Rumunija je u ponedeljak u\u0161la u svoju poslednju nedelju predizborne kampanje za drugi krug predsedni\u010dkih izbora. Kampanja se zavr\u0161ava 17. maja u 7:00 \u010dasova po lokalnom vremenu. U odlu\u010dujuc\u0301oj rundi suo\u010dic\u0301e se ultranacionalisti\u010dki populista \u0110or\u0111e Simion, lider Unije za ujedinjenje Rumuna, i prozapadni nezavisni kandidatz Niku\u0161or Dan, gradona\u010delnik Bukure\u0161ta. \u010cetvrtog maja, u prvom krugu, Simion je osvojio oko 41% glasova, a Dan 21% glasova. U inostranstvu c\u0301e se glasanje za drugi krug odr\u017eati tokom tri dana, 16, 17. i 18. maja, dok c\u0301e se u zemlji glasanje odr\u017eati samo u nedelju, 18. maja.<\/p>\n
Nakon dve nedelje odlaganja, u ponedeljak su u Senatu u Bukure\u0161tu nastavljene rasprave o zakonodavnoj inicijativi koju su pokrenuli Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) u vezi sa penzionisanjem magistrata. U obliku koji je odobrio Poslani\u010dki dom, predlog da sudije i tu\u017eioci prestanu sa radom kada navr\u0161e 65 godina, a ne 48 kao \u0161to je trenutno slu\u010daj, trebalo bi da se primenjuje od po\u010detka sledec\u0301e godine, a ne postepeno do 2045. godine, kako je dokument prvobitno predvi\u0111ao. Visoki savet magistrata kritikuje projekat i optu\u017euje ga za kr\u0161enje principa nezavisnosti sudstva. Dobijanje 230 miliona evra iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost zavisi od usvajanja novog zakona o posebnim penzijama za magistraturu. U \u010detvrtak je izvr\u0161na vlast, na prvom sastanku kojim je predsedavao vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Katalin Predoju, usvojila zakon o ponovnom pregovaranju o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost sa predstavnicima Evropske komisije. Vlasti poku\u0161avaju da zamene odre\u0111ene investicione ciljeve koji nisu dovoljno napredovali onima koji odgovaraju ciljevima iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i koji su finansirani iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Tako\u0111e danas, u Poslani\u010dkom domu su zakazane debate o investicijama u zdravstvenom sistemu.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije, Katalin Predoju, predsedavao je u ponedeljak radnim sastankom Me\u0111uministarskog koordinacionog odbora za Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR). Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu izvr\u0161ne vlasti, elementi koje je potrebno ubrzati za potpuno deblokiranje zahteva za plac\u0301anje br. 3 i za sprovo\u0111enje reformi i investicija koje c\u0301e biti uklju\u010dene u Zahtev za plac\u0301anje br. 4, ali i aspekti vezani za zavr\u0161etak faze ponovnog pregovaranja o Nacionalnom planu oporavka i otpornosti. Rumunija je do danas prikupila 9,2 milijarde evra od 28,5 milijardi evra koje ima na raspolaganju za sprovo\u0111enje Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Ove nedelje, vladina delegacija koju predvodi Ministarstvo za investicije i evropske projekte otputovac\u0301e u Brisel na niz tehni\u010dkih sastanaka sa predstavnicima Evropske komisije.<\/p>\n
Trgovinski deficit Rumunije povec\u0301an je za skoro 27% u prva tri meseca ove godine u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine. Uvoz je prema\u0161io 32 milijarde evra, \u0161to je povec\u0301anje od pribli\u017eno 8%, dok je izvoz povec\u0301an za 6,3% u pore\u0111enju sa odgovarajuc\u0301im mesecom 2024. godine. U prvom kvartalu, rast izvoza je bio samo 2,7%, dok je uvoz povec\u0301an za preko 8%, u pore\u0111enju sa periodom januar-mart 2024. godine. Time je deficit trgovinskog bilansa povec\u0301an za skoro 1,8 milijardi evra u pore\u0111enju sa prvim kvartalom pro\u0161le godine. Izvr\u0161ni predsednik Nacionalnog udru\u017eenja izvoznika i uvoznika Rumunije i kopredsednik Izvoznog saveta, Mihaj Jonesku, izjavio je da je Ministarstvu ekonomije poslata lista od 200 proizvoda koji najvi\u0161e doprinose deficitu trgovinskog bilansa, ali da do danas nisu preduzete nikakve mere u tom pogledu.<\/p>\n
Vojni dronovi c\u0301e se uskoro proizvoditi u Bra\u0161ovu, u centralnoj Rumuniji. Odluka dolazi u kontekstu u kojem Bukure\u0161t ima za cilj da u\u0111e na tr\u017ei\u0161te proizvodnje oru\u017eja, a Evropska unija stavlja na raspolaganje 800 milijardi evra za razvoj ovog sektora. Dronovi c\u0301e biti kori\u0161c\u0301eni u izvi\u0111a\u010dkim i napadnim misijama. Kompanija koja c\u0301e proizvoditi ove avione bic\u0301e CARFIL Bra\u015fov, kompanija za proizvodnju vojne opreme. Direktor kompanije, Mir\u010da Petru Tancau, izjavio je da c\u0301e biti proizvedeno ukupno sedam vrsta dronova. Prva dva c\u0301e se zvati CUDA i SIRIN, a ostali tipovi c\u0301e biti uvedeni u proizvodnju tokom godine. Tancau je tako\u0111e rekao da postoji interesovanje rumunske vojske za ove dronove, posebno u oblasti vojne mornarice. U tom kontekstu, Ministarstvo ekonomije je objavilo da c\u0301e se u zemlji proizvoditi ne samo dronovi, vec\u0301 i eksploziv i municija po NATO standardima. Pored toga, nema\u010dka kompanija Rajnmetal c\u0301e izgraditi, tako\u0111e u okrugu Bra\u0161ov, najvec\u0301u fabriku baruta u Evropi, investiciju od 400 miliona evra, \u0161to Rumuniju \u010dini va\u017enim evropskim centrom za proizvodnju municije.<\/p>\n
Rizik koji generi\u0161e rezultat izbora mo\u017ee uticati na ekonomske pokazatelje, a Rumuniji je potrebna odgovorna vlada i reforme kako bi se \u0161to pre uspostavila makroekonomska ravnote\u017ea, rekao je rumunski ministar finansija Tanco\u0161 Barna. Tako\u0111e je rekao da postoje znaci pobolj\u0161anja uslova na finansijskom tr\u017ei\u0161tu, nakon povec\u0301anja zabele\u017eenog nakon prvog kruga predsedni\u010dkih izbora i ostavke premijera Mar\u010dela \u010colakua. Prema podacima Narodne banke Rumunije, tro\u0161kovi dugoro\u010dnog finansiranja na domac\u0301em tr\u017ei\u0161tu po\u010deli su da se smanjuju. Devizni kurs je blago porastao u petak, pri \u010demu je jedan evro vredeo 5 leja i 11 banija. Nasuprot tome, indeks ROBOR, uklju\u010den u formulu za obra\u010dun kredita u lejima, nastavio je rast, dostigav\u0161i 7,31%. Devalvacija leja i povec\u0301anje kamatnih stopa poslednjih dana odre\u0111eni su politi\u010dkim i ekonomskim neizvesnostima, ka\u017ee Drago\u0161 Mesaro\u0161, direktor trgovanja u jednoj brokerskoj kuc\u0301i. On smatra da c\u0301e indeks BET – glavni referentni indeks Bukure\u0161tanske berze, sastavljen od najlikvidnijih i najtrgovanijih akcija na bukure\u0161tanskoj berzi – nastaviti da opada za 1-2% do posle izbora, a volatilnost c\u0301e se nastaviti na berzi i nakon drugog kruga izbora, jer c\u0301e, bez obzira na pobednika, formiranje vlade biti te\u0161ko.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Rumunije, Ilije Bolo\u017ean, odlikovao je rukometa\u0161icu Kristinu Neagu (36 godina) Ordenom \u201eVerne slu\u017ebe u \u010dinu viteza\u201c za izuzetne rezultate postignute u njenoj karijeri. Ona je jedina rukometa\u0161ica koja je \u010detiri puta osvojila titulu \u201eNajbolje igra\u010dice na svetu\u201c koju dodeljuje Me\u0111unarodna rukometna federacija. Legitimizovana u CSM Bukure\u0161tu od 2017. godine, igra\u010dica je objavila da se penzioni\u0161e na kraju ove sezone. Kristina Neagu c\u0301e odigrati me\u010d za penzionisanje, pod nazivom \u201ePovla\u010denje legende\u201c, 8. juna.<\/p>\n
Rumun I\u0161tvan Kova\u010d imenovan je za sudiju finala Lige \u0161ampiona u Minhenu 31. maja, izme\u0111u Pariz Sen \u017dermena i Intera iz Milana – saop\u0161tila je UEFA u ponedeljak. I\u0161tvan Kova\u010d je sa 40 godina sudio finale Konferens lige Evrope 2022. i finale Lige Evrope 2024. izme\u0111u Atalante i Bajer Leverkuzena. Ove sezone, sudio je jo\u0161 sedam utakmica Lige \u0161ampiona, uklju\u010dujuc\u0301i i revan\u0161 utakmicu izme\u0111u Liverpula i PS\u017d-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je u ponedeljak u\u0161la u svoju poslednju nedelju predizborne kampanje za drugi krug predsedni\u010dkih izbora. Kampanja se zavr\u0161ava 17. maja u 7:00 \u010dasova po lokalnom vremenu. U odlu\u010dujuc\u0301oj rundi suo\u010dic\u0301e se ultranacionalisti\u010dki populista \u0110or\u0111e Simion, lider Unije za ujedinjenje Rumuna, i prozapadni nezavisni kandidatz Niku\u0161or Dan, gradona\u010delnik Bukure\u0161ta. \u010cetvrtog maja, u prvom krugu, Simion […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-886188","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n