Prijateljstvo izme\u0111u dr\u017eava ne podrazumeva samo lepe re\u010di vec\u0301 i dela. Jedna od \u010dinjenica koja je materijalizovala rumunsko-ameri\u010dko prijateljstvo u drugoj polovini 20. veka bila je klauzula o najpovla\u0161c\u0301enijoj naciji, zasnovana na principu dve komponente. Prva komponenta je jednak tretman u trgovinskim odnosima koji jedna zemlja pru\u017ea drugoj. Druga komponenta je povoljan tretman u trgovinskim odnosima koji jedna zemlja daje drugoj zemlji u pore\u0111enju sa ostalim zemljama sa kojima ima trgovinske odnose.<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u 20. veku bili su generalno pozitivni, osim 1941. i 1944. godine kada su dve zemlje bile u ratu. Nakon zavr\u0161etka sukoba, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su se na\u0161le u suprotstavljenim logorima: Rumunija je postala zarobljenik socijalisti\u010dkog logora kojim je komandovao Sovjetski Savez, dok su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile lider slobodnog sveta. Obnova rumunsko-ameri\u010dkih odnosa po\u010dela je stidljivo 1946. godine, a istinski su se otoplili posle 1953. godine, godine Staljinove smrti.<\/p>\n
Istori\u010dar Konstantin Moraru iz Nacionalnog arhiva Rumunije istra\u017eivao je temu i pokazao na \u010demu se sastoje temelji obnove bilateralnih odnosa.<\/p>\n
\u201eS obzirom na to da u Sovjetskom Savezu, vec\u0301 dve godine, traje borba za vlast na vrhu Komunisti\u010dke partije Sovjetskog Saveza, Rumunija poku\u0161ava da iskoristi ovaj sukob i zapo\u010dne niz koraka za uspostavljanje ekonomskih odnosa. Uglavnom, ovaj korak dolazi kao rezultat \u010dinjenice da je Ajzenhauerova administracija poku\u0161ala da malo promeni viziju odnosa Istoka i Zapada, posebno sa stanovi\u0161ta ekonomskih odnosa. Amerikanci su 11. juna 1948. rekli da ne mogu da zapo\u010dnu ekonomske odnose bez re\u0161avanja pitanja ameri\u010dkih nacionalizovanih potra\u017eivanja. A onda je, u periodu posle 1954. do 1960. godine, usledilo nekoliko rundi pregovora. Iznosi koji su tra\u017eeni kao nadoknada sa ameri\u010dke strane iznosili su negde oko 60 miliona dolara, a deo rumunske robe koji je bio blokiran u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama bio je negde oko 20 miliona dolara.\u201c<\/em><\/p>\n Izme\u0111u 1955. i 1960. godine, sve su odlu\u010dniji bili poku\u0161aji ekonomskog zbli\u017eavanja; 1960. godine u Va\u0161ingtonu je \u010dak zaklju\u010den finansijski sporazum o regulisanju me\u0111usobnih dugova. Rumunija je platila 22 miliona dolara i plac\u0301ac\u0301e ratu od 2,5 miliona tokom naredne \u010detiri godine. Tako\u0111e 1960. godine zaklju\u010den je kulturni sporazum. Ali izgradnja Berlinskog zida 1961. godine, kubanska raketna kriza 1962. godine i politi\u010dko pozicioniranje Rumunije uz Sovjetski Savez doveli su do stagnacije bilateralnih odnosa. Godine 1964, nakon progla\u0161enja nezavisnosti Rumunske radni\u010dke partije i distanciranja Rumunije od Sovjetskog Saveza, rumunsko-ameri\u010dki odnosi su postali \u017eivlji. Tada se pojavila ideja o klauzuli o najpovla\u0161c\u0301enijoj naciji, ali ju je odbacio ameri\u010dki Kongres, koji je 1949. godine glasao za zakon kojim je Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama onemoguc\u0301eno da imaju trgovinske odnose sa socijalisti\u010dkom Evropom. Tako\u0111e 1964. godine, rumunska legacija u Va\u0161ingtonu je uzdignuta na rang ambasade.<\/p>\n Dolazak Nikolaja \u010cau\u0161eskua na vlast u Rumuniji 1965. godine nije doneo vec\u0301e promene. Ali rumunski tehnokrati su ubedili novog lidera u va\u017enost dobijanja te klauzule. Rumunija se pribli\u017eava Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama kroz svoj stav o \u0160estodnevnom ratu na Bliskom istoku 1967. i Jomkipurskom ratu 1973. godine, kada se ne sla\u017ee sa sovjetskim stavom. Godine 1969, predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava Ri\u010dard Nikson posetio je Rumuniju, a po\u010detkom 1970-ih, Rumunija je bila prva socijalisti\u010dka zemlja koja je primljena u me\u0111unarodna finansijska tela kao \u0161to su MMF, IBRD i GATT. Dana 2. aprila 1975. godine u Va\u0161ingtonu je potpisan sporazum kojim su Rumuni i Amerikanci jedni drugima ponudili klauzulu o najpovla\u0161c\u0301enijoj naciji, nakon \u010dega je usledila poseta ameri\u010dkog predsednika D\u017eeralda Forda Bukure\u0161tu. Godina 1975. se smatra vrhuncem rumunsko-ameri\u010dkih bilateralnih odnosa.<\/p>\n Konstantin Moraru ka\u017ee da je celokupno pona\u0161anje Rumunije dovelo do usvajanja klauzule, ali zasluga je pripadala i lobiju.<\/p>\n \u201eAmeri\u010dka jevrejska zajednica je tako\u0111e doprinela dobijanju klauzule. Pitanje jevrejske emigracije bilo je va\u017eno pitanje za ameri\u010dku jevrejsku zajednicu, koja je \u017eelela da \u010dlanovi ove zajednice dobiju olak\u0161ice za emigraciju ili u Izrael ili u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Bilo im je potrebno da rumunske vlasti urade ovaj proces mnogo lak\u0161im. Ova \u010dinjenica je doprinela dobijanju klauzule, podr\u0161ka, lobiranje koje je jevrejska zajednica pru\u017eila u Kongresu dovelo je do dobijanja klauzule.\u201c<\/em><\/p>\n Ali ekonomska kriza po\u010detkom 1980-ih dovela je do tenzija u rumunsko-ameri\u010dkim odnosima. Rumunski dug od 11 milijardi dolara, brutalno kr\u0161enje ljudskih prava u Rumuniji i prigovori Amerikanaca sudaraju se sa tvrdoglavo\u0161c\u0301u Nikolaja \u010cau\u0161eskua. Konstantin Moraru:<\/p>\n \u201eRumunija se nalazila u ekonomskim te\u0161koc\u0301ama u pogledu sirovina. Rumunija je imala industriju razvijenu u nekoliko grana koje su zahtevale mnogo sirovina koje dr\u017eava nije mogla da zadovolji na domac\u0301em terenu. Da bi mogla da kupuje iz inostranstva, bio joj je potreban novac. Sada, kada je dug dostigao taj nivo, ameri\u010dke vlasti su rekle da ne mogu da pomognu Rumuniji dok ne osmisli plan otplate ovog duga. U vezi sa pitanjem ljudskih prava koje Bukure\u0161t nije po\u0161tovao, rumunsko-ameri\u010dki bilateralni odnosi do\u017eiveli su zahla\u0111enje koje je kulminiralo 1988. godine odustajanjem od Rumunije od klauzule o najpovla\u0161c\u0301enijoj naciji. Tako su do 1989. godine odnosi izme\u0111u dve zemlje bili na veoma niskom nivou.\u201c<\/em><\/p>\n Godine 1996, nakon postignutog napretka, Kongres Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava vratio je Rumuniji status najpovla\u0161c\u0301enije nacije, izgubljen osam godina ranije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prijateljstvo izme\u0111u dr\u017eava ne podrazumeva samo lepe re\u010di vec\u0301 i dela. Jedna od \u010dinjenica koja je materijalizovala rumunsko-ameri\u010dko prijateljstvo u drugoj polovini 20. veka bila je klauzula o najpovla\u0161c\u0301enijoj naciji, zasnovana na principu dve komponente. Prva komponenta je jednak tretman u trgovinskim odnosima koji jedna zemlja pru\u017ea drugoj. Druga komponenta je povoljan tretman u trgovinskim […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-884744","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n