,,Dijagnosti\u010dki izve\u0161taj o obrazovanju i istra\u017eivanju u Rumuniji. Trenutna dostignuc\u0301a i implikacije za nove reforme u ovoj oblasti.\u2019\u2019 je op\u0161ti naslov dokumenta koji je nedavno predstavio privremeni ministar prosvete Danijel David. Skra\u0107eno nazvan \u201eIzve\u0161taj QX\u201c, predla\u017ee sistem obrazovanja i istra\u017eivanja kroz koji, pomo\u0107u adekvatnog postavljanja pitanja \u2013 questions (Q), zemlja mo\u017ee da se suo\u010di sa nepoznanicama budu\u0107nosti ozna\u010denim kao X. <\/p>\n
Polazec\u0301i, dakle, od trenutne ,,radiografije\u201d obrazovnog i istra\u017eiva\u010dkog sistema, Danijel David iznosi niz predloga za reforme \u2013 neke su zasnovane na podacima, druge na evropskim i me\u0111unarodnim dobrim praksama, a trec\u0301e na refleksivnim analizama samog ministra. Predlo\u017eene reforme \u2013 ka\u017ee zvani\u010dnik \u2013 mogu predstavljati relativno stabilnu arhitekturu rumunskog obrazovnog i istra\u017eiva\u010dkog sistema na du\u017ei rok, a mogu se \u201eobojiti\u201c ideologijama levice, centra ili desnice, u zavisnosti od razli\u010ditih vladinih programa. <\/p>\n
Dakle, kakva je trenutna situacija i koja bi re\u0161enja mogla postojati za njeno pobolj\u0161anje? Prema izve\u0161taju koji je sastavio ministar Danijel David, rumunsko preduniverzitetsko obrazovanje je neefikasno, obrazovanje koje proizvodi diplomce sa slabim kvalitetom ve\u0161tina, visokom stopom napu\u0161tanja \u0161kole i povec\u0301anu funkcionalnu nepismenost, faktori koji postaju rizik po nacionalnu bezbednost. <\/p>\n
Obavezno preduniverzitetsko obrazovanje \u2013 pred\u0161kolsko, osnovno i srednje \u2013 trebalo bi da kroz obrazovanje prenese osam klju\u010dnih kompetencija pomo\u0107u kojih bi diplomci mogli da se efikasno uklju\u010de na tr\u017ei\u0161te rada ili da nastave \u0161kolovanje, da postanu dobri gra\u0111ani i ljudi zadovoljni svojim \u017eivotom. Za postizanje tog cilja, jedno od re\u0161enja bi bilo preispitivanje \u0161kolskih programa da bi se predavalo manje, ali relevantnije \u2013 isti\u010de ministar Danijel David: <\/p>\n
,,Mislim da je klju\u010dni element nastavni plan i program, metode predavanja i ud\u017ebenik. U oblasti nastavnog plana i programa, potrebno je da predajemo manje, ali relevantnije i sa vec\u0301im uticajem na razvoj kompetencija kod dece. Voleo bih da diskusija ide u tom pravcu kada govorimo o \u010dasovima, predmetima i nastavnom opterec\u0301enju, Tako\u0111e, broj \u010dasova ne bi trebalo da prelazi evropski prosek. <\/p>\n
Vi\u0161e ne mo\u017eemo biti vode\u0107i po broju predmeta i \u010dasova \u2013 prihvatio bih to, ne bi bio problem!, da sam video da tako veliko kurikularno opterec\u0301enje proizvodi izuzetno dobre diplomce, da smo u svim me\u0111unarodnim rangiranjima bili bolji od Singapura ili Finske! Ali to nije slu\u010daj! Zatim, posebno na nivou programa, mislim da moramo da iza\u0111emo iz logike \u201e\u010dasa i lekcija\u201d. To je uklju\u010deno u zakon, i to je dobro, da se 25% vremena dodeljenog predmetu mora razmi\u0161ljati o ne\u010dem drugom \u2013 to jest, o istom sadr\u017eaju, ali u logici korektivne konsolidacije i upotrebe u svakodnevnom \u017eivotu, odnosno, upravo u oblastima gde veoma lo\u0161e prolazimo na PISA testovima i zato moramo da preispitamo, prakti\u010dno, sve programe u toj logici.\u201d <\/p>\n
\u0160to se ti\u010de nacionalnog sistema visokog obrazovanja, on bi trebalo da ima za cilj obrazovanje visoko kvalifikovanog kadra koji \u0107e o\u010duvati i razvijati svoje ve\u0161tine kroz celo\u017eivotno u\u010denje. Drugim re\u010dima, diplomci visokih \u0161kola ne bi trebalo da ostanu zarobljeni znanjem ste\u010denim tokom studija, znanjem koje s vremenom postaje zastarelo, ve\u0107 da se razvijaju usvajanjem novih nau\u010dnih otkri\u0107a. \u0160ta ka\u017ee ministar Danijel David? <\/p>\n
\u201eKako bi trebalo da izgleda visoko obrazovanje kada bi dobro funkcionisalo? Pa, pre svega, visoko obrazovanje treba da generi\u0161e diplomce koji imaju nivoe kvalifikacija 5, 6, 7 i 8 \u2013 na nivou osnovnih studija 5 i 6, na nivou master studija 7 i na nivou doktorskih studija 8. \u0160ta treba da o\u010dekujemo od tih diplomaca? Da se brzo integri\u0161u na tr\u017ei\u0161te rada, da imaju sna\u017enu povezanost sa tr\u017ei\u0161tem rada, naro\u010dito oni u stru\u010dnijim oblastima \u2013 pozori\u0161tu, in\u017eenjerstvu, medicini i tako dalje. A oni na nivoima 7 i 8 treba da menjaju tr\u017ei\u0161te rada, da ga dinamizuju, da izmisle nova tr\u017ei\u0161ta rada.\u201c <\/p>\n
Paralelno, u visoko obrazovanje, ne zaboravimo!,spada i oblast Istra\u017eivanja-Razvoja-Inovacija, koja bi trebalo da proizvede ta kvalitetna istra\u017eivanja. Da li se to de\u0161ava? Istina je da se to ne de\u0161ava na nivou potencijala koji imamo. Istina je da imamo premalo diplomaca sa visokim obrazovanjem i suvi\u0161e malo doktora nauka u ovoj zemlji. Kvalitetnih, da budem jasan!\u201d <\/p>\n
Rumunija \u2013 \u0161esta najvec\u0301a zemlja u Evropskoj uniji po broju stanovnika \u2013 proizvodi premalo znanja. Od proizvedenog znanja, premalo je zaista kvalitetnog, a od kvalitetnog znanja, premalo je rumunske koncepcije. Za\u0161to? Zato \u0161to nacionalni sistem istra\u017eivanja, razvoja i inovacija ima zastarelu arhitekturu \u2013 fragmentiranu, te\u0161ko koordinisanu, lo\u0161e raspore\u0111enu na nacionalnom nivou, sa preklapanjima koja usporavaju razvoj i rasipaju resurse. Ljudski resursi su nemotivisani i slabo finansirani. Kao takav, ovaj sistem ne privla\u010di zna\u010dajne me\u0111unarodne resurse i, pored toga, podlo\u017ean je \u201eodlivu mozgova\u201c. A bud\u017eet\u2026 Ponovo, ministar Danijel David: <\/p>\n
\u201eVec\u0301 je nacionalna sramota da svake godine ponavljamo da je cilj da se za istra\u017eivanje izdvoji 1% bruto domac\u0301eg proizvoda, plus 1% iz privatnog sektora, znaci da idemo ka ukupno 2%, a mi se ni ne pribli\u017eavamo tim vrednostima! Razumem da zemlja prolazi kroz te\u0161ko\u0107e, da imamo drustveno-ekonomske krize, mogu to da shvatim! Ali, ako ne obezbedimo neophodan bud\u017eet plus predvidljivost, istra\u017eivanje je pogo\u0111eno i ne mo\u017ee da se radi na ozbiljnom nivou. Ne mo\u017eete rec\u0301i ‘Radim istra\u017eivanje, nemam vi\u0161e novca, pauziram… Pauziram \u0161ta? Mo\u017eda imam laboratoriju u kojoj, ne znam, uzgajam neke biljke sa odre\u0111enom genetskom modifikacijom. \u0160ta da radim sa njim? Ukratko, bud\u017eet je fundamentalan, to treba da razumemo. Nije stvar u tome da tra\u017eimo vi\u0161e novca, ve\u0107 \u017eelimo onoliko koliko smo se obavezali i \u017eelimo da taj cilj bude predvidljiv.\u201c <\/p>\n
Kao rezultat toga, kroz predlo\u017eene reforme u oblasti istra\u017eivanja, razvoja i inovacija, po\u017eeljno je da arhitektura nacionalnog sistema uklju\u010duje razli\u010dite aktere, sa razli\u010ditim misijama, ali koji bi me\u0111usobno bili koordinisani, kako bi se generisalo kumulativno i visokokvalitetno znanje, bez preklapanja i nepotrebnog tro\u0161enja sredstava.. Ljudski resursi treba da budu bolje finansirani, konkurentniji i u me\u0111unarodnim rang-listama,, i da generi\u0161u napredna nau\u010dna znanja, sa uticajem na tehnolo\u0161ke i kulturne inovacije. <\/p>\n
Ovo je, ukratko, trenutni rendgenski snimak, slika obrazovanja i istra\u017eivanja u Rumuniji. I, tako\u0111e ukratko, kako bi se ova dva sektora razvijala u skladu sa vremenom u kojem \u017eivimo, potrebne su zaista dobro osmi\u0161ljene reforme, koje \u0107e biti dosledno i kontinuirano sprovo\u0111ene na srednji i dugi rok, bez obzira na politi\u010dku opciju onih koji dolaze na vlast. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Dijagnosti\u010dki izve\u0161taj o obrazovanju i istra\u017eivanju u Rumuniji. Trenutna dostignuc\u0301a i implikacije za nove reforme u ovoj oblasti.\u2019\u2019 je op\u0161ti naslov dokumenta koji je nedavno predstavio privremeni ministar prosvete Danijel David. Skra\u0107eno nazvan \u201eIzve\u0161taj QX\u201c, predla\u017ee sistem obrazovanja i istra\u017eivanja kroz koji, pomo\u0107u adekvatnog postavljanja pitanja \u2013 questions (Q), zemlja mo\u017ee da se suo\u010di sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":882741,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-894132","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n