Premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean izjavio je u petak da c\u0301e paket mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita biti objavljen sledec\u0301e nedelje. Naglasio je da se Rumunija nalazi u te\u0161koj ekonomskoj situaciji, kao rezultat hroni\u010dnih bud\u017eetskih deficita poslednjih godina, a najvec\u0301i deficit je zabele\u017een pro\u0161le godine. \u201ePo\u0161to ne mo\u017eemo kratkoro\u010dno da nadoknadimo ovaj deficit od 30 milijardi evra izme\u0111u dr\u017eavnih rashoda i prihoda, morac\u0301emo da uzimamo kredite u narednom periodu\u201c, objasnio je premijer. Tako\u0111e je rekao da je za Rumuniju veoma va\u017eno i hitno da re\u0161i dva problema: s jedne strane, problem deficita, da ga uravnote\u017ei i, s druge strane, pristup evropskim fondovima\u201c, dodao je Bolojan. Napomenuo je da je u vezi sa deficitom potrebno povec\u0301ati prihode i smanjiti rashode<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, u\u010destvovao je na samitu Evropskog saveta u Briselu, gde je razgovarao o planu Rumunije za smanjenje bud\u017eetskog deficita, ka\u0161njenjima u projektima finansiranim kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost (PNRR) kao i o procesu pristupanja Moldavije Evropskoj uniji. Dan se sastao sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom i predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, kojima je preneo da Rumunija \u017eeli da zadobije poverenje evropskih institucija u pogledu ozbiljnosti vlade u Bukure\u0161tu. On je najavio da c\u0301e prvi set mera usmerenih na smanjenje rekordnog bud\u017eetskog deficita biti predstavljen Komisiji 8. jula. Takodje je priznao da c\u0301e neke mere biti grube jer je Rumunija pod vremenskim pritiskom. \u0160to se ti\u010de glavnih tema ju\u010derasnjeg zasedanja Evropskog saveta, dr\u017eave \u010dlanice su produ\u017eile sankcije Rusiji za jos 6 meseci, uvedene nakon invazije na Ukrajinu i zapo\u010dele izradu planova za razvoj evropske odbrambene industrije, u kontekstu bezbednosnih rizika koje generi\u0161e agresivna politika Kremlja. Rumunija je, sa svoje strane, ponovo izrazila podr\u0161ku bezbednosti Ukrajine i njenom pristupanju, kao i pristupanju Republike Moldavije, u EU.<\/p>\n
Predsednik Senata Rumunije, Mir\u010da Abrudean, nalazi se u zvani\u010dnoj poseti Japanu. On je prisustvovao na zvani\u010dnoj ceremoniji obele\u017eavanja Nacionalnog dana Rumunije na Ekspo 2025 u Osaki, gde je odr\u017eao govor u prisustvu brojnih predstavnika japanskih vlasti i diplomatskog kora. \u201eEkspo 2025 u Osaki je jasna prilika da japanske investicije u Rumuniji dostignu nivo na\u0161eg strate\u0161kog partnerstva. Ne smemo zaboraviti da su od 2023. godine rumunsko-japanski projekti u porastu. (…) Danas, predstavljajuc\u0301i Rumuniju ovde, na najvi\u0161em parlamentarnom nivou, \u0161aljemo jasan signal otvorenosti za jacanje partnerstva sa Japanom, u klju\u010dnom trenutku za ekonomsko i diplomatsko repozicioniranje u Azijsko-pacifi\u010dkom regionu\u201c, rekao je Mir\u010da Abrudean. Privredna komora Rumunije organizovala je Ekonomski forum koji je okupio preko 150 rumunskih i japanskih stru\u010dnjaka i zvani\u010dnika, lokalnih vlasti, organizacija civilnog dru\u0161tva i preduzetnika. Razgovori su se bili usmereni na olak\u0161avanje direktnih veza izme\u0111u rumunskih kompanija i relevantnih japanskih partnera, sa ciljem promocije investicionih moguc\u0301nosti u oblastima kao \u0161to su informaciono-komunikacione tehnologije, infrastruktura, inovativne tehnologije, poljoprivredno-prehrambena industrija i zelena energija. Na Ekspo 2025 ucestvuje preko 160 zemalja i me\u0111unarodnih organizacija, \u0161to ga \u010dini jednom od najva\u017enijih globalnih platformi za dijalog, inovacije i saradnju. Rumunski paviljon isti\u010de nacionalnu izvrsnost u oblastima kao \u0161to su medicina, nau\u010dna istra\u017eivanja, tehnologija i umetni\u010dka kreativnost.<\/p>\n
Ograni\u010denje trgova\u010dkih mar\u017ei za osnovne namirnice bic\u0301e produ\u017eeno u Rumuniji za tri meseca, do 30. septembra. Prema nacrtu hitne uredbe objavljenom na veb stranici Ministarstva poljoprivrede, mera, preduzeta u avgustu 2023. godine radi suzbijanja prekomernog rasta cena, usmerena je na 14 grupa prehrambenih proizvoda: obi\u010dan beli hleb, kravlje mleko i sir, jogurt od kravljeg mleka, belo p\u0161eni\u010dno bra\u0161no, kukuruzno bra\u0161no, jaja, suncokretovo ulje, sve\u017ee pilec\u0301e i svinjsko meso, sve\u017ee povrc\u0301e i voc\u0301e, krompir, \u0161ec\u0301er, pavlaku, puter i margarin. Prema saop\u0161tenju Vlade, neusvajanje ove mere po hitnom postupku moglo je da dovede do pove\u0107anog priliva poljoprivrednih proizvoda iz susedne Ukrajine, ote\u017eane prodaje doma\u0107ih proizvoda, poremec\u0301aja tr\u017ei\u0161ta i velikih zaliha koje rizikuju degradaciju.<\/p>\n
Rumunska nacionalna valuta, lej, oslabila je u petak u odnosu na evro, koji je Nacionalna banka Rumunije (BNR) obra\u010dunala na 5,0780 leja, \u0161to je pove\u0107anje od 0,63 bani (+0,12%) u odnosu na prethodni kurs od 5,0717 leja.Tako\u0111e, lej je izgubio vrednost i u odnosu na ameri\u010dki dolar, koji je obra\u010dunat na 4,3370 leja, \u0161to je pove\u0107anje od 1,16 bani (+0,27%) u pore\u0111enju sa \u010detvrtkom, kada je iznosio 4,3254 leja.Nacionalna valuta je oslabila i u odnosu na \u0161vajcarski franak, koji je BNR obra\u010dunala na 5,4322 leja, \u0161to je pove\u0107anje od 2,67 bani (+0,49%) u odnosu na prethodni kurs od 5,4055 leja. Cena grama zlata pala je na 458,2643 leja, sa prethodnih 464,6380 leja.<\/p>\n
O\u010dekuje se da \u0107e Vlada u Bukure\u0161tu usvojiti paket fiskalnih mera u cilju smanjenja bud\u017eetskog deficita. Planirano je ukidanje ili smanjenje odre\u0111enih dodataka na plate, poput ograni\u010denja bonusa za opasne ili \u0161tetne uslove rada na 300 leja bruto mese\u010dno (oko 60 evra).Tako\u0111e, prema izvorima iz politi\u010dkih krugova, planira se smanjenje administrativnog aparata za oko 20%, resetovanje stopa PDV-a, pove\u0107anje akciza i uvo\u0111enje doprinosa za zdravstveno osiguranje na penzije ve\u0107e od 4.000 leja. Na istoj sednici, izvr\u0161na vlast planira da usvoji i finansijsku pomo\u0107 za ugro\u017eene potro\u0161a\u010de, s obzirom na to da 1. jula isti\u010de ograni\u010denje cena energije.<\/p>\n
Rumunski studenti protestovali su u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu i drugim vec\u0301im univerzitetskim centrima, nezadovoljni inicijativom vlade da promeni na\u010din obra\u010duna stipendija, \u0161to c\u0301e dovesti do smanjenja njihovih sredstava. Studenti tvrde da stipendije vec\u0301 nisu dovoljne za dobar \u017eivotni standard i akademski uspeh, a ta mera bi dovela do povec\u0301anja stope napu\u0161tanja studija, koja vec\u0301 prelazi 40%. Ministarstvo prosvete, kao odgovor,tvrdi da novca nema i da je potrebno izvrsiti redefinisanje sistema stipendija.<\/p>\n
Rumunski olimpijski \u0161ampion David Popovic\u0301i kvalifikovao se u petak za finale trke 50 metara slobodno na Evropskom prvenstvu u plivanju za mla\u0111e od 23 godine u Samorinu (Slova\u010dka), nakon \u0161to je zavr\u0161io drugi u kvalifikacijama. Popovic\u0301i, koji je dan ranije postao evropski \u0161ampion za mla\u0111e od 23 godine na 200 metara slobodno, pobedio je u 5. kvalifikaciji na 50 metara slobodno sa 22 sekunde 02\/100, zavr\u0161iv\u0161i drugi u kvalifikacijama iza Ukrajinca Vladislava Buhova, koji je pobedio u 6. kvalifikaciji sa 21 sekundom 52\/100. Buhov je svetski \u0161ampion za 2024. godinu u trci na 50 metara slobodno, u Dohi, Katar. Finale trke na 50 metara slobodno tako\u0111e c\u0301e se odr\u017eati u petak. Rumunija u\u010destvuje sa grupom od 13 sportista na Evropskom prvenstvu u plivanju za mla\u0111e od 23 godine u Samorinu (Slova\u010dka), od 26. do 29. juna.<\/p>\n
Reprezentacija Holandije prvi put je osvojila Evropsko prvenstvo do 19 godina, \u010diji je domac\u0301in ove godine bila Rumunija, nakon \u0161to je u \u010detvrtak uve\u010de, u finalu odr\u017eanom u Bukure\u0161tu, pobedila \u0160paniju, nosioca trofeja, rezultatom 1:0. Holandija je postala druga nacija, posle Nema\u010dke, koja je osvojila sva takmi\u010denja koja organizuje UEFA za nacionalne timove, za mu\u0161karce i \u017eene – EURO, EURO U21, EURO U19 i EURO U17. Selektor holandskog tima, Peter van der Ven, prethodno je osvojio kontinentalnu titulu do 17 godina (2019). Holandija je pobedila u svih pet utakmica na Evropskom prvenstvu do 19 godina, u polufinalu savladav\u0161i Rumuniju sa 3:1. Titulu najboljeg strelca osvojili su \u0160panac Pablo Garsija i Holan\u0111anin Kes Smit, sa po 4 gola, a Smit je osvojio i trofej za najboljeg igra\u010da finalnog turnira.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean izjavio je u petak da c\u0301e paket mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita biti objavljen sledec\u0301e nedelje. Naglasio je da se Rumunija nalazi u te\u0161koj ekonomskoj situaciji, kao rezultat hroni\u010dnih bud\u017eetskih deficita poslednjih godina, a najvec\u0301i deficit je zabele\u017een pro\u0161le godine. \u201ePo\u0161to ne mo\u017eemo kratkoro\u010dno da nadoknadimo ovaj deficit od 30 milijardi […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-903746","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n