Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan izjavio je da su fiskalne mere koje je vlada usvojila radi oporavka bud\u017eeta privremene i da zemlja ima potencijal za razvoj odmah nakon perioda oporavka. Uverio je investitore i tr\u017ei\u0161ta da c\u0301e obec\u0301ane reforme biti sprovedene. \u0160to se ti\u010de povec\u0301anja poreza na dodatu vrednost, poreza za koji je obec\u0301ao tokom predizborne kampanje da se nec\u0301e povec\u0301avati, predsednik je rekao da ta mera je mogla biti zaobi\u0111ena, ali da je to odgovornost vlade. S druge strane, predsednik Dan smatra da je bila politi\u010dka gre\u0161ka kada je odlu\u010deno da, u slu\u010daju magistrata, penzija bude vec\u0301a od plate, \u0161to je podstaklo prevremeno penzionisanje. Poru\u010dio je sudijama koji sada mogu da se penzioni\u0161u da ne \u017eure sa tim, jer buduc\u0301e zakonske izmene u vezi sa posebnim penzijama nec\u0301e uticati na njih.<\/p>\n
Rumunski parlament je u ponedeljak, na vanrednom zasedanju, raspravljao i odbacio predlog za izglasavanje nepoverenja koji je podnela populisti\u010dka i ultranacionalisti\u010dka opozicija protiv koalicione vlade Socijaldemokratske stranke, Narodne liberalne partije, Unije spasimo Rumuniju i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PSD-PNL-USR-UDMR). Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je pokrenula ovu akciju nakon jer je vlada koju predvodi liberal Ilije Bolo\u017ean preuzela odgovornost za prvi paket fiskalnih mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Inicijatori su \u017eeleli da na ovaj na\u010din blokiraju povec\u0301anje poreza i carina predvi\u0111eno fiskalnim paketom, koje, po njihovom mi\u0161ljenju, donose mere \u0161tednje samo obi\u010dnim ljudima. Odbacivanjem ovog predloga, usvaja se projekat za koji je izvr\u0161na vlast preuzela odgovornost.<\/p>\n
Jedna od glavnih sindikalnih konfederacija u Rumuniji, Kartel Alfa, organizovao je mar\u0161 oko Parlamenta i pozvao na jedinstvo sindikata radi zajedni\u010dkih akcija. Sindikalci ka\u017eu da je ekonomska i socijalna politika koju sada promovi\u0161e politi\u010dka klasa napad na zaposlene, penzionere i najranjivije gra\u0111ane. Kartel Alfa smatra da je vreme za jedinstvenu, \u010dvrstu i hitnu akciju u odbrani op\u0161tih interesa radnika u svim sektorima delovanja, kako javnim tako i privatnim. Nacionalna federacija sindikata administracije tako\u0111e je u ponedeljak organizovala protestni mar\u0161 protiv onoga \u0161to smatra politikom demonizacije zaposlenih u centralnoj i lokalnoj javnoj administraciji. Oni bi bili pretvoreni u \u017ertvene jarce za bud\u017eetske neravnote\u017ee, iako predstavljaju najvi\u0161e 20% od broja javnih slu\u017ebenika.<\/p>\n
Carine koje je najavio Donald Tramp za uvoz evropske robe u Sjedinjene Dr\u017eave su neprihvatljive, jednoglasno ka\u017eu dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije i, ako pregovori ne donesu bolje re\u0161enje, Brisel bi trebalo da pribegne kontramerama. Evropska komisija je u ponedeljak, na sednici Saveta, predstavila pripremljene opcije za kontramere. Prva opcija za koju se sve dr\u017eave \u010dlanice zala\u017eu jesu pregovori, kako bi se 1. avgusta, roka koji je najavio Tramp, postiglo re\u0161enje, a re\u0161enje koje dr\u017eave \u010dlanice mogu da prihvate je znatno ispod 30%. Drugo re\u0161enje, u slu\u010daju neuspeha pregovora, jeste da Unija uvede ogledalne tarife, jer nema \u0161ta da izgubi, s obzirom da bi tarife od 30% prakti\u010dno obustavile trgovinu izme\u0111u dva bloka. Predsednik Nic\u0301u\u0161or Dan poslao je poruku podr\u0161ke naporima Evropske komisije da nastavi pregovore i postigne sporazum sa SAD pre 1. avgusta, u interesu gra\u0111ana i transatlantskog partnerstva.<\/p>\n
Spoljni dug Rumunije se u maju pribli\u017eavao 210 milijardi evra, nastavljajuc\u0301i svoj rastuc\u0301i trend poslednjih godina, prema podacima koje je objavila Narodna banka. U tom kontekstu, stru\u010dnjaci veruju da bi javni dug zemlje mogao da prema\u0161i 60% bruto domac\u0301eg proizvoda sledec\u0301e godine. Ekonomski analiti\u010dari ka\u017eu da je glavni uzrok visok bud\u017eetski deficit. Najnovija procena agencije za kreditni rejting Mudis ukazuje da bi, \u010dak i uz primenu prvog paketa fiskalnih mera koje je preduzela izvr\u0161na vlast, javni dug Rumunije dostigao vrhunac od pribli\u017eno 66,5% bruto domac\u0301eg proizvoda tek po\u010dev od 2029. godine.<\/p>\n
Troje novih sudija zapo\u010delo je svoje devetogodi\u0161nje mandate u Ustavnom sudu. To su Da\u010dijan Kosmin Drago\u0161, koga je predlo\u017eio predsednik Nic\u0301u\u0161or Dan, i oni koje su predlo\u017eila dva doma Parlamenta – Mihaj Busujok i \u010caba Astalo\u0161. U nedelju, nakon polaganja zakletve, Simina Tanasesku, koju je za sudiju Ustavnog suda imenovao biv\u0161i predsednik zemlje, Klaus Johanis, 2019. godine, izabrana je za predsednicu Ustavnog suda na naredne tri godine tajnim glasanjem. Ustavni sud je jedini organ ustavne nadle\u017enosti u Rumuniji, nezavisan od bilo koje druge javne vlasti i koji ima ulogu garanta supremacije Ustava.<\/p>\n
Skoro dve trec\u0301ine Rumuna (63%) ka\u017ee da se \u201efinansijski snalaze\u201c i da mogu da plate sve svoje mese\u010dne ra\u010dune, ali im ostaje malo ili nimalo novca za \u0161tednju ili aktivnosti u slobodno vreme \u2013 pokazuje istra\u017eivanje koje je sprovela konsultantska i revizorska kompanija PwC (PricewaterhouseCoopers). Me\u0111utim, postoji sve vec\u0301a orijentacija Rumuna ka zdravim i lokalnim proizvodima. Prema istra\u017eivanju, potro\u0161a\u010di procenjuju da c\u0301e u narednih \u0161est meseci potro\u0161iti vi\u0161e na sve\u017ee proizvode kao \u0161to su voc\u0301e, povrc\u0301e, mle\u010dni proizvodi i \u017eitarice, i odlu\u010dni su da smanje potro\u0161nju na grickalice, alkohol i ultra-prera\u0111enu hranu. S druge strane, preko 80% ispitanika izra\u017eava zabrinutost zbog klimatskih promena, ali samo polovina njih ka\u017ee da je spremna da plati vi\u0161e za hranu koja podr\u017eava za\u0161titu \u017eivotne sredine. Kona\u010dno, rumunski potro\u0161a\u010di daju prioritet odr\u017eivosti, kupujuc\u0301i samo proizvode koji su im potrebni i smanjujuc\u0301i bacanje hrane, pri \u010demu 65% preduzima aktivne korake za smanjenje svog uticaja na \u017eivotnu sredinu \u2013 pokazuje istra\u017eivanje.<\/p>\n
Rumunija i Francuska tra\u017ee od Evropske komisije da odlo\u017ei sprovo\u0111enje sporazuma Merkosur, zbog uticaja koji c\u0301e imati na evropske poljoprivrednike. Rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu i njegova francuska koleginica Ani \u017denevar potpisali su zajedni\u010dku deklaraciju o tome u ponedeljak u Briselu, na marginama Saveta za poljoprivredu i ribarstvo, a druge dr\u017eave \u010dlanice su vec\u0301 izrazile nameru da se pridru\u017ee inicijativi, do sada Italija, Austrija, Poljska i Ma\u0111arska. Ove zemlje su zabrinute da evropski poljoprivrednici nec\u0301e moc\u0301i da se takmi\u010de sa ju\u017enoameri\u010dkim poljoprivrednim proizvodima, koji c\u0301e biti mnogo jeftiniji zbog \u010desto niskih standarda. Sporazum Merkosur je sporazum o slobodnoj trgovini izme\u0111u Evropske unije i ju\u017enoameri\u010dkog bloka koji obuhvata Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Dokument uglavnom predvi\u0111a otvaranje evropskih tr\u017ei\u0161ta za proizvode iz ciljanog podru\u010dja, kao i smanjenje ili \u010dak ukidanje carina za odre\u0111enu robu.<\/p>\n
Premijer Ilie Bolo\u017ean je u ponedeljak, povodom Dana nacionalnosti Francuske, izrazio zahvalnost Rumunije za \u010dvrsto strate\u0161ko partnerstvo izme\u0111u dve zemlje. \u201eFrancuska je pouzdan partner u Evropskoj uniji i va\u017ean saveznik u NATO-u, doprinosec\u0301i bezbednosti isto\u010dnog krila i regiona Crnog mora, uklju\u010dujuc\u0301i i kroz vojno prisustvo Rumunije u okviru Borbene grupe NATO-a, kao okvirne nacije.\u201c Zamenik premijera Katalin Predoju, ministar unutra\u0161njih poslova, naglasio je da je \u201eodnos izme\u0111u Rumunije i Francuske odnos istorijskog prijateljstva, potkrepljen dubokim kulturnim afinitetom i konsolidovan kroz strate\u0161ka partnerstva u okviru Evropske unije i NATO-a.\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan izjavio je da su fiskalne mere koje je vlada usvojila radi oporavka bud\u017eeta privremene i da zemlja ima potencijal za razvoj odmah nakon perioda oporavka. Uverio je investitore i tr\u017ei\u0161ta da c\u0301e obec\u0301ane reforme biti sprovedene. \u0160to se ti\u010de povec\u0301anja poreza na dodatu vrednost, poreza za koji je obec\u0301ao tokom predizborne […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-909064","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n