Nosilac ne\u017eeljenenog rekorda kao zemlje sa najvec\u0301im bud\u017eetskim deficitom u EU \u2013 9,3% BDP-a, Rumunija se nalazi u situaciji u kojoj mora hitno da primeni mere finansijskog rebalansiranja. Brisel, ali i agencije za kreditni rejting pa\u017eljivo prate poteze rumunske vlade u Bukure\u0161tu, koja je analizirala situaciju i mere oporavka i odlu\u010dila da u Parlamentu preuzmu odgovornost za, za sada, prvi paket fiskalnih mera.
\nRumunija se svakodnevno mnogo zadu\u017euje da bi funkcionisala, ukoliko se to ne zaustavi, zavr\u0161i\u0107emo sa titulom zemlje koja se ne preporu\u010duje za investicije \u2013 upozorio je \u0161ef izvr\u0161ne vlasti, Ilije Bolo\u017ean, koji je u ponedeljak na plenarnoj sednici predstavio sadr\u017eaj fiskalnog paket<\/p>\n
\u201eOvaj paket uglavnom ima za cilj sledec\u0301e aspekte: Reorganizacija poreza na dodatu vrednost. Standardna stopa c\u0301e iznositi 21%, dok \u0107e sni\u017eena biti 11%, za osnovne prehrambene proizvode, lekove, ogrevno drvo, knjige, kanalizaciju, toplotnu energiju i HORECA sektor, barem privremeno. Neophodno povec\u0301anje pojedinih akciza. Akcize na alkohol i goriva \u0107e biti pove\u0107ane na 10 %. Tako\u0111e, bi\u0107e pove\u0107ane i akcize na duvan. Uvo\u0111enje zdravstvenog osiguranja – CASS za penzije ve\u0107e od 3.000 leja. Pla\u0107a se samo deo koji prelazi ovaj prag. Cilj je povec\u0301anje broja osiguranika. Danas imamo ne\u0161to vi\u0161e od 6 miliona osiguranika i preko 16 miliona korisnika. Sistem ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e u tim uslovima. Oporezivanje velikog kapitala. Porez na dividende od 1. januara 2026. godine bi\u0107e povec\u0301an na 16%. Dodatni profiti banaka i kompanija iz oblasti igara na sre\u0107u bi\u0107e dodatno oporezovani, a dobitci iz igara na sre\u0107u bi\u0107e dodatno oporezovani. Zamrzavanje odre\u0111enih bud\u017eetskih rashoda. U 2026. godini nemo\u017eemo vi\u0161e povec\u0301avati plate i penzije u javnom sektoru. Tako\u0111e, bi\u0107e ograni\u010deno zapo\u0161ljavanje i dodeljivanje neopravdanih dodataka na plate.“<\/p>\n
Nepopularne, ali apsolutno neophodne mere, ka\u017eu predstavnici vlasti, s obzirom na to da skoro 40% deficita generi\u0161u stalni rashodi, pre svega za plate, a Rumunija je, s druge strane, me\u0111u zemljama sa najni\u017eim poreskim prihodima u EU – ispod 30% BDP-a, u pore\u0111enju sa pribli\u017eno 40% u Zapadnoj Evropi. Bic\u0301emo u boljoj situaciji krajem sledec\u0301e godine – ka\u017ee premijer, koji je tako\u0111e najavio da vlada priprema drugi paket mera koji c\u0301e biti predstavljen parlamentu do kraja meseca. Prema re\u010dima Ilie Bolo\u017eana, mere imaju za cilj reformu specijalnih penzija, reformu dr\u017eavnih preduzec\u0301a, kao i reformu lokalne i centralne administracije.<\/p>\n
Za sada c\u0301e se prvi fiskalni paket smatrati usvojenim ako opozicija ne podnese predlog za izglasavanje nepoverenja Bolo\u017eanovom kabinetu u roku od tri dana \u2013 i da taj predlog bude i usvojen u Parlamentu. Me\u0111utim, zahvaljuju\u0107i komotnoj ve\u0107ini koju ima vladaju\u0107a koalicija, izvr\u0161na vlast nema mnogo emocija da bi mogla biti smenjena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nosilac ne\u017eeljenenog rekorda kao zemlje sa najvec\u0301im bud\u017eetskim deficitom u EU \u2013 9,3% BDP-a, Rumunija se nalazi u situaciji u kojoj mora hitno da primeni mere finansijskog rebalansiranja. Brisel, ali i agencije za kreditni rejting pa\u017eljivo prate poteze rumunske vlade u Bukure\u0161tu, koja je analizirala situaciju i mere oporavka i odlu\u010dila da u Parlamentu preuzmu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":906619,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932,113249],"class_list":["post-906805","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n