Nacionalna valuta Rumunije, lej (RON), oslabila je u sredu u odnosu na evro, koji je Narodna banka procenila na 5,0991 leja, \u0161to je rast od 6,13 banija (1,22%) u odnosu na prethodnu kotaciju od 5,0378 leja, \u010dime je zabele\u017een novi istorijski maksimum. Lej je tako\u0111e izgubio vrednost i u odnosu na ameri\u010dki dolar, koji je dostigao vrednost od 4,4898 leja, \u0161to je rast od 3,81 banija (+0,86%) u odnosu na utorak, kada je iznosio 4,4517 leja. Nacionalna valuta je oslabila i u odnosu na \u0161vajcarski franak, koji je procenjen na 5,4466 leja, \u0161to je pove\u0107anje od 5,34 banija (0,99%) u odnosu na prethodnu kotaciju od 5,3932 leja, tako\u0111e novi istorijski maksimum. Cena zlata je porasla za 3,5772 leja (0,73%) i dostigla vrednost od 487,1276 leja, u odnosu na 483,5504 leja u prethodnoj sesiji, \u0161to je tako\u0111e rekordna vrednost.<\/p>\n
Bukure\u0161t odbacuje izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, prema kojima su trupe Moskve izvr\u0161ile invaziju na Ukrajinu zato \u0161to su Rumunija i Bugarska prihvatile ameri\u010dke baze na svojoj teritoriji. Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Bukure\u0161tu, Andrej Carnea, naglasio je da Rusija ugro\u017eava regionalnu bezbednost i da je zapo\u010dela ni\u010dim izazvan rat u Ukrajini. \u201ePristupanje Rumunije NATO-u predstavlja suverenu volju gra\u0111ana Rumunije i savezni\u010dkih zemalja. Istovremeno, \u010dlanstvo Rumunije u NATO-u ne predstavlja bezbednosnu pretnju ni za koga. To je konkretna i dokaziva \u010dinjenica.. Predsednik Putin koristi iste dobro poznate narative, koji su poslu\u017eili kao izgovor za brutalni aneksijski rat (…) Rumunija c\u0301e nastaviti da brani svoje bezbednosne interese u punom suverenitetu, iz svog dvostrukog kapaciteta kao saveznika NATO-a i dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije\u201c \u2013 rekao je portparol diplomatije u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Rumunski ministar finansija Tan\u010dos Barna izjavio je danas da je bud\u017eetski deficit sada u granicama normalnih parametara. Dodao je da Rumunija mo\u017ee da ispuni cilj deficita od 7 odsto BDP-a na kraju godine, ako ostvari prognozirane prihode. Tan\u010dos Barna priznaje da situacija nije laka, ali tvrdi da je upravljiva. U aprilu je cilj prihoda prema\u0161en i za bud\u017eet je prikupljeno preko 50 milijardi leja (ekvivalentno oko 10 milijardi evra) prihoda od poreza, taksi i akciza – rekao je i ministar.<\/p>\n
Suverenista \u0110or\u0111e Simion, kandidat Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), osvojio je 40,96% glasova, a sledi ga nezavisni Niku\u0161or Dan, gradona\u010delnik Bukure\u0161ta, sa 20,99%. Ovo su kona\u010dni rezultati koje je objavio Centralni izborni biro, nakon \u0161to je centralizovao sve zapisnike iz zemlje i inostranstva za prvi krug predsedni\u010dkih izbora odr\u017eanih 4. maja.. Prema kalendaru, Izvr\u0161na komisija c\u0301e proslediti zapisnik Ustavnom sudu radi potvr\u0111ivanja izbora. Kampanja za drugi krug glasanja po\u010dinje 9. maja, a drugi krug zakazan je 18. maja. Van granica, proces glasanja c\u0301e se tako\u0111e odvijati tokom tri dana, pod istim uslovima kao i u prvom krugu. S druge strane, posmatra\u010di OEBS-a koji su pratili izborni proces u Rumuniji utvrdili su, u preliminarnom izve\u0161taju, da su izbori bili efikasno organizovani, ali i da su bili obele\u017eeni nedovoljnim nadzorom nad nekim klju\u010dnim aspektima kampanje.<\/p>\n
Devet osoba, rumunskih dr\u017eavljana i \u010dlanova njihovih porodica, evakuisano je iz Pojasa Gaze i dovedeno u zemlju, u kontekstu pogor\u0161anja bezbednosne situacije u regionu. Repatrirani su avionom \u201eSpartan\u201crumunskog ratnog vazduhoplovstva, nakon \u0161to ih je dan ranije u Jordan prevezao konzularni tim Ministarstva spoljnih poslova.<\/p>\n
Povodom Dana Evrope, u petak c\u0301e se u Bukure\u0161tu odr\u017eati debata \u201e\u00cemprEUn\u0103 – Rumunija i na\u0161a Evropa: sada\u0161njost i buduc\u0301nost\u201c, doga\u0111aj posvec\u0301en razmi\u0161ljanju o evropskom putu Rumunije i zajedni\u010dkim vrednostima koje se dele unutar EU, saop\u0161tila je predsedni\u010dka administracija. Doga\u0111aj c\u0301e okupiti pribli\u017eno 200 gostiju, uklju\u010dujuc\u0301i 150 studenata i u\u010denika poslednje godine srednje \u0161kole, ambasadore zemalja \u010dlanica Evropske unije akreditovane u Rumuniji, kao i predstavnike evropskih institucija: Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropske investicione banke. Me\u0111u glavnim govornicima bile su Roksana Minzatu, potpredsednica Evropske komisije, i Ramona Kirijak, \u0161efica Predstavni\u0161tva Evropske komisije u Rumuniji.<\/p>\n
De\u010dji hor Radija Rumunije obele\u017eava 80 godina postojanja, a jubilej c\u0301e biti proslavljen sa dva koncerta na sceni sale Radija. Zbog rekordne prodaje karata koje su rasprodate za svega nekoliko sati za koncert zakazan 10. maj, organizovan je i drugi koncert 17. maja. Uz sada\u0161nje \u010dlanove hora, na scenu c\u0301e nastupiti i specijalni gosti, kao i biv\u0161i \u010dlanovi hora. Me\u0111u njima c\u0301e biti mecosopran Roksana Konstantinesku, nekada\u0161nja \u010dlanica De\u010dijeg hora Radija, danas jedna od najcenjenijih lirskih glasova iz Rumunije, koja u\u017eiva u blistavoj karijeri na velikim scenama \u0161irom sveta.<\/p>\n
U rimokatoli\u010dkoj katedrali Svetog Josifa u Bukure\u0161tu u sredu slu\u017eila se Sveta Liturgija povodom izbora novog Pape. \u201eMolimo se da Duh Sveti nadahne kardinale izbornike u izbor onoga koji \u0107e biti naslednik Svetog Petra\u201c, – navodi se na Fejsbuk stranici Bukure\u0161ke nadbiskupije. U Vatikanu danas po\u010dinje proces izbora naslednika pape Franje, koji je preminuo na Uskrs u 88. godini. U Sikstinskoj kapeli bi\u0107e zatvorena 133 kardinala mla\u0111a od 80 godina, koji \u0107e glasati sve dok jedan od njih ne dobije dvotre\u0107insku ve\u0107inu i time postane duhovni vo\u0111a 1,4 milijarde katolika \u0161irom sveta. Cela katoli\u010dka zajednica prati\u0107e dimnjak Sikstinske kapele, i\u0161\u010dekuju\u0107i beli dim koji ozna\u010dava izbor novog Pape. Papa koji je najbr\u017ee izabran u istoriji bio je Pije VII, koji je 1939. godine izabran posle samo tri kruga glasanja.<\/p>\n
Rumunski sport danas slavi 39 godina otkako je Steaua iz Bukure\u0161ta osvojila Kup evropskih \u0161ampiona u fudbalu. 7. maja 1986. godine, u \u0160paniji, u Sevilji, tim, sastavljen isklju\u010divo od rumunskih igra\u010da, pobedio je slavnu FK Barselonu u finalu rezultatom 2:0, nakon izvo\u0111enja penala. Golman Steaue Helmut Dukadam je potom u\u0161ao u Knjigu rekorda nakon \u0161to je odbranio sva \u010detiri \u0161uta Katalonaca. U februaru 1987. godine, u Monte Karlu, Steaua je tako\u0111e osvojila Evropski Superkup, nakon pobede od 1:0 nad sovjetskim timom Dinamo iz Kijeva. Dvojica autora tih jedinstvenih nastupa u istoriji lokalnog fudbala, golman Helmut Dukadam, vezni igra\u010d Lu\u010dijan Balan i defanzivac Ilie Barbulesku, preminuli su poslednjih godina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalna valuta Rumunije, lej (RON), oslabila je u sredu u odnosu na evro, koji je Narodna banka procenila na 5,0991 leja, \u0161to je rast od 6,13 banija (1,22%) u odnosu na prethodnu kotaciju od 5,0378 leja, \u010dime je zabele\u017een novi istorijski maksimum. Lej je tako\u0111e izgubio vrednost i u odnosu na ameri\u010dki dolar, koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-885221","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n