Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan dobio je zvani\u010dan poziv od lidera u Beloj kuc\u0301i, Donalda Trampa, za posetu Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, saop\u0161tio je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, Kristijan Dijakonesku, u intervjuu emitovanom u nedelju uve\u010de. Poseta jo\u0161 nema odre\u0111eni datum, ali su pripreme u toku, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova. \u201eDva zvani\u010dnika su imala veoma dobar dijalog pre mesec dana, na samitu NATO-a u Hagu. Poziv je formalno predat\u201c, rekao je Dijakonesku, precizirajuc\u0301i da organizacija posete zavisi od brzine kojom c\u0301e se utvrditi dnevni red i nivo pristupa. \u201eAko se dnevni red mo\u017ee brzo utvrditi, predsednik Tramp c\u0301e biti veoma zainteresovan za takav dijalog\u201c, dodao je, isti\u010duc\u0301i zna\u010daj Rumunije kao strate\u0161kog aktera na isto\u010dnom krilu NATO-a. Predsednik Niku\u0161or Dan c\u0301e biti u Austriji 25. i 26. jula, gde c\u0301e se sastati sa predsednikom Aleksandrom van der Belenom i kancelarom Kristijanom \u0160tokerom, a bic\u0301e prisutan i na poslovnom forumu. U petak je \u0161ef rumunske dr\u017eave boravio u zvani\u010dnoj poseti Nema\u010dkoj.<\/p>\n
Rumunskom zdravstvenom sistemu je potrebno dodatno bud\u017eetsko prilago\u0111avanje od najmanje 10 milijardi leja (oko 2 milijarde evra), rekao je premijer Ilije Bolo\u017ean. Dodao je da taj iznos predstavlja, u trenutnim uslovima, \u201eveliki pritisak\u201c na dr\u017eavni bud\u017eet. \u0160ef vlade i ministar zdravlja, Aleksandru Rogobete, danas je predstavio paket reforme zdravstva. Bolo\u017ean je rekao da je zdravstveni sistem poslednjih godina akumulirao \u201evelike probleme\u201c, a jedan od aspekata koji uti\u010du na njegovo pravilno funkcionisanje je ubrzani rast rashoda na neodr\u017eivom nivou. Stoga, guverneri predla\u017eu uvo\u0111enje indikatora evaluacije i u\u010dinka za na\u010delnike odeljenja i rukovodioce bolnica, obavezu svih javnih i privatnih bolnica da prijavljuju stvarne tro\u0161kove usluga koje pru\u017eaju, a ako se identifikuju slu\u010dajevi prevare i namirivanja fiktivnih usluga, Osiguravaju\u0107i zavod i Ministarstvo zdravlja c\u0301e primeniti sankcije, razvoj nove metodologije za evaluaciju i odre\u0111ivanje cene lekova i podsticanje privatnog zdravstvenog osiguranja. Za 2025. godinu, bud\u017eet namenjen zdravstvu je 77 milijardi leja (pribli\u017eno 15 milijardi evra). Ilije Bolo\u017ean ka\u017ee da se ovi tro\u0161kovi ne odra\u017eavaju na kvalitet zdravstvenih usluga koje se pru\u017eaju gra\u0111anima, niti na percepciju i zadovoljstvo pacijenata.<\/p>\n
Predstavnici okru\u017enih vec\u0301a i gradskih ku\u0107a u Rumuniji razgovarali su sa premijerom Ilijem Bolo\u017eanom i ministrom za razvoj \u010ceke Atilom o o\u010dekivanoj reformi administracije, delu drugog paketa mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Nakon toga su imali sastanak sa \u0161efom Poslani\u010dke komore, Sorinom Grindeanuom, kako bi izneli svoje nezadovoljstvo ovim reformama. Zaposleni u gradskim ku\u0107ama najavili su da c\u0301e u sredu stupiti u \u0161trajk upozorenja, nezadovoljni \u0161to nisu konsultovani o merama koje ih se ti\u010du. Rekli su da nije isklju\u010den potpuni prekid rada krajem ovog meseca. Zauzvrat, poslanik liberala Florin Roman skrenuo je pa\u017enju na \u010dinjenicu da c\u0301e obustava plac\u0301anja za neke projekte u okviru programa \u201eAngel Salinji\u201c, za modernizaciju lokalnih zajednica kroz infrastrukturna ulaganja, dovesti do blokiranja hiljada otvorenih radova, posebno u ruralnim podru\u010djima. Premijer je pro\u0161le nedelje najavio da c\u0301e u narednom periodu samo projekti u poodmakloj fazi dobijati finansiranje iz programa Angel Salinji, ostali c\u0301e biti odlo\u017eeni i ponovo procenjeni 2026. godine. \u0160ef vlade je izjavio da c\u0301e projekti sa evropskim finansiranjem biti prioritetni, posebno iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.<\/p>\n
\u010cetiri ukrajinske vazdu\u0161ne letilice nenamerno su u\u0161le, na nekoliko minuta, u severni vazdu\u0161ni prostor Rumunije. Prema saop\u0161tenju Ministarstva nacionalne odbrane u Bukure\u0161tu, ukrajinske vlasti su potvrdile da su tokom noc\u0301i sa nedelje na ponedeljak preduzele mere za rasejavanje vojnih aviona sa aerodroma u zapadnoj Ukrajini, nakon masovnih napada Ruske Federacije na ukrajinsku aerodromsku infrastrukturu. Kao rezultat ove situacije, Ministarstvo nacionalne odbrane obavestilo je strukture koje koordiniraju civilnim vazdu\u0161nim saobrac\u0301ajem, radi integrisanog prac\u0301enja situacije. Dva rumunska aviona F-16 poletela su u misije vazdu\u0161nog izvi\u0111anja, a kasnije je dato nare\u0111enje za poletanje dva aviona Jurofajter Tajfun italijanskog vazduhoplovstva, koji se nalaze u Borbenoj slu\u017ebi vazdu\u0161ne policije u 57. vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalni\u010danu. Upad u vazdu\u0161ni prostor Rumunije nije predstavljao stvarnu opasnost po nacionalnu bezbednost, \u017eivote pojedinaca ili rumunsko nasle\u0111e, javlja Ministarstvo nacionalne odbrane, koje podsec\u0301a da stalno prati nacionalni i regionalni vazdu\u0161ni prostor, u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a, kako bi se osigurala bezbednost i teritorijalni integritet Rumunije.<\/p>\n
Kratkoro\u010dni izgledi inflacije u Rumuniji se naglo pogor\u0161avaju, zbog isteka \u0161eme ograni\u010denja cena elektri\u010dne energije i povec\u0301anja prihoda na dodatu vrednost i akciza \u2013 predvi\u0111a Narodna banka Rumunije (BNR). Godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e znatno porasti u narednim mesecima. Prema Upravnom odboru Narodne banke Rumunije, sprovo\u0111enje nedavno usvojenog paketa fiskalne konsolidacije verovatno c\u0301e intenzivirati dezinflatorne pritiske na srednji rok, zbog efekata privremenog smanjenja kupovne moc\u0301i stanovni\u0161tva. Iako c\u0301e stanovni\u0161tvo osetiti veoma visoke inflatorne pritiske u narednom periodu, BNR nagla\u0161ava da c\u0301e dugoro\u010dno efekti ovog paketa doprineti makroekonomskoj stabilizaciji i smanjenju neravnote\u017ea u ekonomiji.<\/p>\n
Rumunija i dalje ima najvec\u0301i bud\u017eetski deficit u Evropskoj uniji, iako je indikator smanjen na 7,5% bruto doma\u0107eg proizvoda u prva tri meseca godine, sa 9,6 procentnih poena u poslednjem kvartalu 2024. godine. Trend pada deficita Rumunije je vec\u0301i nego u Evropskoj uniji, gde je smanjen za 0,4%. Najvec\u0301i bud\u017eetski deficit, posle Rumunije, i dalje bele\u017ei Francuska, 5,6%, a zatim Belgija, sa 5,5%. Na suprotnom polu je Kipar, koji je imao bud\u017eetski suficit od 5,6%. Gr\u010dka tako\u0111e ima suficit od 4,2%. \u0160to se ti\u010de dr\u017eavnog duga u odnosu na bruto domac\u0301i proizvod, trend Evropske unije je uzlazni, sa 81% u poslednjem kvartalu 2024. godine, na 81,8% u prvom kvartalu 2025. godine. Rumunija tako\u0111e ima povec\u0301anje od jednog procentnog poena, sa 54,8% na 55,8%.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije analizirac\u0301e u utorak \u017ealbu nacionalisti\u010dke opozicije u vezi sa prvim paketom fiskalno-bud\u017eetskih mera za koje je Vlada preuzela odgovornost. Nakon \u0161to je predlog za izglasavanje nepoverenja, koji su podneli Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT), odbijen u parlamentu, predstavnici tri stranke su pribegli osporavanju zakona pred Ustavnim sudom. Oni se \u017eale da je izvr\u0161na vlast zloupotrebila postupak brzog promovisanja mera za koje tvrde da c\u0301e ozbiljno pogoditi Rumune sa niskim prihodima. Prvi fiskalni paket predvi\u0111a, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anje stopa poreza na dodatu vrednost, povec\u0301anje akciza, smanjenje ili ukidanje bonusa i ograni\u010denje penzija i plata u javnom sistemu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan dobio je zvani\u010dan poziv od lidera u Beloj kuc\u0301i, Donalda Trampa, za posetu Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, saop\u0161tio je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, Kristijan Dijakonesku, u intervjuu emitovanom u nedelju uve\u010de. Poseta jo\u0161 nema odre\u0111eni datum, ali su pripreme u toku, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova. \u201eDva zvani\u010dnika su imala veoma […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-910963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n