U istoriji velikih oru\u017eanih sukoba, postoji nezaboravna bitka ili po veoma velikom broju ljudskih gubitaka, ili po obrtu koji daje ratu, ili po smrc\u0301u politi\u010dkog ili vojnog vo\u0111e, ili po uni\u0161tenju grada itd. U Prvom svetskom ratu, bitka kod Verdena nazvana je \u201emajkom svih bitaka\u201c zbog krvoprolic\u0301a koje je izazvala. U Drugom svetskom ratu, jedna od velikih bitaka, kako po broju ljudskih gubitaka, tako i po posledicama na ceo rat, bila je Staljingradska bitka od avgusta 1942. do februara 1943. godine.<\/p>\n
Mnogo je napisano o Staljingradskoj bici, iskopani su artefakti, snimljeni su brojni dokumentarni filmovi i re\u010deno je gotovo sve \u0161to se moglo rec\u0301i. Rumunska vojska je u\u010destvovala u bici kao saveznik nema\u010dke, italijanske, ma\u0111arske i hrvatske vojske i izgubila je izme\u0111u 110.000 i 200.000 vojnika, mrtvih, ranjenih i zarobljenika. Rumunska sec\u0301anja na Staljingrad ostala su u zvu\u010dnoj arhivi zahvaljujuc\u0301i Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzne kompanije, koji je uspeo da ih snimi. Jedno od njih bilo je i sec\u0301anje advokata Vladimira Boante, koji se 1995. godine setio kako je napustio Staljingrad dan pre po\u010detka sovjetske ofanzive.<\/p>\n
\u201eFront je izgledao stabilizovan. Moram vam ne\u0161to rec\u0301i: otvaranjem fronta na Zapadu, Nemci su povukli mnoge svoje trupe. I to smo shvatili jer smo sve manje vi\u0111ali nema\u010dku vojsku. Ali, osim ove \u010dinjenice, aktivnost nema\u010dke avijacije je znatno oslabila. S druge strane, dejstva sovjetske avijacije su se poja\u010dala. Pojavili su se ti veoma brzi avioni, za koje sam kasnije saznao da se tako zovu jer ih je Jakovljev proizvodio. Pa, ti Jakovi su za mene bili iznena\u0111enje, mogao bih rec\u0301i neprijatno, jer su bili veoma brzi. Do tada, kada bi njihovi avioni prolazili, govorio sam da prave buku kao motocikl i da su spori.\u201c<\/em><\/p>\n Rat se vodio u izuzetno te\u0161kim uslovima za sve borce. Ali za vojnike Osovine bili su jo\u0161 te\u017ei jer ih je bilo sve manje, bili su daleko od kuc\u0301e i zalihe su stizale sve te\u017ee. Vladimir Boanta.<\/p>\n \u201ePrelazec\u0301i beskrajna prostranstva i uvek imajuc\u0301i gubitke koji se nisu mogli nadoknaditi dovo\u0111enjem novih trupa, stigli smo do veoma tanke linije. Osim jedine jedinice koja je zapravo bila u Staljingradu, bili smo 12 kilometara jugozapadno od Staljingrada. I bili smo \u010dovek na \u010doveka na 15, ako ne i 30 metara udaljeni, u nekim okruglim rupama u toj bednoj, peskovitoj zemlji blizu Staljingrada, sa oru\u017ejem u ruci koje se ledilo, vi\u0161e niste mogli da manevri\u0161ete jer se mast unutra ledila. A ljudi su, o\u010digledno, bili veoma slabi, sa bednom ishranom, lo\u0161e obu\u010deni.\u201c<\/em><\/p>\n Ali \u017eivot ide svojim nepredvi\u0111enim tokom, \u010dak i u te\u0161kim vremenima. A svakodnevni doga\u0111aji i pona\u0161anje ljudi ispisuju stranice istorije ne manje va\u017ene od herojstva na bojnom polju. Vladimir Boanta.<\/p>\n \u201eStvari su se stabilizovale na takav na\u010din da smo u nekom trenutku dobili saop\u0161tenje nema\u010dke vojske koje nas je, mogu rec\u0301i, nasmejalo. Jer je u njemu pisalo sledec\u0301e: Realnost je bila da su postojale odre\u0111ene prodavnice i knji\u017eare sa kancelarijskim materijalom ili sli\u010dnim koje vi\u0161e nisu funkcionisale. Knji\u017eare su bile napu\u0161tene zbog me\u0111usobnih bombardovanja. Ali na\u0161i ljudi, kojima je trebalo ne\u0161to da nabave, odlazili su da vide u kojim prodavnicama mogu da nabave ne\u0161to \u0161to im je potrebno. Ova stvar bi se mogla protuma\u010diti kao Staljingrad, \u0161to je bilo potpuno strano takvoj nameri.\u201c<\/em><\/p>\n Sovjetska ofanziva je bila po\u010detak kraja. A Vladimir Boanta je potomstvu objasnio \u0161ta se tada dogodilo.<\/p>\n \u201eStaljingradska bitka je po\u010dela na sledec\u0301i na\u010din: jednog jutra koje je, prema vremenskoj prognozi, bilo maglovito, \u0161to je i bilo, tako da niste mogli da vidite 3 metra jedni od drugih, sovjetski tenkovi su krenuli ka na\u0161im polo\u017eajima. Pratili su ih vojnici koji su se redom dobro napili i zagrejali, postavljeni na automobilima, opremljeni samo automatskim oru\u017ejem, uglavnom samo mitraljezima koji su, koliko se zna, imali po 72 metka. Napredovali su nevi\u0111eni. Mogli su da se \u010duju kako dolaze, ali ih niko nije video. I ili su pro\u0161li preko jame gde je stajao rumunski vojnik, koji se saginjao da ga ne bi nagazio, ili izme\u0111u dvoje ljudi. Zamislite, \u010dime bi rumunski vojnici pucali? Jednim od na\u0161ih karabina na one koji su imali toliku vatrenu moc\u0301? Ne! Dakle, pro\u0161li su ovu prvu liniju vatre. Stigli su do artiljerijskog polo\u017eaja, \u010dije su topove tenkovi zgazili i uni\u0161tili, nakon \u010dega su napredovali do linije vojnih komandi.\u201c<\/em><\/p>\n Staljingradska bitka bila je jedna od presudnih bitaka Drugog svetskog rata. Ljudi i njihove ideje su se sukobili i ostavili za sobom teme za razmi\u0161ljanje potomstvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U istoriji velikih oru\u017eanih sukoba, postoji nezaboravna bitka ili po veoma velikom broju ljudskih gubitaka, ili po obrtu koji daje ratu, ili po smrc\u0301u politi\u010dkog ili vojnog vo\u0111e, ili po uni\u0161tenju grada itd. U Prvom svetskom ratu, bitka kod Verdena nazvana je \u201emajkom svih bitaka\u201c zbog krvoprolic\u0301a koje je izazvala. U Drugom svetskom ratu, jedna […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":780265,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-901814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n