Nordijske, balti\u010dke i centralnoevropske dr\u017eave \u010dlanice NATO-a obec\u0301ale su da c\u0301e podr\u017eati pristupanje Ukrajine vojnom savezu, saop\u0161tili su lideri Poljske, Rumunije i Litvanije u Viljnusu u ponedeljak nakon samita B9 i nordijskih zemalja. U zajedni\u010dkom saop\u0161tenju izdatom u ime svih u\u010desnika sastanka, pozvali su na vec\u0301i pritisak na Rusiju, uklju\u010dujuc\u0301i i vec\u0301e sankcije. Postoji \u201ezabrinutost zbog dugoro\u010dne bezbednosti u regionu Crnog mora, uklju\u010dujuc\u0301i i Republiku Moldaviju\u201c, rekao je rumunski predsednik Niku\u0161or Dan, koji je bio na svom prvom putovanju u inostranstvo otkako je stupio na du\u017enost u glavnom gradu Litvanije. Potreban nam je ja\u010di NATO, a Rumunija c\u0301e nastaviti da podr\u017eava Ukrajinu, rekao je on. \u0160to se ti\u010de diskusija o raspodeli brzto doma\u0107eg proizvoda za odbranu, Niku\u0161or Dan je rekao da \u201ene samo da treba da povec\u0301amo izdvajanje za odbranu, vec\u0301 i da proizvodimo vojnu opremu za odbranu\u201c. Rumunski \u0161ef dr\u017eave najavio je da c\u0301e se sledec\u0301i samit B9 odr\u017eati 2026. godine u Bukure\u0161tu. Cilj samita u Viljnusu bio je priprema za samit NATO-a u Hagu, zakazan za kraj meseca. Doga\u0111aju su prisustvovali i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i predstavnici saveznika NATO-a iz nordijskih zemalja (Danske, Norve\u0161ke, Finske, \u0160vedske, Islanda).<\/p>\n
U Bukure\u0161tu se od ponedeljka sastaju radne grupe sa stru\u010dnjacima iz Socijaldemokratske stranke (PSD), Narodne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), formacija koje bi mogle da \u010dine buduc\u0301u vladinu vec\u0301inu, kako bi izlo\u017eile vladin program. Cilj im je smanjenje deficita na 7,5% bruto doma\u0107eg proizvoda, a glavna opcija koja se uzima u obzir je smanjenje dr\u017eavne potro\u0161nje i povec\u0301anje stope naplate, pre nego \u0161to se razmotri povec\u0301anje poreza. Istovremeno, prozapadne stranke su najavile sastanke sa glavnim sindikalnim konfederacijama, usred strahova zaposlenih da bi buduc\u0301e mere mogle da smanje \u017eivotni standard. Lideri Socijaldemokratske stranke (PSD), Narodne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) slo\u017eili su se da buduc\u0301u vladu mora da vodi politi\u010dki premijer, a ne tehnokrata, i da je potreban detaljniji vladin program.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti prvi put pristupa \u0161vajcarskim bespovratnim sredstvima za socijalnu pomoc\u0301 u Rumuniji, vrednim 20 miliona \u0161vajcarskih franaka, saop\u0161tilo je ministarstvo u ponedeljak. Tako c\u0301e 17,5 miliona franaka biti izdvojeno za integrisane socijalne usluge za ranjive zajednice, a 2,5 miliona za borbu protiv diskriminacije i promociju tradicije i kulture romske etni\u010dke grupe. Do sada su u Rumuniji potpisana \u010detiri sporazuma o podr\u0161ci sa \u0161vajcarskim fondovima u vezi sa finansiranjem malih i srednjih preduzec\u0301a, istra\u017eivanja, transporta i civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n
Rumunska privredna komora je prihvac\u0301ena kao zvani\u010dni pridru\u017eeni \u010dlan Svetske turisti\u010dke organizacije, postav\u0161i prva nevladina organizacija iz Rumunije koja je stekla ovaj status. Odluka je doneta na 123. sednici Izvr\u0161nog saveta Svetske turisti\u010dke organizacije, koja je odr\u017eana u Segoviji, u \u0160paniji. Rumuniji je potrebno da najmanje 15% bruto doma\u0107eg proizvoda generi\u0161e turisti\u010dka industrija, \u0161to je ambiciozan cilj koji bi je svrstao me\u0111u glavne turisti\u010dke destinacije u Evropi \u2013 rekao je Mihaj Daraban, predsednik Rumunske privredne komore. Svetska turisti\u010dka organizacija, agencija Ujedinjenih nacija za promociju turizma \u0161irom sveta, okuplja 160 zemalja \u010dlanica i 517 pridru\u017eenih \u010dlanova iz privatnog sektora, a Rumunija je jedan od osniva\u010da iz 1975. godine.<\/p>\n
Situaciju u rudniku soli Praid (centralna Rumunija), pogo\u0111en nedavnim poplavama, ove nedelje proverava Kontrolno telo premijera, kako bi se otkrili uzroci i odgovorna lica. Radna grupa c\u0301e delovati na izvr\u0161nom nivou i tra\u017eiti tehni\u010dka, ekonomska i finansijska re\u0161enja za sanaciju \u0161tete na rudniku soli. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Katalin Predoju izjavio je da je situacija u rudniku soli Praid posebna, sa ekolo\u0161kim i lokalnim ekonomskim implikacijama, i da je zato osnovao me\u0111uresorni odbor koji c\u0301e pronac\u0301i odr\u017eiva re\u0161enja za za\u0161titu cele zajednice, a ne samo da bi izvr\u0161io jednokratnu intervenciju. Izvr\u0161na vlast c\u0301e usvojiti niz odluka kojima c\u0301e dodeliti pomoc\u0301 koja se sastoji od gra\u0111evinskog materijala, hrane i osnovnih potrep\u0161tina, kao i finansijsku pomoc\u0301 porodicama i osobama pogo\u0111enim ekstremnim vremenskim pojavama.<\/p>\n
Rumunska fregata \u201eKralj Ferdinand\u201c, koja je u misiji u Sredozemnom moru, sprovodi opse\u017ene operacije potrage i spasavanja na moru, nakon \u0161to je u nedelju ujutru prime\u0107en nestanak vojnog nadzornika iz posade. U vreme nestanka, fregata Rumunskih pomorskih snaga nalazila se u me\u0111unarodnim vodama, otprilike 90 nauti\u010dkih milja od libijske luke Bengazi. Prema Ministarstvu narodne odbrane, kao podr\u0161ku akcijama koje neprestano sprovode fregata i helikopter na njoj, helikopteri i brodovi iz Nema\u010dke, Italije, Luksemburga, Turske, Francuske i Gr\u010dke u\u010destvovali su u potrazi za mornarom, naizmeni\u010dno. Fregata \u201eKralj Ferdinand\u201c napustila je zemlju 5. maja kako bi u\u010destvovala, otprilike 40 dana, u operaciji pod pokroviteljstvom Evropske unije. Brod bi trebalo da se vrati kuc\u0301i sredinom juna.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nordijske, balti\u010dke i centralnoevropske dr\u017eave \u010dlanice NATO-a obec\u0301ale su da c\u0301e podr\u017eati pristupanje Ukrajine vojnom savezu, saop\u0161tili su lideri Poljske, Rumunije i Litvanije u Viljnusu u ponedeljak nakon samita B9 i nordijskih zemalja. U zajedni\u010dkom saop\u0161tenju izdatom u ime svih u\u010desnika sastanka, pozvali su na vec\u0301i pritisak na Rusiju, uklju\u010dujuc\u0301i i vec\u0301e sankcije. Postoji \u201ezabrinutost […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-894576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n