Kardinalu Juliju Hosu, biskup Rumunske crkve ujedinjene sa Rimom, koji je 1. decembra 1918. godine pro\u010ditao proglas o ujedinjenju Transilvanije sa Kraljevinom Rumunijom, odata je po\u010dast u Italiji nizom doga\u0111aja javne diplomatije koje je organizovala rumunska ambasada u Vatikanu. U nedelju, 1. juna, u bazilici Svetog Petra odr\u017eana je liturgija na rumunskom jeziku. A u ponedeljak, 2. juna, u Sikstinskoj kapeli odr\u017ean je sve\u010dani doga\u0111aj, na inicijativu Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, kojim je proslavljeno sec\u0301anje na kardinala Hosua u tekuc\u0301oj godini posvec\u0301enoj njemu. To je tako\u0111e ozna\u010dilo po\u010detak procesa njegovog priznanja za Pravednika me\u0111u narodima, zbog njegovih postupaka u spasavanju Jevreja tokom Holokausta. Moto bla\u017eenog Hosua, \u201eNa\u0161a vera je na\u0161 \u017eivot\u201c, mogao bi postati moto svakog od nas, a ono \u0161to je u\u010dinio za Jevreje u Rumuniji pokazuje ga kao primer slobodnog, hrabrog i velikodu\u0161nog \u010doveka do krajnje \u017ertve, rekao je papa Lav XIV, prisutan na komemoraciji Julijua Hosua.<\/p>\n
U prolec\u0301e 1944. godine, dok se u Klu\u017e-Napoki i drugim transilvanskim gradovima pripremala getoizacija Jevreja, mobilisao je sve\u0161tenstvo i grkokatoli\u010dke vernike, izdajuc\u0301i Pastoralno pismo u kojem ih je zamolio da pomognu jevrejskoj zajednici u opasnosti. Prema svedo\u010denju Mo\u0161ea Karmilija-Vajnbergera, biv\u0161eg glavnog rabina Jevrejske zajednice iz Klu\u017e-Napoke, kardinal Hosu je pomogao da se hiljade Jevreja iz severne Transilvanije spasu od smrti izme\u0111u 1940. i 1944. godine. Tokom doga\u0111aja u Sikstinskoj kapeli, rumunski violinista Aleksandru Tomesku izveo je muzi\u010dke kompozicije, a ro\u0111ak bla\u017eenog Julijua Hosua \u010ditao je odlomke iz memoara uzornog rumunskog kardinala, u kojima se podsec\u0301alo na njegovu veru, moc\u0301 opro\u0161taja i njegovu unutra\u0161nju slobodu uprkos progonima rumunskog komunisti\u010dkog re\u017eima. \u0110or\u0111e Bologan, ambasador Rumunije pri Svetoj stolici:<\/p>\n
\u201eJuliju Hosu je deo rumunskog panteona. Ponudio je model svesti koji se nije mogao sru\u0161iti. Imperativ je negovati istorijsko pamc\u0301enje. Istorijsko pamc\u0301enje je, zapravo, savest na\u0161eg dru\u0161tva. Episkop Hosu je bio most izme\u0111u Istoka i Zapada, izme\u0111u razuma i otkrovenja, izme\u0111u istine i lepote.\u201c<\/em><\/p>\n Ubrzo nakon dolaska komunista na vlast, Grkokatoli\u010dka crkva je zabranjena, a njena imovina podeljena izme\u0111u dr\u017eave i Pravoslavne crkve, a Juliju Hosu je uhap\u0161en. Usledile su duge godine zatvora, a zatim kuc\u0301ni pritvor pod nadzorom Sekuritate, politi\u010dke policije, sve do njegove smrti 1970. godine. Iako je mogao da ode iz Rumunije, posebno nakon \u0161to je postao kardinal, Juliju Hosu nije \u017eeleo da napusti svoju zemlju. Papa Franja ga je beatifikovao zajedno sa jo\u0161 \u0161estoricom biskupa tokom svoje posete Rumuniji 2019. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kardinalu Juliju Hosu, biskup Rumunske crkve ujedinjene sa Rimom, koji je 1. decembra 1918. godine pro\u010ditao proglas o ujedinjenju Transilvanije sa Kraljevinom Rumunijom, odata je po\u010dast u Italiji nizom doga\u0111aja javne diplomatije koje je organizovala rumunska ambasada u Vatikanu. U nedelju, 1. juna, u bazilici Svetog Petra odr\u017eana je liturgija na rumunskom jeziku. A u […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":894782,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,113257],"class_list":["post-894870","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n