakvu situaciju rashodi bud\u017eestkih institucija koji su bili ve\u0107i i nisu obuhva\u0107eni prvobitnim obra\u010dunom. Rumunija nije jedina \u010dlanica Unije sa bud\u017eestkim deficitim ve\u0107im od 3%, koliko predvidjaju evropsku propisi. Prema podacima Eurostata, bud\u017eetski deficiti \u010dlanica Evropske unije smanjeni su pro\u0161le \u00a0godine sa prose\u010dnih 3,5 procenata na 3,2 procenta. Iza Rumunije najve\u0107i bud\u017eetski deficit zabele\u017eila je Poljska, od 6,6%, zemlja koja je izdvojila vi\u0161e od 4% za odbranu. Poljska je i jedina dr\u017eava Severnoatlanskog saveza koja je za ovu namenu zabele\u017eila najve\u0107i bud\u017eetski izdatak. Velike bud\u017eetske deficite imaju i Francuska, od 5,8% i Slova\u010dka, od 5,3%. Na suprotnom polu sa bud\u017eetskim suficitom su Danska, Irska, Kipar, Gr\u010dka, Luksemburg i Portugal. Kada je re\u010d o javnom dugu, Rumunija je u povoljnoj situaciji jer je sa 54,8% ispod evropskog proseka. Najve\u0107e javne dugove imaju Gr\u010dka od 153 procenta, Italija od 135 porocenata, dok Francuska, Belgija i \u0160panija \u00a0imaju javni dug koji prema\u0161uje 100 procenata.<\/p>\n
Finansisjke informacije stigle su i u utorak. U neizvesnoj situaciji nastaloj nakon uvodjenja carina od strane predsednika Donalda Trampa, Medjunarodni monetarni fond je \u00a0korigovao na dole prognozu privrednog rasta Rumunije \u00a0ove \u00a0godine sa oktobarske procene od 3,3% sve do 1,6 %. Medjunarodna finansijska institucija prognozira privredni rast Rumunije u 2026. godini od \u00a02,8. Takodje, Fond prognozira i drasti\u010dno opadanje privrednog rasta ove godine u svetu od 2,8% \u00a0i\u00a0 boja\u017eljiv\u00a0 rast\u00a0 na 3% u 2026. kao i sporo smanjenje stope inflacije. Drasti\u010dno usporavanje ekonomskog rasta zabele\u017ei\u0107e se u SAD, gde \u0107e stopa rasta biti od svega 1,8%, precizira Medjunarodni monetarni fond.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarstvo finansija u Bukure\u0161tu navodi da do kraja godine bud\u017eetski deficit ne\u0107e prema\u0161iti 7% bruto nacionalnog proizvoda i da \u0107e se ovaj trend smanjenja deficita nastaviti i u narednim godinama, po\u0161tuju\u0107i dogovoreni plan sa Evropskom komisijom. U svom saop\u0161etnju posle objavljivanja podataka Eurostata prema kojima je Rumunija zabele\u017eila najve\u0107i bud\u017eetski deficit u Evropskoj uniji od […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":882120,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[148498,168482,157339,146220],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-882152","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr","tag-budzetski-deficit","tag-eurostat-sr","tag-javni-dug","tag-mmf"],"acf":[],"yoast_head":"\n