Nedavne studije pokazuju da su fosilna goriva odgovorna za 90% emisija ugljen-dioksida koju proizvodi \u010dovek, povec\u0301avaju godi\u0161nje temperature, zakiseljavaju okeane i ubrzavaju rizik od izumiranja vrsta. Procene takodje ukazuju da \u0107e jedna od tri vrste nestati u narednih 50 godina, ukoliko se industrija fosilnih goriva temeljno ne transformi\u0161e.
\nDaria Hau, magistarka Me\u0111unarodnog trgova\u010dkog prava u kontekstu klimatskih promena u Amsterdamu i biv\u0161a savetnica Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine, tvrdi da je diskusija o klimatskim promenama obavijena mitovima.<\/p>\n
\u201ePostoje najmanje dva mita koja dolaze od velikih kompanija zaga\u0111iva\u010da a koji jo\u0161 uvek nisu razotkriveni kako bi trebalo – to su mit o recikla\u017ei plastike i tehnolo\u0161ki mit. Mnogi od nas su odrasli sa idejom da ako savesno recikliramo, \u0161titimo planetu. I recikla\u017ea jeste va\u017ena za mnoge materijale ali kada je re\u010d o plastici, pri\u010da je nepotpuna, \u010dak i obmanjuju\u0107a, jer u stvarnosti, najve\u0107i deo plastike proizvedene na globalnom nivou \u2014 vi\u0161e od 90% \u2014 uop\u0161te se ne reciklira.<\/p>\n
Vec\u0301ina vrsta plastike nije napravljena za recikla\u017eu niti c\u0301e ikada biti. Taj mit zapravo slu\u017ei kao dimna zavesa. Osec\u0301amo se krivim zbog ambala\u017ee u na\u0161im domovima, zbog onoga \u0161to kupujemo, dok proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu neprestalno raste. Drugi mit je tehnolo\u0161ki mit, odnosno ideja da ne moramo hitno smanjivati emisije jer c\u0301emo uskoro imati ova \u010dudesna re\u0161enja, kao \u0161to je hvatanje ugljenika iz atmosfere. Problem je \u0161to su ove tehnologije izuzetno skupe i, uzgred budi re\u010deno, u velikoj meri se finansiraju subvencijama. Dakle, pored toga \u0161to su veoma skupe, one su neefikasne i marginalne na globalnom nivou. Promovi\u0161u ih naro\u010dito velike naftne kompanije, koje nastoje da stvore iluziju da mo\u017eemo da nastavimo sa va\u0111enjem nafte i gasa, jer c\u0301emo kasnije nekako o\u010distiti emisije putem ovih tehnologija. <\/p>\n
Parafraziram jednog direktora naftne kompanije koji je javno izjavio da ovaj tip tehnologije daje industriji licencu za rad jo\u0161 70-80 godina. Dakle, njihovim re\u010dima, cilj je da se omogu\u0107i industriji da i dalje zaga\u0111uje, pod izgovorom naprednih tehnologija koje \u0107e sve o\u010distiti.\u201d<\/p>\n
Daria Hau nagla\u0161ava da ta re\u0161enja, recikla\u017ea i tehnolo\u0161ki razvoj, nisu beskorisni i da u njih treba ulagati. Problem je u tome \u0161to se \u010desto preuveli\u010davaju i predstavljaju kao univerzalno re\u0161enje za klimatsku krizu. U stvarnosti, ona skre\u0107u pa\u017enju sa onoga \u0161to je zaista va\u017eno \u2013 pozivanje velikih zaga\u0111iva\u010da na odgovornost i uvo\u0111enje smele i sistemske klimatske politike. Stru\u010dnjak tvrdi da je greenwashing jo\u0161 jedna metoda (la\u017enog ekolo\u0161kog imid\u017ea) koju koriste kompanije zaga\u0111iva\u010di, preterano nagla\u0161avanje individualne odgovornosti:
\n\u201eSlogani poput ‘Promena po\u010dinje sa vama’ ili ‘\u0160ta radite da za\u0161titite \u017eivotnu sredinu?’, \u0161to je u su\u0161tini dobro pitanje koje svi trebalo da postavimo sebi ali kada ta pitanja dolaze od velikih zaga\u0111iva\u010da, sa namerom da nas odvrate da mi njih zapravo pitamo \u0161ta oni ta\u010dno rade po tom pitanju, tada to postaje problem tzv. greenwashinga.<\/p>\n
Najva\u017eniji primer za mene je naftna kompanija koja je 2000-ih godina pokrenula koncept li\u010dnog ugljeni\u010dnog otiska, zajedno sa onlajn kalkulatorom, koji je pokazivao koliko ugljen-dioksida emitujete kao pojedinac, zapravo, samo da bi \u017eiveo, radio, vodio svoj \u017eivot. Rezultate te PR kampanje, jer je to u stvari bila PR kampanja bez apsolutno nikakve nau\u010dne osnove – i danas osec\u0301amo.<\/p>\n
Imamo lokalne kompanije koje su kopirale tu kampanju i tako\u0111e su promovisale ideju da smo odgovorni kroz na\u0161e svakodnevno pona\u0161anje. Na\u017ealost, ne mo\u017eemo zaustaviti klimatsku krizu samo selektivnim prikupljanjem ili vo\u017enjom bicikla. \u201ePrava promena mora doc\u0301i prvo od javnih politika koje nas podsti\u010du da oblikujemo svoje pona\u0161anje, a zatim, od smanjenja emisija na izvoru, odnosno tamo gde ih industrija masovno proizvodi.\u201c<\/p>\n
Daria Hau smatra da mi, kao obi\u010dni gra\u0111ani, nemamo sve alate za borbu protiv klimatske krize, ali da imamo mo\u0107 da se informi\u0161emo, da glasamo i da znamo \u0161ta da zahtevamo od lidera koji odre\u0111uju pravac u kojem idemo. Na pitanje koja su to prava re\u0161enja za klimatski problem, izvan mitova i dimnih zavesa, stru\u010dnjak odgovara:<\/p>\n
\u201eMislim da je prva stvar koju moramo da uradimo da budemo veoma jasni u vezi sa uzrokom. Fosilna goriva su sr\u017e ove krize koja ozbiljno ugro\u017eava stabilnost \u017eivota na Zemlji, u svoj njegovoj slo\u017eenosti. Svaka faza lanca fosilnih goriva proizvodi gasove sa efektom staklene ba\u0161te koji zagrevaju planetu, uzrokuju milione preranih smrti, bilione dolara \u0161tete i produbljuju destabilizaciju ekosistema.<\/p>\n
Dakle, ako zaista \u017eelimo da smanjimo efekat globalnog zagrevanja, moramo se fokusirati na zaustavljanje zavisnosti od ovih izvora. Naravno, tranzicija mora biti pravedna, posebno za radnike i zajednice koje zavise od fosilne energije. Tako\u0111e, moramo obratiti posebnu pa\u017enju na one koje ova industrija najvi\u0161e poga\u0111a \u2013 decu, \u017eene, naro\u010dito na globalnom jugu. Sve to mora da se dogodi najkasnije do 2050. godine \u2013 ako \u017eelimo da imamo \u0161ansu da ne pre\u0111emo kriti\u010dni prag od 1,5\u00b0C, koji, kako stvari stoje i kako studije pokazuju, ve\u0107 prema\u0161ujemo.\u201d<\/p>\n
Izve\u0161taj o klimi i razvoju Rumunije, koji je sprovela Svetska banka 2023. godine, pokazao je da Rumunija ima potencijal da utrostru\u010di svoj nacionalni dohodak u narednih 30 godina ako nastavi da preduzima mere za ja\u010danje otpornosti na klimatske promene i smanjenje emisije ugljenika. U istom dokumentu je navedeno da je Rumunija veoma ranjiva na posledice izazvane klimatskim promenama, posebno u pogledu poplava i su\u0161e. Nivo ugljen-dioksida koji generi\u0161e rumunska privreda je 2,5 puta vec\u0301i od proseka Evropske unije, a porast temperature i intenziviranje toplotnih talasa predstavljaju stvarnu opasnost za stanovni\u0161tvo, ekonomiju i infrastrukturu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavne studije pokazuju da su fosilna goriva odgovorna za 90% emisija ugljen-dioksida koju proizvodi \u010dovek, povec\u0301avaju godi\u0161nje temperature, zakiseljavaju okeane i ubrzavaju rizik od izumiranja vrsta. Procene takodje ukazuju da \u0107e jedna od tri vrste nestati u narednih 50 godina, ukoliko se industrija fosilnih goriva temeljno ne transformi\u0161e. Daria Hau, magistarka Me\u0111unarodnog trgova\u010dkog prava u […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":885010,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-885999","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n