Ve\u017ebe, fizi\u010dki napor uop\u0161te poma\u017eu telu da oslobodi dopamin \u2013 supstancu koju mozak koristi da prenese ose\u0107aj zadovoljstva i sre\u0107e. Pored trenutnog efekta, ve\u017ebanje donosi i dugoro\u010dne benefite, sa korelacijama izme\u0111u fizi\u010dke ve\u017ebe i mentalnog blagostanja. Istra\u017eivanja su pokazala da svaka vrsta ve\u017ebanja direktno uti\u010de na razli\u010dite delove mozga, dovodec\u0301i do promena u specifi\u010dnim mentalnim funkcijama.
\nTako, ve\u017ebe sa tegovima poma\u017eu u stimulaciji sposobnosti izgradnje slo\u017eenog rezonovanja, neophodnog za re\u0161avanje problema ili istovremeno obavljanje vi\u0161e zadataka. Za osloba\u0111anje od stresa, straha, anksioznosti i briga preporu\u010duje se joga, dok, prema mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka, treninzi visokog intenziteta u intervalima smanjuju nivo hormona koji u mozgu izaziva ose\u0107aj gladi.
\nKardio ve\u017ebe su povezane s hipokampusom, delom mozga koji, izme\u0111u ostalog, kontroli\u0161e pam\u0107enje, dok timski sportovi uti\u010du na vi\u0161e regija mozga, podsti\u010du\u0107i sposobnost koncentracije, svest o prostori i ve\u0161tinu multitaskinga. Zaklju\u010dak, naravno, nije nov \u2013 potvr\u0111uje ga i latinska izreka \u201emens sana in corpore sano\u201c, koju koriste kao moto brojne me\u0111unarodne zdravstvene institucije.
\nSvaka osoba ima svoj genetski profil i, u zavisnosti od toga, potrebna joj je prilago\u0111ena fizi\u010dka aktivnost, ishrana i stil \u017eivota. Ovo je premisa sa koje je Mihaj Dragomir, lekar prevencije i odr\u017eavanja zdravlja, majstor sporta i specijalista za ishranu, postavio temelje specijalizovanog centra.<\/p>\n
\u201eMi se bavimo upravo time \u2013 u okviru na\u0161eg centra za izvrsnost razvili smo odgovaraju\u0107u tipologiju kako bismo svakoj osobi mogli da ponudimo personalizovan oblik kretanja, u skladu s njenim genetskim profilom. Svakom \u017eivom bic\u0301u je potreban neki oblik kretanja. Me\u0111utim, on mora da bude kompatabilan sa \u2018tipologijom izrade\u2019, kako sam ve\u0107 naveo. Postoji stvarna razlika koju, na\u017ealost, ve\u0107ina ljudi ne poznaje \u2013 ne prave razliku izme\u0111u sporta i fizi\u010dke aktivnosti. Sport podrazumeva takmi\u010denje od samog po\u010detka. Svi smo razli\u010diti. Stoga, ne mogu svi da budu jednako dobro u odre\u0111enom sportu. Kada je re\u010d o kretanju, ono predstavlja personalizovanu tipologiju koja mora biti strogo prilago\u0111ena karakteristikama svake osobe. Na primer, za neke ljude izuzetno korisna mo\u017ee biti i obi\u010dna \u0161etnja.\u201c<\/p>\n
Va\u017eno je ve\u017ebati \u2013 jedan je od sastojaka u receptu za dug i kvalitetan \u017eivot, pored zdrave ishrane, smanjenja nivoa stresa i adekvatnog odmora. Nekontrolisana ishrana dovodi do metaboli\u010dkog disbalans koji dovodi do gojaznosti i svih povezanih bolesti. A pomeranje starosne granice u kojoj se ovo stanje javlja, kao i pritisak na zdravstveni sistem su dva aspekta koja ne smemo zanemariti. Mihaj Dragomir, lekar za prevenciju i odr\u017eavanje zdravlja:<\/p>\n
\u201eGojaznost je, u stvari, rezultat, efekat postojec\u0301eg stanja u telu. Nau\u010dili smo, a i dru\u0161tvo nas u\u010di, da gojaznost zna\u010di da mnogo jedemo i zato smo debeli ili gojazni. Ne. Nepravilna ishrana, zaista, uti\u010de na odre\u0111ene organe, uglavnom na jetru i pankreas. Nakon toga, stvara \u0161tetne efekte na \u017eu\u010dnu kesu, koja vi\u0161e ne mo\u017ee da vari masti. I tu se javlja problemati\u010dni fenomen. Jer sve \u0161to progutamo ostaje na nivou creva, na nivou ileuma, gde se hrana vi\u0161e ne metaboli\u0161e pravilno. \u0160to du\u017ee ostaju u crevima, to se vi\u0161e pretvaraju u ostatke, u trule\u017e. Nakon toga, javljaju se problemi sa evakuacijom, na koje vec\u0301ina ljudi ne obrac\u0301a pa\u017enju. Gde odlaze ovi ostaci? Pretvaraju se u toksine, koji potom po\u010dinju da o\u0161te\u0107uju organe. Tu se pojavljuje fenomen nadimanja, nelagodnosti, gasova, hiperaciditeta i gojaznosti.\u201c<\/p>\n
Da bi izbegli ovu situaciju, prevencija je va\u017ena, ka\u017ee specijalista za ishranu Mihaj Dragomir, skrec\u0301uc\u0301i pa\u017enju na zna\u010daj hidratacije, jer, kako on isti\u010de, voda je neophodna za sve hemijske i fiziolo\u0161ke procese u organizmu. Najmanje 1,5 litar dnevno. A nakon \u0161to se hidriramo, Mihaj Dragomir ka\u017ee:<\/p>\n
\u201eMoramo malo obratiti pa\u017enju na ishranu. Navikli smo da, kad jedemo, stavljamo mnogo razli\u010ditih stvari na sto. Dakle, ve\u0107 u startu pravimo gre\u0161ku. Moramo se naviknuti da jedemo samo jednu vrstu jela po obroku. Za\u0161to? Zato \u0161to treba dati oragnizmu vremena da zapo\u010dne proces metabolizma. Od trenutka kada unesemo hranu, tek nakon otprilike 20 minuta po\u010dinje njena razgradnja. Bitan je i tip namirnice. Jer, na primer, ako je re\u010d o vrsti ugljenih hidrata sa sporom apsorpcijom i ako ve\u0107 postoji neko oboljenje u organizmu, proces metabolizacije mo\u017ee da traje i do 48\u201372 sata.\u201d<\/p>\n
San je tako\u0111e veoma va\u017ean, jer je to period oporavka, tokom kojeg se jetra mora regenerisati na c\u0301elijskom nivou, elimini\u0161uc\u0301i sve ostatke i toksine iz tela. Na\u017ealost, ka\u017ee Mihaj Dragomir, vi\u0161e od 70% stanovni\u0161tva se suo\u010dava sa nedostatkom sna. I, na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, va\u017eno je da nam je um stalno zauzet, da prona\u0111emo ne\u0161to \u010dime c\u0301emo se baviti, na taj na\u010din mo\u017eemo doprineti prevenciji Alchajmerove bolesti i drugih sli\u010dnih oboljenja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u017ebe, fizi\u010dki napor uop\u0161te poma\u017eu telu da oslobodi dopamin \u2013 supstancu koju mozak koristi da prenese ose\u0107aj zadovoljstva i sre\u0107e. Pored trenutnog efekta, ve\u017ebanje donosi i dugoro\u010dne benefite, sa korelacijama izme\u0111u fizi\u010dke ve\u017ebe i mentalnog blagostanja. Istra\u017eivanja su pokazala da svaka vrsta ve\u017ebanja direktno uti\u010de na razli\u010dite delove mozga, dovodec\u0301i do promena u specifi\u010dnim mentalnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":885127,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[114932,113249],"class_list":["post-885661","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n