Po prvi put u postkomunisti\u010dkoj istoriji Rumunije, pregovori o formiranju \u0161iroke vladine koalicije po\u010deli su razgovorima o vladinom programu, ta\u010dnije o merama za smanjenje prekomernog bud\u017eetskog deficita, a ne politi\u010dkom raspodelom ministarskih mesta. Ostaje, me\u0111utim, hitna potreba za formiranjem kabineta i usvajanjem mera za rebalansiranje bud\u017eeta. To i zato \u0161to, ako ne sprovede reforme na koje se obavezala, Rumunija rizikuje da u\u0111e u evropsku proceduru na \u010dijem kraju bi mogla da izgubi zajedni\u010dke fondove, po\u010dev od kraja sledec\u0301e godine. Evropska komisija je predstavila ekonomsku radiografiju Unije, a ona pokazuje da je Rumunija jedina zemlja u komunitarnom bloku sa prekomernim makroekonomskim neravnote\u017eama. Bud\u017eetski deficit je najvec\u0301i u EU i, prema Komisiji, Bukure\u0161t nije preduzeo nikakve efikasne mere u pore\u0111enju sa preduzetim obavezama januaru. Obec\u0301ana fiskalna reforma nije stupila na snagu u preporu\u010denom roku – u ovom slu\u010daju, 1. aprila 2025. godine. Prema Komisiji, pogor\u0161anje rumunskih finansija uzrokovano je, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anjem tekuc\u0301e potro\u0161nje, posebno na plate i penzije. Tako je javni dug porastao na skoro 55% u 2024. godini a u 2025. dostic\u0301i c\u0301e skoro 60%. Zbog toga, Komisija tra\u017ei od Rumunije da predstavi brze i efikasne mere, u suprotnom rizikuje da ne ispuni cilj korekcije deficita do 2030. godine. Kao rezultat ovih praznina i ka\u0161njenja, Rumunija je jedina dr\u017eava u Uniji za koju c\u0301e Komisija podneti Savetu dokument u kojem c\u0301e utvrditi da zemlja nije preduzela nikakve efikasne mere za smanjenje neravnote\u017ee. Rok je 20. jun ili eventualno 8. jul, kada se odr\u017eavaju sastanci Ekonomskog i finansijskog saveta, a ako dr\u017eave \u010dlanice odobre mi\u0161ljenje Komisije, pokrenu\u0107e se postupak na osnovu kojeg bi Rumunija mogla da izgubi sredstva. Me\u0111utim, to c\u0301e biti dugoro\u010dna procedura, sa razli\u010ditim fazama koje uklju\u010duju komunikaciju i odluke izme\u0111u Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta, s jedne strane, i rumunske vlade, s druge strane. Izvr\u0161na potpredsednica Evropske komisije, Roksana Manzatu, ostaje optimisti\u010dna i ka\u017ee da, iako je situacija ozbiljna, rizici se mogu eliminisati ako nova rumunska vlada po\u0161alje predloge za smanjenje deficita i postigne brz dogovor sa Komisijom. \u0160to se ti\u010de konkretnih mera za smanjenje deficita, izvori unutar Komisije tvrde da bi veliki deficit zahtevao o\u0161tre i brze mere, uklju\u010dujuc\u0301i povec\u0301anje PDV-a. Pored neravnote\u017ea, Rumunija tako\u0111e ima problema sa Nacionalnim planom za oporavak i otpornost, jer ima pribli\u017eno 80% zaostatka kada je re\u010d o reformama. Rok za sve dr\u017eave \u010dlanice ostaje nepromenjen – 31. avgust 2026. za sprovo\u0111enje mera i 31. decembar 2026. za poslednju isplatu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po prvi put u postkomunisti\u010dkoj istoriji Rumunije, pregovori o formiranju \u0161iroke vladine koalicije po\u010deli su razgovorima o vladinom programu, ta\u010dnije o merama za smanjenje prekomernog bud\u017eetskog deficita, a ne politi\u010dkom raspodelom ministarskih mesta. Ostaje, me\u0111utim, hitna potreba za formiranjem kabineta i usvajanjem mera za rebalansiranje bud\u017eeta. To i zato \u0161to, ako ne sprovede reforme na […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":895827,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-895859","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n