Depresija je kognitivni poreme\u0107aj koji negativno uti\u010de na na\u010din mi\u0161ljanja, na se\u0107anje, pa\u017enju i preradu informacija. Osobe koje pate od depresije imaju probleme sa koncentracijom, sa donosenjem odluka i re\u0161avanjem raznih problema, kao i sa disfunkcionalnim mi\u0161ljenjem, apati\u010dne su, bezvoljne i imaju ose\u0107aj krivice. Depresija ili kognitivni poreme\u0107aj se ne mogu uo\u010diti, ali imaju tu snagu da uzdrmaju \u017eivot jedne osobe. Ove osobe te\u0161ko mogu da objasne \u0161ta ih boli. Na globalnom planu 1 od 8 osoba boluje od mentalne bolesti, odnosno od anksioznosti ili depresije, prema podacima Svedske zdravstvene organizacije, a 1 od od 10 mladih do 19 godina suo\u010dava se sa ovim bolestima, koje u najve\u0107em broju slu\u010dajeva ostaju nepoznate ili bez tretmana. ,,Depresija je pre svega ime jedne patologije i \u017eelela bih ovo da naglasim, jer se ovaj naziv pojavljuje u kolokvijalnom govoru i svaka vrsta neraspolo\u017eenja, apatije, svaki emocionalni umor sa realnim razlozima nazivamo depresijom-precizirala je Jolanda Krecesku, klini\u010dka psiholo\u0161kinja, psihoterapeutka, osniva\u010dica prvog antidepresivnog haba u Rumuniji i predsednica Asocijacije Happy Minds: ,,Depresija je emocionalna, kognitivna bolest pona\u0161anja koja se javlja u periodu od najmanje dve-tri nedelje u neprekidnoj formi u svim aspektima na\u0161eg \u017eivota. Drugim re\u010dima ose\u0107amo se premoreni, apati\u010dni, bez energije, sa probavnim poreme\u0107ajima i sve ovo bez realnog razloga. Depresija je stanje nelagodnosti kada za to ne postoji valjan razlog\u2019\u2019.<\/p>\n
U Rumuniji prema procenama Nacionalnog instituta javnog zdravlja 3 od 100 osoba boluje od mentalnih poreme\u0107aja i poreme\u0107aja pona\u0161anja i ovi mentalni poreme\u0107aji pojavljuju se u najmlajdjim godinama, \u010dak i kog osoba mladjih od 10 godina. Jolanda Krecesku dodaje: ,,Na\u017ealost, ovi simtomi pojavljuju se u ranim uzrastima. Ako pre nekoliko godina nismo govorili o ovoj dijagnozi kod osoba mladjih od 18 godina, sada se depresija javlja kod mladjih ljudi. Postavlja se pitanje da li se zaista radi o depersiji ili o drugim uzrocima koji dovode do ove simptomatologije. Jer, odsustvo emocionalnog treninga u detinstvu razlog je za slabiju emocionalnu inteligenciju zbog roditeljskog protekcionizma. Deca ne u\u010de kako da se bore sa frustracijama ili sa neuspehom i tada nastaje period neraspolo\u017eenja, odustva emocionalnog zadovoljstva pred svakom dru\u0161tvenom izazovu. Zatim, pojava digitalne komunikacije smanjuje realnu dru\u0161tvenu interakciju koja mo\u017ee da dovede do emocionalnog stanja. Ovde se mogu dodati sve ja\u010di akademski i dru\u0161tveni pritisci, jer tra\u017eimo sve vi\u0161e od dece, imamo nerealne ideale koji poti\u010du iz dru\u0161tvenih medija ili na\u0161e bliske sredine. \u010cesto \u010dujemo roditelje koji uporedjuju decu.\u2019\u2019<\/p>\n
Nacionalna studija dokazuje da 1 od 4 Rumuna tvrdi da se suo\u010davao sa depresijom ili anksiozno\u0161\u0107u u 2024. godini, a skoro 50% ispitanika mladjih od 30 godina priznaje da su imali ovakve probleme. 61% ispitanika izjavilo je da su se suo\u010davali sa depresijom ili anksiozom i nisu tra\u017eili stru\u010dnu pomo\u0107. Postavlja se pitanje za\u0161to? Jolanda Krecesku smatra da zbog stigmatizacije: ,,Iako je pandemijski period uticao na privikavanje ljudi na terapeustke procese i mogli su da naprave razliku izmedju psihi\u010dke bolesti, psihijatra, lekova, psihijatrijske bolnice i psihologa, sednica psihoterapije, fizi\u010dkih ili oni onlajn emocionalnih treninga koji bi pomogli osobama sa emocionalnim problemima, postoji ipak ova stigmatizacija kao i ote\u017eani pristul stru\u010dnjacima zbog materijalnih problema.\u2019\u2019<\/p>\n
U vezi sa decom koja se nalaze u ovakvim situacijama, priholo\u0161kinja Jolanda Krecesku ka\u017ee da ova deca u\u010destvuju u mnogim programima i projektima prevencije depresije: ,,Prevencija je najbolja intervencija. Deca su ponekad za\u0161ti\u010dena, ali postoji i opstrukcija prisptupa stru\u010dnjacima zbog stigmatizacije \u010dak i od strane roditelja. Ako prihvatamo da na\u0161e dete ima emocionalne probleme, mo\u017eemo zaklju\u010diti da nismo bili dobri roditelji i u ovom slu\u010daju ulazimo u period negacije i ne priznajemo ili umanjujemo emocionalni efekat sredine na na\u0161e dete.\u2019\u2019<\/p>\n
Postoje, po oceni psiholo\u0161kinje Jolande Krecesku, institucije u kojima se deci mo\u017ee pru\u017eati pomo\u0107 i bez saglasnosti roditelja. (Generalne direkcije za socijalnu pomo\u0107 i za\u0161titu deteta) Ove institucije imaju protokole i stru\u010dnjake koji mogu da pomognu. Postoje zatim i Advokat deteta koji mo\u017ee da interveni\u0161e, \u0161kolski savetnici i telefonske linije posve\u0107ene deci.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Depresija je kognitivni poreme\u0107aj koji negativno uti\u010de na na\u010din mi\u0161ljanja, na se\u0107anje, pa\u017enju i preradu informacija. Osobe koje pate od depresije imaju probleme sa koncentracijom, sa donosenjem odluka i re\u0161avanjem raznih problema, kao i sa disfunkcionalnim mi\u0161ljenjem, apati\u010dne su, bezvoljne i imaju ose\u0107aj krivice. Depresija ili kognitivni poreme\u0107aj se ne mogu uo\u010diti, ali imaju tu […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":753041,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[171549,171548,171550],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-896163","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-anksioznost","tag-depresija","tag-jolanda-krecesku"],"acf":[],"yoast_head":"\n