Jedna od klju\u010dnih li\u010dnosti u re\u017eimu mar\u0161ala Jona Antoneskua bio je Eu\u0111en Kristesku, naslednik stra\u0161nog Mihaila Moruzova na mestu direktora Specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe. Kristesku je imenovan za \u0161efa nakon \u0161to je Moruzov, \u010dovek od poverenja biv\u0161eg kralja Karola II, uhap\u0161en i zatvoren u zatvoru \u017dilava 6. septembra 1940. godine.<\/p>\n
Kristesku je ro\u0111en 1895. godine u Oituzu, okrug Bakau, u isto\u010dnoj Rumuniji, popri\u0161tu tri intenzivne bitke 1917. godine izme\u0111u rumunske i nema\u010dko-austrougarske vojske. Bio je jedno od devetoro dece ro\u0111ene u porodici u\u010ditelja i domac\u0301ice. Godine 1916, kada je Rumunija u\u0161la u Prvi svetski rat, Kristesku se upisao na Pravni fakultet Univerziteta u Ja\u0161iju. Mladi student je u\u010destvovao u borbama i unapre\u0111en je u \u010din narednika.<\/p>\n
Posle rata, bio je zaposlen u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, a zatim preba\u010den u obave\u0161tajnu slu\u017ebu. Za svoju slu\u017ebu odlikovan je sa \u0161est ordena i dve medalje. U septembru 1940. godine, nakon promene re\u017eima, Kristesku je smatran prirodnim naslednikom Moruzova na mestu \u0161efa obave\u0161tajne slu\u017ebe zbog svoje lojalnosti Antoneskuu. Tokom godina svog direktorstva, Kristesku je naredio misije prac\u0301enja svih stranih agenata u Rumuniji, ne pravec\u0301i razliku izme\u0111u saveznika i protivnika. Specijalna obave\u0161tajna slu\u017eba se nije pot\u010dinila Nema\u010dkoj, a primer je hvatanje trojice britanskih padobranaca u Rumuniji 1943. godine, koje je Kristesku ispitivao, ali je odbio da ih preda Berlinu. Tako\u0111e, \u0161ef Specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe je znao za tajne pregovore koje je rumunska opozicija vodila sa Amerikancima i Britancima kako bi se pregovaralo o izlasku Rumunije iz saveza sa Nema\u010dkom i odbio je zahtev Berlina da uhapsi pregovara\u010de.<\/p>\n
Najgnusniji deo njegove karijere bilo je u\u010de\u0161c\u0301e u Holokaustu. Uloga slu\u017ebe koju je predvodio u pogromu u Ja\u0161iju u junu 1941. godine dokazana je arhivskim dokumentima i svedo\u010denjima usmene istorije. Istori\u010dar Radu Joanid u svojoj knjizi \u201ePogrom u Ja\u0161iju\u201c, objavljenoj 2014. godine, navodi da je broj Jevreja ubijenih u Ja\u0161iju 1941. godine izme\u0111u 3.000 i 12.000 ljudi.<\/p>\n
Kada je Rumunija napustila savez sa Nema\u010dkom 23. avgusta 1944. godine, potpukovnik Trajan Bor\u010desku bio je na \u010delu kontraobave\u0161tajnog odeljenja u okviru Specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe. Godine 1994, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Bor\u010desku se prisetio trenutka kada je kralj Mihailo I pozvao Antoneskuovu vladu da potpi\u0161e uslove primirja sa SSSR-om. Predosetiv\u0161i ne\u0161to, Kristesku je doneo drugu odluku.<\/p>\n
\u201eUmesto da ode u Palatu, on odlazi u nema\u010dku legaciju. U 22 \u010dasa emituje se Kraljevska proklamacija. Nakon \u010ditanja Proklamacije, u 23:30, iz legacije, Eugen Kristesku, gde je bio sa dva podre\u0111ena, poziva i ka\u017ee: Pitao me je da li u Palati ima tenkova. Odgovor koji sam dao bio je da su preduzete sve mere i da c\u0301e svaka nema\u010dka reakcija biti odbijena. Za manje od sat vremena, niko ne bi ostao \u017eiv i nijedna cigla u legaciji ne bi bila po\u0161te\u0111ena ako bi pru\u017eili otpor. Nakon \u010dega sam spustio slu\u0161alicu.\u201c<\/em><\/p>\n Godine 1946, Eu\u0111en Kristesku je osu\u0111en na smrt, ali mu je kazna preina\u010dena u do\u017eivotni te\u0161ki rad i bio je zatvoren u Vakere\u0161tiju. Student Nikolae Daskalu bio je \u010dlan Nacionalne selja\u010dke stranke od 1946. i bio je deo antikomunisti\u010dke organizacije \u201e\u0160esta Kolona\u201c. Uhap\u0161en 1947. i zatvoren u Vakere\u0161tiju, gde je upoznao \u0161efa rumunskih \u0161pijuna, kako je i priznao 2000. godine.<\/p>\n \u201eSreo sam jednog gospodina koji mi je delovao pristojno. Rekao sam <Zovem se Daskalu>, a on je odgovorio <\u201eZovem se Eu\u0111en Kristesku.> Nisam tada znao ko je. Nismo imali vremena da razgovaramo jer su na pod gurnuli dve \u010dinije u kojima se nalazila takozvana hrana, apsolutno providna voda u kojoj se nalazio list kupusa, onakav kakav se baca. I pitao sam ga, a on mi je rekao da je to obrok. Gurnuo sam \u010diniju nogom prema toaletu u c\u0301eliji i bacio je u toalet. \u0160ta je usledilo posle toga? Batinanje dok se nisam onesvestio. Znam da sam se probudio mokar nazad u c\u0301eliji, Eugen Kristesku me je video i rekao, vi\u0161e sebi: \u201eTrebalo je da bude\u0161 dobar, da ne udara\u0161 hranu!\u201c<\/em><\/p>\n Godine 1950, Eu\u0111en Kristesku je umro u zatvoru Vakare\u0161ti u 55. godini \u017eivota. Zvani\u010dna obdukcija je pokazala da je zatvorenik umro od koronarne bolesti srca. Me\u0111utim, uslovi \u017eivota u komunisti\u010dkim zatvorima dovodili su do pogor\u0161anju zdravlja svakog zatvorenika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedna od klju\u010dnih li\u010dnosti u re\u017eimu mar\u0161ala Jona Antoneskua bio je Eu\u0111en Kristesku, naslednik stra\u0161nog Mihaila Moruzova na mestu direktora Specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe. Kristesku je imenovan za \u0161efa nakon \u0161to je Moruzov, \u010dovek od poverenja biv\u0161eg kralja Karola II, uhap\u0161en i zatvoren u zatvoru \u017dilava 6. septembra 1940. godine. Kristesku je ro\u0111en 1895. godine u […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":780265,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-894498","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n