Predsednik Niku\u0161or Dan \u017eeli da \u0161to pre ponovo otvori rumunski konzulat u Odesi, koji je bio zatvoren iz bezbednosnih razloga nakon \u0161to je Rusija izvr\u0161ila invaziju na Ukrajinu. \u0160ef dr\u017eave je u sredu, na sastanku sa predstavnicima rumunske zajednice na jugu Ukrajine, objasnio da c\u0301e ponovno otvaranje misije biti u njihovu koristi. Niku\u0161or Dan je tako\u0111e rekao da postoje neki problemi koje su pokrenuli ukrajinski Rumuni, kao \u0161to je podr\u0161ka koju Bukure\u0161t pru\u017ea \u0161kolama na rumunskom jeziku u oblasti Odese i rumunskim parohijama koje su trenutno podeljene izme\u0111u tri pravoslavne crkve: rumunske, ukrajinske i ruske. Dan je tako\u0111e rekao da postoji potreba za kulturnim centarom za rumunsku zajednicu, koji \u017eeli da se otvori u Ismailu. \u201eRumuni u Ukrajini moraju znati da nisu sami. Rumunija im ostaje bliska kroz stalni dijalog, konkretne akcije i institucionalnu podr\u0161ku. Bic\u0301u predsednik svih Rumuna gde god da se nalaze\u201c,istakao je Niku\u0161or Dan.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu, \u010detiri prozapadne stranke \u2013 PSD, PNL, UDMR, USR \u2013 koje bi mogle biti deo nove vlade jo\u0161 uvek nisu postigle zajedni\u010dki stav o merama koje bi trebalo da izvuku dr\u017eavu iz finansijskih te\u0161koc\u0301a u kojima se nalazi, u vezi sa deficitom. Za sada, iako postoje jednoglasno dogovoreni aspekti, kao \u0161to su potreba za smanjenjem bud\u017eetske potro\u0161nje, odr\u017eavanjem velikih investicija ili potreba za promenom nekih poreza, re\u0161enja se razlikuju od stranke do stranke. Kako bi se dao podsticaj pregovorima, o\u010dekuje se da c\u0301e predsednik Niku\u0161or Dan svakodnevno u\u010destvovati u diskusijama.<\/p>\n
Mandati trojice sudija u Ustavnom sudu Rumunije isti\u010du sredinom jula. To su Marijan Enake, Atila Varga i Livija Stan\u010diju. Time su pokrenute, u Senatu i Poslani\u010dkom domu procedure za imenovanje novih sudija. Marijan Enake je \u010dlan Ustavnog suda Rumunije od 2016. godine, a Senat ga je imenovao pre devet godina. Atila Varga je tako\u0111e \u010dlan Ustavnog suda od 2016. godine, a imenovao ga je Poslani\u010dki dom, a Liviju Stan\u010diju je za \u010dlana Ustavnog suda pre devet godina imenovao predsednik Rumunije Klaus Johanis. Senat je odlu\u010dio da je rok za podno\u0161enje kandidatura 20. jun, a glasanje na plenarnoj sednici c\u0301e se odr\u017eati 23. juna. U Poslani\u010dkom domu kandidature se podnose do 23. juna, a glasanje na plenarnoj sednici c\u0301e se odr\u017eati 25. juna. Tako\u0111e, o\u010dekuje se da c\u0301e predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan u narednom periodu nominovati sudiju Ustavnog suda. Prema zakonu, Ustavni sud se sastoji od devet sudija, koji se imenuju na mandat od devet godina. Troje imenuje Poslani\u010dki dom, troje Senat i troje predsednik Rumunije. Mandat Ustavnog suda se obnavlja jednom trec\u0301inom broja sudija svake tri godine.<\/p>\n
Nova gasna elektrana u Mintiji, koja se nalazi u okrugu Hunedoara (zapad), mogla bi da po\u010dne sa proizvodnjom elektri\u010dne energije do kraja ove godine, procenio je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduja. On je rekao da je Mintija najvec\u0301a gasna elektrana u Evropi i da investicija od 1,4 milijarde evra predstavlja jedan od najvec\u0301ih energetskih projekata u Rumuniji u poslednjih 20 godina. \u0160to se ti\u010de snabdevanja gasom, ministar je napomenuo da postoje sve garancije rukovodstva tehni\u010dkog operatora nacionalnog prenosnog sistema, Transgaza, da bi glavni vod mogao biti spreman u oktobru, \u0161to c\u0301e obezbediti sinhronizaciju sa trenutkom pu\u0161tanja u rad prve turbine.<\/p>\n
Avion kompanije Er Indija sa 242 osobe, uklju\u010dujuc\u0301i 12 \u010dlanova posade, sru\u0161io se danas u zapadnoj indijskoj dr\u017eavi Gud\u017earat. Boing 787 je leteo iz Ahmedabada za London (Velika Britanija) i sru\u0161io se ubrzo nakon poletanja u stambenoj zoni nakon \u0161to je uputio hitan poziv. Prema AFP-u, u avionu su bili indijski, britanski, portugalski i kanadski dr\u017eavljani. Uzroci nesrec\u0301e nisu poznati. Vatrogasci i medicinske ekipe su po\u017eurili na lice mesta kako bi zapo\u010deli spasila\u010dke operacije. Nekoliko puteva koji vode do aerodroma je zatvoreno kako bi se olak\u0161ao rad slu\u017ebi za hitne slu\u010dajeve.<\/p>\n
Rumunija je 2024. godine imala drugu najvi\u0161u stopu te\u0161ke materijalne i socijalne deprivacije me\u0111u mladima (uzrasta od 15 do 29 godina) me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama EU, od 14,7%, dok je prosek na nivou bloka zajednice iznosio 5,8%, prema podacima koje je u \u010detvrtak objavio Evrostat. Zemlje EU sa najvec\u0301im udelom mladih koji se suo\u010davaju sa te\u0161kom materijalnom i socijalnom deprivacijom bile su: Bugarska (17,2%), Rumunija (14,7%) i Gr\u010dka (14,4%). S druge strane, taj udeo je bio manji od 3% u 10 dr\u017eava \u010dlanica EU: Hrvatskoj, Sloveniji, Poljskoj, Estoniji, Luksemburgu, \u010ce\u0161koj, Letoniji, Kipru, Irskoj i Portugalu. Tako\u0111e 2024. godine, stopa rizika od siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti (AROPE) za mlade uzrasta od 15 do 29 godina u EU bila je 24,1%, \u0161to je 3,1 procentni poen vi\u0161e nego za ukupnu populaciju (21%). U dr\u017eavama \u010dlanicama, ova stopa se kretala od 32,4% u Bugarskoj do 9,9% u Sloveniji. U 2024. godini, 17,3 miliona mladih ljudi (uzrasta 15-29 godina) bilo je u riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti u EU.<\/p>\n
Lideri jugoisto\u010dne Evrope, uklju\u010dujuc\u0301i novog predsednika Rumunije, Niku\u0161ora Dana, osudili su rusku invaziju na Ukrajinu u sredu, na kraju \u010detvrtog samita Ukrajina-Jugoisto\u010dna Evropa u Odesi, glavnoj ukrajinskoj luci na Crnom moru. Potpisnici deklaracije ponovili su svoju posvec\u0301enost pru\u017eanju sveobuhvatne i trajne podr\u0161ke Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno i pozvali su sve nacije da se uzdr\u017ee od pru\u017eanja bilo kakvog oblika materijalne ili druge pomoc\u0301i ratnim naporima Rusije. U svom obrac\u0301anju, predsednik Nic\u0301u\u0161or Dan pozvao je na \u010dvrstu osudu postupaka Rusije i naglasio da evropske zemlje moraju ostati ujedinjene u odbrani me\u0111unarodnog prava, po\u0161tovanja ljudskog \u017eivota, dostojanstva, slobode i demokratije, vrednosti koje ukrajinski narod brani svakog dana.<\/p>\n
Most \u0110ur\u0111u-Ruse preko Dunava, koji povezuje Rumuniju sa Bugarskom, bic\u0301e zatvoren za drumski saobrac\u0301aj 8 sati, po\u010dev od ve\u010deras, u 20:00 \u010dasova, pa sve do petka ujutru, u 4:00 \u010dasa, zbog hitnih radova na popravci na bugarskoj strani. Svim vozilima bic\u0301e zabranjen prelazak mosta, u oba smera. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu preporu\u010duje rumunskim dr\u017eavljanima da koriste ostale grani\u010dne prelaze izme\u0111u Rumunije i Bugarske i da, ako je potrebno, zatra\u017ee pomoc\u0301 od rumunske ambasade u Sofiji.<\/p>\n
Stanovni\u0161tvo okruga Tul\u010da (jugoisto\u010dna Rumunija), u pograni\u010dnom podru\u010dju sa Ukrajinom, upozoreno je, ubrzo posle ponoc\u0301i, porukom Ro-Alert o moguc\u0301nosti pada predmeta iz vazdu\u0161nog prostora. \u201eSklonite se u podrume ili skloni\u0161ta civilne za\u0161tite, a u nedostatku skloni\u0161ta, ostanite u kuc\u0301i, dalje od prozora i spoljnih zidova\u201c, navodi se u poruci. Upozorenje koje su izdale rumunske vlasti usledilo je usred kontinuiranih napada ruske invazione vojske na Ukrajinu, u kojima je poginulo najmanje \u0161est ljudi, a desetine su povre\u0111ene, uklju\u010dujuc\u0301i devetoro dece.<\/p>\n
Reprezentacija Rumunije je zapo\u010dela takmi\u010denje porazom, 0:1 protiv Italije, u sredu uve\u010de u Trnavi, u Grupi A Evropskog prvenstva za igra\u010de do 21 godine koje se odr\u017eava u Slova\u010dkoj. U drugom me\u010du ove grupe, \u0160panija je pobedila Slova\u010dku rezultatom 3:2. Slede\u0107e utakmice u grupi igra\u0107e se u subotu, 14. juna: \u0160panija \u2013 Rumunija (u Bratislavi) i Slova\u010dka \u2013 Italija (u Trnavi). Najbolji rezultat Rumunije na dosada\u0161nja \u010detiri u\u010de\u0161\u0107a na Evropskom prvenstvu za mlade (1998, 2019, 2021, 2023) ostvaren je 2019. godine, kada su stigli do polufinala, \u010dime su se plasirali i na Olimpijske igre u Tokiju 2020.<\/p>\n
Rumunska teniserka Gabrijela Ruse plasirala se, zajedno sa Belgijankom Magali Kempen, u \u010detvrtfinale dubl konkurencije na WTA turniru na travi 250 u Hertogenbo\u0161u (Holandija), \u010diji je nagradni fond 239.212 evra, nakon \u0161to je pobedila Anastasiju Detjuk (\u010ce\u0161ka) \/ Bibijane \u0160ofs (Holandija) rezultatom 6:4, 6:1. Ruse i njena partnerka trijumfovale su za samo 62 minuta. Rumunsko-belgijski par c\u0301e u \u010detvrtfinalu igrati protiv \u010detvrtfinala, Eri Hozumi (Japan) i Aldile Sutjadi (Indonezija). Gabrijela Ruse plasirala se u \u010detvrtfinale u singlu, nakon \u0161to je pobedila Holan\u0111anku Isis Luiz van den Bruk rezultatom 6:2, 6:1. Ruse (27 godina, 80. na VTA listi), koja se kvalifikovala, pobedila je za samo 61 minut protivnicu koja se tako\u0111e kvalifikovala (19 godina, 704. na WTA listi).
\nU drugom kolu, Rumunka c\u0301e se stati sa Kana\u0111ankom Karson Brenstin.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Niku\u0161or Dan \u017eeli da \u0161to pre ponovo otvori rumunski konzulat u Odesi, koji je bio zatvoren iz bezbednosnih razloga nakon \u0161to je Rusija izvr\u0161ila invaziju na Ukrajinu. \u0160ef dr\u017eave je u sredu, na sastanku sa predstavnicima rumunske zajednice na jugu Ukrajine, objasnio da c\u0301e ponovno otvaranje misije biti u njihovu koristi. Niku\u0161or Dan je […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-898371","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n