Drugi poziv za predloge projekata u okviru programa Interreg IPA Rumunija-Srbija izazvao je izuzetno interesovanje. Potencijalni korisnici iz obe zemlje podneli su ukupno 25. konceptualnih nota, tra\u017eec\u0301i preko 63. miliona evra finansiranja od Evropske unije. Tra\u017eeni iznos je sedam puta ve\u0107i od raspolo\u017eivog bud\u017eeta za ovaj poziv, \u0161to isti\u010de zna\u010dajno interesovanje za prekograni\u010dnu saradnju Rumunije i Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Podneti sa\u017eetci sada \u0107e biti ocenjeni, a oni koji osvajaju najvi\u0161e bodova prec\u0301i c\u0301e u sledec\u0301u fazu, koja podrazumeva izradu kompletnog prijavnog formulara. Dostupni bud\u017eet je 10,3 miliona evra, od \u010dega je doprinos EU 8,8 miliona evra (85%).<\/p>\n
Ognjan Krsti\u0107, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije, primio je delegaciju Fondacije Dositej Obradovic\u0301 sa kojom je razgovarao o nastavku saradnje izme\u0111u strana. U delegaciji su bili Mirjana Draga\u0161, menad\u017eer Dositejeve fondacije, kao i \u010dlanovi Upravnog odbora Goran Per\u010devic\u0301, predsednik Saveta fondacije, prof.dr Dragan Simeunovic\u0301 i Du\u0161anka \u0110ogo. Prisutan je bio i Sa\u0161a Ja\u0161in, direktor izdava\u010dke kuc\u0301e. Sastanku je prisustvovala i Ivana Jak\u0161ic\u0301 Matovic\u0301, generalni konzul Republike Srbije u Temi\u0161varu.<\/p>\n
Zavr\u0161en je konkurs koji je organiyovao Rumunski kulturni institut \u201eJa i Rumunija\u201c posvec\u0301en deci iz istorijskih zajednica i dijaspore, na kojem je u\u010destvovalo 70 dece iz 13 zemalja. Dobitnici tri prve nagrade, svaka u vrednosti od 500 evra, su iz Ukrajine i Ma\u0111arske, odnosno iz \u0161kola sa nastavom na rumunskom jeziku u Beloj Crkvi, Zakarpatska oblast, \u010cetatea Alba, oblast Odesa i \u0110uli. Na konkursu je u\u010destvovalo 70 dece iz 13 zemalja, a dodeljene su nagrade u ukupnom iznosu od 3.600 evra. Vec\u0301inu radova Rumunskom kulturnom institutu poslala su deca sa Kipra – 31, Ukrajine – 19 i Ma\u0111arske – 4, ali je bilo i u\u010desnika iz Kanade, Francuske, Nema\u010dke, Italije, Meksika, Poljske, Portugalije, Srbije, \u0160panije ili \u0160vedske. Projekat koji je sproveo Rumunski kulturni institut, sada u svom trec\u0301em izdanju, bio je posvec\u0301en rumunskoj deci i mladima iz dijaspore i iz istorijskih zajednica gde rumunski jezik nema zvani\u010dni status, a cilj konkursa je bio o\u010duvanje rumunskog jezika u rumunskim zajednicama u inostranstvu i ja\u010danje osec\u0301aja pripadnosti rumunskom kulturnom identitetu. Ovogodi\u0161nja tema bila je \u201eRumunija, mesta snova, mesta iz snova\u201c, a takmi\u010dari su bili podeljeni u starosne kategorije (8-10 godina, 11-14 godina, 15-18 godina). U kategoriji od 15 do 18 godina, 3. mesto osvojio je \u0160tefan Gojka iz Srbije.<\/p>\n
Od 30. maja do 1. juna Temi\u0161var je postao prestonica balkanske kulture jer je u ovom periodu odr\u017ean Banaton fest – dodela nagrada za balkansku folk-pop muziku, veliki doga\u0111aj koji je u prvi plan izveo najpoznatije peva\u010de iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Rumunije. Javnost je bila pozvana da otkrije raznolikost muzike, gastronomije, zanata i tradicija koje defini\u0161u ovaj deo Evrope, tokom doga\u0111aja koji su organizovali Okru\u017eni savet Timi\u0161, Visit Timi\u0161 i Udru\u017eenje Banat Link. Tokom dodele nagrada Balkan Music Gala, specijalne nagrade dodeljene su najpoznatijim imenima folk i pop muzike sa Balkana: Orkestar RTS (Specijalna nagrada Banaton Festa), Ne\u0161a Milevski, Slavi\u0161a Vujic\u0301, Toma Vasic\u0301 (Specijalne nagrade Banaton Festa), Renato Henc i Zorana Pavic\u0301 (Balkanska nagrada za pop peva\u010da godine), Nikoleta Vojka (Nagrada za celokupno delo u rumunskoj narodnoj muzici), Marija Didraga i Joan Todoran \/ Ljiljana i Dragan Aleksandric\u0301 (Nagrade za uspe\u0161ne parove na tradicionalnoj muzi\u010dkoj sceni), Stela Rade (Nagrada za najperspektivniji talenat godine), Beki Bekic\u0301 i Sne\u017eana \u0110uri\u0161ic\u0301 (Nagrade za folk izvo\u0111a\u010d, mu\u0161ki i \u017eenski). Na festivalskoj bini odr\u017eani recitali nagra\u0111ivanih izvo\u0111a\u010da i bendova: Amala Bend (Nagrada za rok bend godine), Hor Rok Family (Srbija, Specijalna nagrada), Desanka Lalic\u0301 (Nagrada za \u017eivotno delo), Haris Kaltak Orkestar (Bosna i Hercegovina, – Nagrada za najbolji balkanski orkestar) i go\u0161c\u0301a iznena\u0111enja, Dragana Mirkovic\u0301 (dve nagrade: \u201eKraljica balkanske narodne muzike\u201c i \u201eNagrada za hit godine – Pla\u010di zemljio\u201c). Festival je tako\u0111e uklju\u010divao ETNO Kulturni park, prostor posvec\u0301en promovisanju zanata, gastronomije i obi\u010daja etni\u010dkih grupa regiona.
\nNa zavr\u0161nom turniru ovogodi\u0161njeg Svetskog prvenstva u rukometu za \u017eene reprezentacija Rumunska reprezentacija raspore\u0111ena je u Grupu A. Prema \u017erebu, Danska, Hrvatska i Japan su u istoj grupi. Zavr\u0161ni turnir ovogodi\u0161njeg Svetskog prvenstva odr\u017ea\u0107e se u Nema\u010dkoj i Holandiji, od 26. novembra do 14. decembra. Danska je na Svetskom prvenstvu 2023. osvojila bronzanu medalju i igrala je finale na EURU 2024. Na Svetskom prvenstvu pre dve godine, Danska je deklasirala Rumuniju u grupi rezultatom 39-23. Rumunija je igrala protiv Japana u grupama za Predsedni\u010dki kup (mesta 13-24) na Svetskom prvenstvu 2023, a Rumunija je pobedila rezultatom 32-28. Rumunija je zauzela 12. mesto na Svetskom prvenstvu 2023, Hrvatska 14., a Japan 17. Rumunija je u\u010destvovala na svim Svetskim prvenstvima u rukometu za \u017eene.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Drugi poziv za predloge projekata u okviru programa Interreg IPA Rumunija-Srbija izazvao je izuzetno interesovanje. Potencijalni korisnici iz obe zemlje podneli su ukupno 25. konceptualnih nota, tra\u017eec\u0301i preko 63. miliona evra finansiranja od Evropske unije. Tra\u017eeni iznos je sedam puta ve\u0107i od raspolo\u017eivog bud\u017eeta za ovaj poziv, \u0161to isti\u010de zna\u010dajno interesovanje za prekograni\u010dnu saradnju Rumunije […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-894843","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n