\u0160erban Dimitrije Sturdza, poslanik u Evropskom parlamentu (Grupa EKR – Evropski konzervativci i reformisti) i izvestilac u senci za dosije o pristupanju Srbije EU, uputio je pismo patrijarhu Danijelu, u kojem isti\u010de potrebu da srpska vlada zvani\u010dno prizna Timo\u010dki vikarijat eparhije Dakija Feliks, koji deluje u isto\u010dnoj Srbiji od 2009. godine kako bi pru\u017eio duhovnu i kulturnu pomoc\u0301 Rumunima u regionu. U pismu se detaljno opisuju nalazi i preporuke poslanika Evropskog parlamenta nakon radne posete isto\u010dnoj Srbiji (23-26. jun), gde je procenio situaciju rumunske manjine i razgovarao sa predstavnicima Timo\u010dkog vikarijata Dakije Feliks i lokalnih vlasti. Sturdza isti\u010de da je Vikarijat, kojim rukovodi otac Bojan Aleksandrovic\u0301, osnovan da slu\u017ei rumunskim vernicima u 154 prete\u017eno rumunskih i 48 etni\u010dki me\u0161ovitih lokaliteta u Timo\u010dkoj krajini, \u0161to predstavlja 90% ukupnog rumunskog stanovni\u0161tva u Srbiji. Delatnost Vikarijata je od vitalnog zna\u010daja za o\u010duvanje rumunskog jezika, vere i tradicije, u okru\u017eenju gde je pristup obrazovanju, administraciji i medijima na rumunskom jeziku ograni\u010den. Uprkos svojoj vitalnoj ulozi, Timo\u010dki vikarijat ostaje zvani\u010dno nepriznat od strane srpskih vlasti, iako deluje pod kanonskim pokroviteljstvom Eparhije Dakija Feliks sa sedi\u0161tem u Vr\u0161cu. Rumuni u tom podru\u010dju suo\u010davaju se sa velikim preprekama, pi\u0161e Sturdza: \u0161kole bez obezbe\u0111ivanja prava na nastavu\/podu\u010davanje na maternjem rumunskom jeziku, \u0161to predstavlja rizik da se rumunski jezik gubi kod mla\u0111ih generacija; neprihvatanje rumunskog jezika u administraciji; ako u Vojvodini Rumuni imaju \u0161kole, crkve i medije na svom maternjem jeziku, u Timoku su im uskrac\u0301ena ova osnovna prava, smatra poslanik Evropskog parlamenta. Sturdza je skrenuo pa\u017enju patrijarhu na potrebu da Eparhija Dakija Feliks prilagodi svoj statut srpskom zakonodavstvu, odustajuc\u0301i od dvosmislenosti poput \u201eadministrativnog sedi\u0161ta\u201c u Vr\u0161cu, i da svoj statut dopuni posebnim poglavljem posvec\u0301enim Timo\u010dkom vikarijatu, kako bi se izmene registrovale kod Ministarstva pravde Republike Srbije. Ukoliko dijalog sa srpskim vlastima ne uspe, od nacionalnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava mora se zahtevati da garantuju prava i verske slobode rumunske manjine, smatra \u0160erban Sturdza. Poslanik Evropskog parlamenta obavestio je patrijarha da je upozorio Martu Kos, evropsku komesarku za susedstvo i pro\u0161irenje, na stalna kr\u0161enja, pozivajuc\u0301i se na Rezoluciju Saveta Evrope 1632\/2008, koja poziva na ravnopravnost rumunske manjine \u0161irom Srbije, a ne samo u Vojvodini.
\nRe\u010dni saobrac\u0301aj izme\u0111u Rumunije i Srbije zvani\u010dno se nastavlja ponovnim pokretanjem vo\u017enji trajektom na relaciji Nova Moldava – Usije. Novim prekograni\u010dnim projektom upravlja Udru\u017eenje za me\u0111uzajedni\u010dki razvoj Nova Moldava – Srbija, koje su osnovali Gradska kuc\u0301a Nova Moldava i Okru\u017eno vec\u0301e Kara\u0161-Severin. Prema re\u010dima gradona\u010delnika Adrijana Torme, trajekt c\u0301e redovno saobrac\u0301ati dva puta dnevno, jedan ujutru i jedan uve\u010de, u oba smera. Pored toga, lokalna administracija priprema izlete po ostrvu i tematske doga\u0111aje tokom ve\u010deri, kako bi se iskoristio turisti\u010dki potencijal Dunavske klisure. Red vo\u017enje trajekta Moldava (rumunsko vreme) je: polazak Nova Moldava: 09:00 – dolazak Usije: 09:40; polazak Nova Moldava: 10:30 – dolazak Nova Moldava: 11:10; polazak Nova Moldava: 17:00 – dolazak Usije: 17:40; Polazak Usije: 18:30 – dolazak Nova Moldava: 19:10.<\/p>\n
Okru\u017eno vec\u0301e Timi\u0161a najavljuje kompletnu rehabilitaciju 39 kilometara staze na obali Begeja do sredine sledec\u0301e godine. Paviljoni za odmor bic\u0301e obnovljeni, pristup automobilima bic\u0301e blokiran, a ruta c\u0301e biti dovedena do evropskih standarda. Putovanje u Srbiju biciklom bic\u0301e udobnije od sledec\u0301eg leta, uveravaju okru\u017ene vlasti. Okru\u017eno vec\u0301e je preuzelo 39 kilometara staze od Apele Romane. Biciklisti\u010dka staza na rumunskoj teritoriji nastavljena je sa jo\u0161 43 kilometra u Srbiji, do Zrenjanina.<\/p>\n
Karneval prijateljstva u Leskovcu, stigao je do 19. izdanja. U organizaciji Turisti\u010dke organizacije Leskovac, doga\u0111aj je okupio preko 40 me\u0111unarodnih bendova i hiljade u\u010desnika. Rumunski tim predstavljale su grupe iz Re\u0161ice i Radimne, rekao je koreograf Tomi Popovic\u0301, koordinator ansambla K.U.D. Sveti Nikola iz Radimne.<\/p>\n
Prvo izdanje Filmskog festivala odr\u017eac\u0301e se u Srpskom regionalnom kulturnom centru u Velikom Semiklu\u0161u od 28. jula do 3. avgusta. Savez Srba u Rumuniji je partner i sufinansijer ove manifestacije, koju organizuje Udru\u017eenje autora i filmskih stvaralaca Rumunije.<\/p>\n
U Aran\u0111elovcu, u centralnoj Srbiji, od 11. do 13. jula odr\u017eana je manifestacija \u201ePutevima srpske kulture, jezika, istorije i tradicije\u201c, koju je organizovao kabinet ministra bez portfelja zadu\u017eenog za dijasporu Srbije, \u0110or\u0111a Milic\u0301evic\u0301a. Pored mladih iz akademskog ansambla \u201eMladost\u201c iz Rumunije, u\u010destvovali su i mladi iz \u0160vedske, \u010ce\u0161ke, Slova\u010dke, Austrije, Italije, Norve\u0161ke, Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Republike Srpske. Posebno zanimljive bile su radionice iz oblasti istorije, srpskih obi\u010daja, tradicije, starih zanata, srpskog jezika, c\u0301irili\u010dnog pisma i naravno slobodno vreme koje su u\u010desnici proveli zajedno, saop\u0161tio je Savez Srba u Rumuniji.<\/p>\n
Folklorni ansambl \u201ePlavi delija\u201c iz Velikog Senpetra stigao je u kamp u Kulturnom centru u Bazja\u0161u. Savez Srba u Rumuniji, svestan svoje misije da kroz kulturu gradi buduc\u0301nost na ovom prostoru, srpsku civilizaciju i da prenosi tradicionalne vrednosti, tokom leta okuplja decu srpske nacionalnosti u Bazja\u0161u, kako bi provodili vreme zajedno i, kroz folklor, u\u010dili, saop\u0161tio je Savez.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160erban Dimitrije Sturdza, poslanik u Evropskom parlamentu (Grupa EKR – Evropski konzervativci i reformisti) i izvestilac u senci za dosije o pristupanju Srbije EU, uputio je pismo patrijarhu Danijelu, u kojem isti\u010de potrebu da srpska vlada zvani\u010dno prizna Timo\u010dki vikarijat eparhije Dakija Feliks, koji deluje u isto\u010dnoj Srbiji od 2009. godine kako bi pru\u017eio duhovnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-911157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n