,,Dan planinskog Banata\u201c, ustanovljen Zakonom 60 iz 2025. godine, proslavljen je prvi put 15. juna. Sve\u010dana proslava odr\u017eana je u Re\u0161ici, u Okru\u017enom vec\u0301u. Me\u0111u govornicima na sve\u010danom skupu, kao koinicijator zakona, bio je i Ognjan Krsti\u0107, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. Ovaj zakon ima za cilj stvaranje povoljne klime za ekonomski razvoj okruga, ali i promovisanje turizma i prirodnih lepota planinskog Banata.<\/p>\n
U Temi\u0161varu je u Kulturnom centru Saveza Srba odr\u017eana me\u0111unarodna konferencija \u201eSrbi u Banatu\u201c. Bilo je to drugo izdanje konferencije, koju su organizovali Savez Srba u Rumuniji i Matica srpska, u prisustvu Ivane Jak\u0161ic\u0301 Matovic\u0301, generalnog konzula Srbije u Temi\u0161varu, Ognjana Krsti\u0107a, predsednika Saveza Srba i poslanika u parlamentu Rumunije, Dejana Popova, zamenika predsednika okruga Timi\u0161 i potpredsednika Saveza Srba, kao i drugih gostiju, istaknutih li\u010dnosti iz Matice srpske, iz Srbije i Rumunije. Konferencija je bila otvorena za sve zainteresovane za nove podatke i nau\u010dne radove o Srbima u Banatu.<\/p>\n
Akademski folklorni ansambl \u201eMladost\u201c Saveza Srba u Rumuniji osvojio je \u201eZlatnu plaketu\u201c na Evropskom festivalu srpskog folklora, u Banja Luci. Savez Srba u Rumuniji uputio je \u010destitke pobednicima.<\/p>\n
Pro\u0161log vikenda privremeno je otvoren grani\u010dni prelaz u op\u0161tini Uivar, na biciklisti\u010dkoj stazi i Begajskom kanalu. Na inicijativu Okru\u017enog vec\u0301a Timi\u0161, na osnovu saradnje rumunskih i srpskih vlasti, grani\u010dni prelaz na podru\u010dju op\u0161tine Uivar, izme\u0111u naselja Temi\u0161var (Rumunija) i Zrenjanin (Srbija), otvoren je povremeno. Prelaz je bio otvoren 14. i 15. juna, od 8:00 do 20:00 \u010dasova, a bic\u0301e otvoren 28. i 29. juna, tako\u0111e od 8:00 do 20:00 \u010dasova. Privremeno otvaranje ima za cilj podsticanje prekograni\u010dne mobilnosti i privla\u010denje posetilaca u kontekstu kulturnih doga\u0111aja koji se odr\u017eavaju na obalama Begajskog kanala, u Rumuniji i Srbiji. Grani\u010dna policija Temi\u0161vara preduzela je sve mere kako bi obezbedila efikasno i bezbedno obavljanje formalnosti prelaska granice, kako za u\u010desnike doga\u0111aja, tako i za turiste. Lica koja \u017eele da pre\u0111u granicu u Srbiju moraju imati va\u017eec\u0301u putnu ispravu – li\u010dnu kartu ili paso\u0161. U slu\u010daju maloletnika, obavezno je predstaviti zakonske dokumente potrebne za izlazak iz zemlje, u skladu sa va\u017eec\u0301im zakonskim propisima.<\/p>\n
U dvori\u0161tu palate Mogo\u0161oaja, 14. i 15. juna odr\u017ean je kulturni doga\u0111aj \u201eU dvori\u0161tu Dionisa \u2013 Dve ve\u010deri istorijske muzike i autenti\u010dnih vibracija u palati Mogo\u0161oaja\u201c. 14. juna nastupio je bend Trei Parale, koji je ljubitelje muzike upoznao sa tradicionalnom rumunskom muzikom \u2013 od gradskih violinisti\u010dkih pesama iz 19. veka do pastoralnih balada i starih pesama poznate pod nazivom ,,dojna\u2019\u2019. 15. juna, Marija Ra\u0161ic\u0301, srpska umetnica koja trenutno \u017eivi u Rimu, izvodila je dela iz renesansne i barokne muzike, svirajuc\u0301i na srednjovekovnoj lauti. Ro\u0111ena 1998. godine u Beogradu, Marija Ra\u0161ic\u0301 je klasi\u010dna gitaristkinja i lautistkinja sa me\u0111unarodnom karijerom u punom jeku. Studirala je u Beogradu i na Akademiji Franc List u Budimpe\u0161ti, gde je stekla master diplomu sa najvi\u0161im odlikovanjima. Trenutno usavr\u0161ava ranu muziku na Konzervatorijumu Santa \u010ce\u010dilija u Rimu.<\/p>\n
Od 13. do 15. juna u Temi\u0161varu je odr\u017eano 17. izdanje Kulturnih dana Nemaca Banata, koji su obuhvatili kulturne, duhovne, gastronomske doga\u0111aje, izlo\u017ebe i predstave, tradicionalne igre i muziku limenog orkestra. Sve\u010dano otvaranje odr\u017eano je u katedrali na Trgu Unirii u Temi\u0161varu, gde je otvorena izlo\u017eba \u201e\u010cenadski Milenijum 1030 – 2030\u201c, koja predstavlja stranice iz istorije najstarije eparhije na ovom hri\u0161c\u0301anskom prostoru, \u010diji je duhovni pokrovitelji Sveti Gerard, mleta\u010dki misionarski monah, koji je kasnije, na zahtev ugarskog kralja Stefana, bio postavljen za episkopa \u010cenadske eparhije. Emeritus temi\u0161varski, Martin Ros, izjavio je da dana\u0161nja eparhija vodi poreklo od \u010cenadske eparhije, osnovane 1030. godine, a izlo\u017eba c\u0301e biti putujuc\u0301a i stic\u0301i c\u0301e i do Segedina (Ma\u0111arska) i Zrenjanina (Srbija). \u0160vapska zajednica u Banatu c\u0301e 2030. godine proslaviti milenijum od osnivanja Temi\u0161varske eparhije, a po\u010dev od 2025. godine, svake godine c\u0301e se zakazivati doga\u0111aji posvec\u0301eni velikom jubileju. <\/p>\n
Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti u Ja\u0161iju i Udru\u017eenje \u201eNasle\u0111e za zajednicu\u201c iz Ja\u0161ija organizovali su 13. i 14. juna, 4. izdanje projekta \u201eKnji\u017eevnost u na\u0161oj blizini\u201c. Tokom doga\u0111aja organizovan je susret savremene knji\u017eevnosti iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Delovanje pesnika Gorana Simic\u0301a i Dragana Jovanovic\u0301a Danilova bilo je prilika za debatu i dijalog sa piscem Danom Komanom i pesnikom Bogdanom-Aleksandruom Petkuom. Goran Simic\u0301 (1952-2024) je ro\u0111en 1952. godine u Vlasenici, na dana\u0161njoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Smatra se va\u017enim pesnikom biv\u0161e Jugoslavije, do\u017eiveo je opsadu Sarajeva. Godine 1995. emigrirao je sa porodicom u Kanadu, gde je po\u010deo da pi\u0161e na engleskom jeziku, upore\u0111ujuc\u0301i ga sa Josifom Brodskim i Zbignjevim Herbertom. Dragan Jovanovic\u0301 Danilov je ro\u0111en 1960. godine u Po\u017eegi, u Srbiji. Studirao je pravo i istoriju umetnosti u Beogradu. On je poznati pesnik, prozni pisac, esejista, likovni kriti\u010dar i jedan od najprevo\u0111enijih srpskih pesnika. Autor je preko dvesta tekstova i eseja za kataloge umetni\u010dkih izlo\u017ebi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Dan planinskog Banata\u201c, ustanovljen Zakonom 60 iz 2025. godine, proslavljen je prvi put 15. juna. Sve\u010dana proslava odr\u017eana je u Re\u0161ici, u Okru\u017enom vec\u0301u. Me\u0111u govornicima na sve\u010danom skupu, kao koinicijator zakona, bio je i Ognjan Krsti\u0107, predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. Ovaj zakon ima za cilj stvaranje povoljne klime […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-900045","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n