Kombinacija povec\u0301anja poreza i smanjenja potro\u0161nje, primenjena barem do kraja sledec\u0301e godine, je recept kojim vlada u Bukure\u0161tu \u017eeli da izvu\u010de Rumuniju iz komplikovane finansijske situacije u kojoj se nalazi, obele\u017eene veoma velikim bud\u017eetskim deficitom. Podaci pokazuju da je, od 2021. do danas, bud\u017eetska potro\u0161nja povec\u0301ana za 43%, a javni dug se pribli\u017eava cifri od 1.100 milijardi leja (oko 220 milijardi evra), odnosno 58% BDP-a. Oporavak je na\u0161 imperativ, ka\u017eu rumunske vlasti, i od toga zavisi izbegavanje smanjenja rejtinga zemlje od strane rejting agencija u zonu koja se ne preporu\u010duje za investicije. Rumunija ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti ulazak u kategoriju ,,junk\u2019\u2019, jer bi Bukure\u0161 bio primoran da pozajmi novac sa visokim kamatama. Prvi paket mera usmeren na ispravljanje prekomernog deficita, a za koji je vlada odlu\u010dila da preuzme odgovornost u Parlamentu, uklju\u010duje, izme\u0111u ostalog, dva praga PDV-a, od 11 i 21%, odnosno, povec\u0301anje akciza na cigarete, alkohol i gorivo, plac\u0301anje zdravstvenog osiguranja za osobe sa penzijama preko 3.000 leja (600 evra), povec\u0301anje za dva \u010dasa didakti\u010dke norme i smanjenje iznosa isplac\u0301enih za bolovanje zbog uobi\u010dajenih bolesti, dodatni porez na dobit banaka i najmanje 30% na dobitke od kockanja, ali i ograni\u010denje broja zaposlenih u javnom sektoru koji c\u0301e dobijati vau\u010dere za odmor. Predvidljivo, mere su izazvale nezadovoljstvo me\u0111u pogo\u0111enima, od kojih su mnogi vec\u0301 pribegli spontanim protestima nakon \u0161to je vlada odlu\u010dila da ograni\u010di povec\u0301anja. Dijalog od \u010detvrtka izme\u0111u glavnih sindikalnih konfederacija i premijera Ilije Bolo\u017eana nije imao, bar za sada, efekat koji su o\u010dekivali predstavnici zaposlenih. Oni su signalizirali da su fiskalne mere za smanjenje bud\u017eetskog deficita usmerene samo na zaposlene i penzionere i da c\u0301e, bez ravnomerne raspodele napora za ograni\u010davanje potro\u0161nje, biti sve vi\u0161e dru\u0161tvenih sukoba. Postoji rizik da do\u0111e do pove\u0107anja sive ekonomije i, naravno, da se zatvore odre\u0111eni poslovi koji vi\u0161e nec\u0301e biti profitabilni, ka\u017eu poslovni ljudi. Iz opozicije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna smatra da c\u0301e mere koje je vlada najavila izazvati \u0161ok za privredu. Kao alternativu, AUR predla\u017ee, izme\u0111u ostalog, hitnu reformu politi\u010dkog sistema, smanjenje broja parlamentaraca, smanjenje bud\u017eetske potro\u0161nje za 15% na dve godine i prestanak finansijskog i logisti\u010dkog doprinosa Rumunije nastavku rata u Ukrajini. Primoran da osmisli nepopularna re\u0161enja i odlu\u010dan da bud\u017eetski sistem dovede u red, premijer ka\u017ee da c\u0301e do kraja ovog meseca biti usvojene i druge mere vezane za posebne penzije, dr\u017eavne institucije – kroz smanjenje potro\u0161nje i reorganizacije, i dr\u017eavna preduzec\u0301a – \u010dije c\u0301e subvencije biti smanjene, a koje moraju efikasno tro\u0161iti i biti efikasne.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kombinacija povec\u0301anja poreza i smanjenja potro\u0161nje, primenjena barem do kraja sledec\u0301e godine, je recept kojim vlada u Bukure\u0161tu \u017eeli da izvu\u010de Rumuniju iz komplikovane finansijske situacije u kojoj se nalazi, obele\u017eene veoma velikim bud\u017eetskim deficitom. Podaci pokazuju da je, od 2021. do danas, bud\u017eetska potro\u0161nja povec\u0301ana za 43%, a javni dug se pribli\u017eava cifri od […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":779657,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-905881","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n