Premijer Ilije Bolojan predstavio je prvi paket fiskalnih mera koje izvr\u0161na vlast \u017eeli da usvoji kako bi smanjila veoma veliki bud\u017eetski deficit. Paket sadr\u017ei dve vrednosti za porez na dodatu vrednost, 11 i 21%, predvi\u0111a povec\u0301anje akciza na gorivo, alkohol i cigarete i zamrzava dr\u017eavne plate i penzije ove i sledec\u0301e godine. Za penzije vec\u0301e od 3.000 leja (oko 600 evra) plac\u0301ac\u0301e se zdravstveni doprinosi, ta\u010dnije ono \u0161to prelazi ovaj iznos bic\u0301e oporezovano sa 10%. Premijer je tako\u0111e najavio povec\u0301anje poreza na dividende na 16% i dodatno oporezivanje bankarske dobiti i dobitaka od kockanja. U obrazovanju c\u0301e se nastavna norma povec\u0301ati za dva \u010dasa u odnosu na sada\u0161nju, u preduniverzitetskom i univerzitetskom obrazovanju, a \u0161kolske stipendije c\u0301e biti samo dve vrste – za zasluge i socijalne. Ilije Bolo\u017ean je tako\u0111e rekao da c\u0301e do kraja ovog meseca biti usvojene i druge mere vezane za posebne penzije, dr\u017eavne institucije kroz smanjenje potro\u0161nje i reorganizacije, i dr\u017eavna preduzec\u0301a, \u010dije c\u0301e subvencije biti smanjene, a koja moraju efikasno tro\u0161iti i biti efikasna.<\/p>\n
Premijer Ilije Bolo\u017ean odr\u017eao je u \u010detvrtak konsultacije sa predstavnicima sindikalnih konfederacija o vladinim merama za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Rumuniji su potrebne i strukturne mere za povec\u0301anje kredibiliteta na finansijskim tr\u017ei\u0161tima i me\u0111u investitorima, kao i re\u0161enja za ispravljanje nepravdi i neravnote\u017ea, kako bi se obnovilo poverenje na\u0161ih gra\u0111ana, rekao je Bolo\u017ean. On je najavio da c\u0301e se u petak odr\u017eati Nacionalni tripartitni savet za socijalni dijalog, tokom kojeg c\u0301e se konsultacije nastaviti. Mere koje izvr\u0161na vlast namerava da usvoji kritikovali su sindikati i zaposleni u javnom sektoru. Tokom cele nedelje bilo je spontanih protesta radnika iz Ministarstva finansija, poreza, rumunskih voda i slu\u017ebenika. Zauzvrat, sindikati prosvete prete da c\u0301e pokrenuti generalne \u0161trajkove na po\u010detku \u0161kolske godine, u septembru.<\/p>\n
Dansko predsedavanje Savetom Evropske unije \u017eeli da transformi\u0161e Evropsku uniju u ja\u010deg globalnog igra\u010da ekonomski, vojno i politi\u010dki, ali i da nastavi proces pro\u0161irenja zajedni\u010dkog bloka, rekla je danska ministarka za evropske poslove Mari Bjere. Ona je izjavila da je Unija predugo bila u senci Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, kako vojno tako i ekonomski, i da se strategija mora promeniti kako se ne bi izgubila u odnosima sa drugim globalnim akterima. Zvani\u010dnica iz Kopenhagena je ukazala da je njena zemlja poslednjih meseci \u0161okirana ne samo izjavama Trampove administracije o Grenlandu, delu Kraljevine Danske, vec\u0301 i stavom Va\u0161ingtona prema mnogim drugim temama, poput Ukrajine. \u0160to se ti\u010de pro\u0161irenja Evropske unije, dansko predsedavanje Savetom \u017eeli da izvr\u0161i pritisak na Ma\u0111arsku i da iskoristi sva sredstva kako bi uklonila blokadu koju Budimpe\u0161ta vr\u0161i na proces pristupanja Ukrajine, \u0161to indirektno blokira evropski put Republike Moldavije, s obzirom na to da se obe dr\u017eave tretiraju u paketu. Cilj Danske je da tokom svog mandata otvori pregovara\u010dka poglavlja i sa Kijevom i sa Ki\u0161injevom. Danska je 1. jula preuzela rotirajuc\u0301e predsedavanje Savetom Evropske unije od Poljske, na period od \u0161est meseci.<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su najva\u017eniji saveznik i strate\u0161ki partner Rumunije, izjavio je predsednik Niku\u0161or Dan, povodom prijema u sedi\u0161tu ameri\u010dke ambasade u Bukure\u0161tu, posvec\u0301enog Nacionalnom danu Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji se obele\u017eava 4. jula. Rumunski \u0161ef dr\u017eave podsetio je da dve zemlje imaju nekoliko va\u017enih oblasti stalne saradnje, od ja\u010danja protivvazdu\u0161ne odbrane do proizvodnje dronova i municije. Ovo predstavlja vi\u0161e od opreme i sistema, ono je opipljiva demonstracija zajedni\u010dke posvec\u0301enosti kolektivnoj odbrani i regionalnoj stabilnosti, ocenio je Niku\u0161or Dan, koji je dodao da c\u0301e se nastaviti razvoj nacionalnih odbrambenih kapaciteta, kao i razvoj strate\u0161ke infrastrukture koja c\u0301e omoguc\u0301iti raspore\u0111ivanje, tranzit i stacioniranje i sme\u0161taj ameri\u010dkih i drugih savezni\u010dkih snaga na nacionalnoj teritoriji. Rumunsko-ameri\u010dko strate\u0161ko partnerstvo je istakao otpravnik poslova ameri\u010dke ambasade u Bukure\u0161tu, Majkl Dikerson, koji je podsetio da se ovo partnerstvo zasniva na zajedni\u010dkim demokratskim vrednostima, na posvec\u0301enosti me\u0111usobnom ekonomskom rastu u oblastima trgovine i energetske saradnje, u oblastima bezbednosti i odbrane, kao i na dubokim i trajnim me\u0111uljudskim vezama. Premijer Ilije Bolo\u017ean se tako\u0111e osvrnuo na strate\u0161ko partnerstvo, koje je, kako je naglasio, zasnovano na poverenju, po\u0161tovanju i zajedni\u010dkim ciljevima.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) u Bukure\u0161tu obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane koji se nalaze u Gr\u010dkoj, tranzitiraju ili nameravaju da putuju u Gr\u010dku da c\u0301e, prema Nacionalnoj meteorolo\u0161koj slu\u017ebi Gr\u010dke, rizik od po\u017eara porasti u narednim danima, \u0161to bi moglo da pogodi \u0161umovita podru\u010dja teritorije ove zemlje, zbog visokih temperatura, nedostatka padavina, niske vla\u017enosti vazduha i intenziteta vetra. S obzirom na rizike koji proizilaze iz pojave po\u017eara, gr\u010dke vlasti skrec\u0301u pa\u017enju na \u010dinjenicu da bi u narednom periodu saobrac\u0301aj na javnim putevima mogao biti ograni\u010den. Ministarstvo spoljnih poslova preporu\u010duje zainteresovanim rumunskim dr\u017eavljanima da konsultuju internet stranicu gr\u010dkog Ministarstva civilne za\u0161tite i klimatskih kriza, kao i zvani\u010dnu internet stranicu gr\u010dke policije, koja sadr\u017ei a\u017eurirane informacije o stanju puteva. Ukoliko rumunski dr\u017eavljani u Gr\u010dkoj prime telefonska upozorenja od slu\u017ebe 112, savetuje im se da slede uputstva koja su dobili kako bi izbegli pogo\u0111ena podru\u010dja ili bili evakuisani u organizaciji vlasti.<\/p>\n
Rumunski vatrogasci su u sredu intervenisali kako bi ugasili po\u017ear vegetacije u oblasti Tulu\u017e, kao deo misije prethodnog pozicioniranja u Francuskoj, sa tri specijalna vozila namenjena za ga\u0161enje po\u017eara i snabdevanje vodom interventnih sredstava. Prema prognozi rizika, za \u010detvrtak, u departmanu Pirineji-Orijental, rizik od \u0161umskih po\u017eara je umeren, pa c\u0301e nacionalni modul biti raspore\u0111en na strate\u0161kim ta\u010dkama, kako bi se obezbedio brz i efikasan odgovor u slu\u010daju \u0161umskog po\u017eara. Misije koje se sprovode nalaze se pod direktnom koordinacijom francuskog oficira za vezu i namenjene su ograni\u010davanju \u0161irenja po\u017eara na naseljena podru\u010dja, kao i odr\u017eavanju za\u0161titne linije izme\u0111u fronta vatre i nepogo\u0111enog podru\u010dja.<\/p>\n
Nacionalna meteorolo\u0161ka uprava izdala je u \u010detvrtak narand\u017easti meteo alarm na toplotni talas i ekstremnu termalnu nelagodnost, koji va\u017ei u petak i subotu, u vi\u0161e od polovine zemlje, uklju\u010dujuc\u0301i Bukure\u0161t, kao i \u017euti meteo alarm za posebno vruc\u0301e vreme, koji se odnosi na ostatak zemlje u istom periodu. Okruzi na zapadu, severozapadu, jugozapadu i centru bic\u0301e pogo\u0111eni narand\u017eastim meteo alarmom. U ovim regionima, toplotni talas c\u0301e se intenzivirati, a indeks temperature i vla\u017enosti (ITU) c\u0301e prec\u0301i kriti\u010dni prag od 80 jedinica. Maksimalne temperature c\u0301e se kretati izme\u0111u 37 i 40 stepeni. Na jugu, istoku i jugoistoku bic\u0301e \u017euti meteo alarm, sa maksimalnim temperaturama u rasponu od 33 i 38 stepeni. Istovremeno, indeks temperature i vla\u017enosti c\u0301e dostic\u0301i ili malo prec\u0301i kriti\u010dni prag od 80 jedinica. Nacionalna meteorolo\u0161ka uprava precizira da c\u0301e toplotni talas biti ograni\u010den na ju\u017enu polovinu Rumunije u subotu, a u nedelju c\u0301e se ponovo intenzivirati u svim regionima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Ilije Bolojan predstavio je prvi paket fiskalnih mera koje izvr\u0161na vlast \u017eeli da usvoji kako bi smanjila veoma veliki bud\u017eetski deficit. Paket sadr\u017ei dve vrednosti za porez na dodatu vrednost, 11 i 21%, predvi\u0111a povec\u0301anje akciza na gorivo, alkohol i cigarete i zamrzava dr\u017eavne plate i penzije ove i sledec\u0301e godine. Za penzije vec\u0301e […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-905766","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n