Iako su geografski relativno blizu, Rumuni, \u010cesi i Slovaci imaju prili\u010dno kratku zvani\u010dnu istoriju. Ali imaju du\u017eu istoriju me\u0111usobnog percepcije. Posle 1918. godine, Rumunija i \u010cehoslova\u010dka su se zbli\u017eile, izgradiv\u0161i \u010dvrste srda\u010dne odnose izme\u0111u sebe u relativno kratkom vremenskom periodu. Godine 1949, Nikolaje Fotino je imenovan za prvog sekretara, \u0161to zna\u010di broj dva, odmah posle ambasadora, u rumunskoj ambasadi u Pragu. Prethodno je bio tamo kao student, u\u010destvujuc\u0301i na velikom Svetskom studentskom kongresu 1945. godine. Diplomata Fotino se 1995. godine u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije prisetio da je \u017eeleo da sazna kako izgleda svakodnevna rutina obi\u010dnog \u010cehoslovaka.<\/p>\n
\u201eMislim da je moj prvi poziv u Prag da upoznam \u010de\u0161ki \u017eivot bio u mesarskoj \u0161koli. I\u0161ao sam u ovu \u0161kolu gde sam video, od trenutka kada je govedina stigla, sve \u0161to se sa njom de\u0161avalo: dok nije stigla u prodavnicu, dok nije ise\u010dena na specijalitete, izmerena, upakovana, data kupcu, i, istovremeno, bio sam svedok svih diskusija koje mogu postojati izme\u0111u kupca i mu\u0161terije. Kako ste bili savetovani \u0161ta mo\u017eete da kupite, \u0161ta je bolje kupiti, \u0161to me je, priznajem, iznenadilo kada sam video sav taj na\u010din i pa\u017enju koja je posvec\u0301ena esnafima i njihovom na\u010dinu pona\u0161anja, uop\u0161te.\u201c<\/em><\/p>\n Percepcija stranaca o mestu se formira kada \u017eive me\u0111u lokalnim stanovni\u0161tvom ili koriste njihove naj\u010de\u0161c\u0301e kuc\u0301ne potrep\u0161tine. Nikolaje Fotino je u \u010cehoslova\u010dkoj prona\u0161ao kvalitetnu robu \u0161iroke potro\u0161nje koja je postala poznata van granica zemlje.<\/p>\n \u201eDruga stvar koja me je zadivila bio je Pra\u0161ki sajam, koji je bio apsolutno poznat. Tamo sam otkrio da je \u010cehoslova\u010dka, posebno \u010ce\u0161ku Republiku, ogromnu ekonomsku silu, ova mala dr\u017eava. Osim \u0160kode, koja je bila ogromna fabrika i koja je pravila sve, od tenkova, oru\u017eja, te\u0161kih kamiona do ovih automobila koje smo svi tada vozili, video sam ogromnu, veoma raznoliku laku industriju. Bilo je tkanina i odec\u0301e napravljenih po ukusu Amerikanaca, po ukusu Azijata, po ukusu Rusa. <\/em>Znao sam da u Bukure\u0161tu postoji velika prodavnica, \u010cehoslovaka, gde ide\u0161 ako \u017eeli\u0161 da se lepo obu\u010de\u0161. Ali tamo, kada sam video tu ogromnu raznovrsnost, delovala mi je zastra\u0161ujuc\u0301e. Videli smo cipele i fabriku Bata, jednu od najvec\u0301ih fabrika obuc\u0301e na svetu. Kada sam posetio Batine fabrike, nisam mogao da verujem koliko se proizvodi za Latinsku Ameriku. Tu je bila i prehrambena industrija, po\u010dev\u0161i od pilzenskog piva, pra\u0161ke \u0161unke, koju je ceo svet znao, \u010dokolade, \u0161ta god da vam padne na pamet. Bilo je tu \u010duvenih porcelana i boemskih kristala, izuzetnih stvari.\u201c<\/em><\/p>\n Ali po\u0161to ni\u0161ta nije ve\u010dno, ni percepcije ne ostaju iste. Godine dramati\u010dnih promena 1945-1948 sna\u017eno su uticale na \u010dehoslova\u010dko dru\u0161tvo, a Nikolaje Fotino ih je do\u017eiveo intenzitetom jednakim mestu u kojem se nalazio.<\/p>\n \u201eIstovremeno, do\u017eiveo sam u\u017easnu atmosferu u \u010cehoslova\u010dkoj, kada se cela ova pri\u010da raspada. Kada je komunisti\u010dka vlada do\u0161la na vlast 1948. godine, situacija se promenila na zahtev Sovjeta. \u010cehoslova\u010dka je trebalo da postane sila u te\u0161koj industriji, u industriji naoru\u017eanja. A onda su svi bili usmereni na te\u0161ku industriju koja je trebalo da radi za Sovjetski Savez, za \u200b\u200bsocijalisti\u010dki prostor uop\u0161te. I to sam do\u017eiveo tako \u0161to sam pozvan u mali grad u \u010ce\u0161koj Republici koji se zove Nahod, gde je, recimo, tri ili \u010detiri hiljade stanovnika radilo u fabrici tkanja. <\/em>Bila je stara fabrika, u centru ovog grada nalazi se zamak, u tom zamku je \u017eiveo plemic\u0301 koji je posedovao ovu fabriku i svi su radili za njega. I, na kraju moje posete tkaonici, sec\u0301am se radnice koja je ne\u0161to umotala za moju \u017eenu i rekla mi sa suzama u o\u010dima: <<\/em>Zatvaramo je, gospodine, zatvaramo fabriku! I kuda idemo? Jer to je ono \u0161to znamo kako da radimo. Hoc\u0301emo li praviti tenkove?>\u201d <\/em><\/p>\n Male nacije su uvek bile izme\u0111u dva carstva, rumunsko \u010dak izme\u0111u tri, osmanskog, ruskog i austrougarskog. \u010cehoslova\u010dka nacija bila je ste\u0161njena izme\u0111u Nema\u010dkog i Ruskog carstva i verovala je da c\u0301e je simpatije prema Rusima za\u0161tititi od poni\u017eenja koja je pretrpela od Nemaca. Nikolaj Fotino.<\/p>\n \u201eDo\u017eiveo sam ovu njihovu dramu koja se odvijala u atmosferi povoljnoj za Ruse, moram vam rec\u0301i da je atmosfera prema Rusima bila veoma dobra atmosfera u to vreme. Voleli su Ruse. Mislim da je to zemlja u kojoj je simpatija prema Sovjetskom Savezu bila veoma velika i veoma jaka. To je zato \u0161to su Rusi igrali prili\u010dno veliku ulogu u pobedi u ratu protiv Nema\u010dke. Njihova mr\u017enja, s druge strane, prema Nemcima bila je stra\u0161na. U periodu kada sam jo\u0161 bio student tamo, kao u\u010desnik u organizaciji kongresa, re\u010deno mi je: Postojala je stra\u0161na mr\u017enja prema Nemcima, postojao je veliki entuzijazam prema Rusima.\u201c<\/em><\/p>\n Rumunska percepcija \u010dehoslova\u010dkog dru\u0161tva na granici izme\u0111u dva sveta, onog pre i onog posle 1945. godine, subjektivna je, kao i svaka percepcija. To mnogo zna\u010di i pro\u0161losti i sada\u0161njosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako su geografski relativno blizu, Rumuni, \u010cesi i Slovaci imaju prili\u010dno kratku zvani\u010dnu istoriju. Ali imaju du\u017eu istoriju me\u0111usobnog percepcije. Posle 1918. godine, Rumunija i \u010cehoslova\u010dka su se zbli\u017eile, izgradiv\u0161i \u010dvrste srda\u010dne odnose izme\u0111u sebe u relativno kratkom vremenskom periodu. Godine 1949, Nikolaje Fotino je imenovan za prvog sekretara, \u0161to zna\u010di broj dva, odmah posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-883455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n