Rumunski \u0161ef dr\u017eave, Niku\u0161or Dan, primio je u ponedeljak u Bukure\u0161tu predsednika Narodne skup\u0161tine Republike Koreje, Vu Von-\u0161ika. Dva visoka zvani\u010dnika istakla su odli\u010dnu dinamiku bilateralnog dijaloga, u kontekstu usvajanja, pro\u0161le godine, Zajedni\u010dke deklaracije o konsolidaciji strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u Rumunije i Republike Koreje i godi\u0161njice, 2025. godine, 35 godina bilateralnih odnosa. Niku\u0161or Dan je naglasio interes Bukure\u0161ta za povec\u0301anje ju\u017enokorejskih investicija u Rumuniji, u oblasti odbrane, civilne nuklearne energije kroz nuklearnu elektranu \u010cernavoda (jugoistok), obnovljivih izvora energije, infrastrukturnih projekata, kao \u0161to je saradnja izme\u0111u luka Konstanca i Busan, i oblasti informacionih i novih tehnologija. S druge strane, visoki korejski zvani\u010dnik je naglasio investicioni interes ju\u017enokorejskih kompanija u Rumuniji i ponovo potvrdio podr\u0161ku pristupanju Bukure\u0161ta Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. Na dnevnom redu bila je i bezbednosna situacija koja je rezultat ruske agresije protiv Ukrajine i u\u010de\u0161c\u0301a Demokratske Narodne Republike Koreje u podr\u0161ci Rusiji, sa globalnim implikacijama.<\/p>\n
Fiskalne mere uklju\u010dene u drugi paket za smanjenje prekomernog bud\u017eetskog deficita Rumunije bic\u0301e analizirane u vladajuc\u0301oj koaliciji u Bukure\u0161tu, kao i na izvr\u0161nom nivou. Paket, koji ima za cilj da dr\u017eavne kompanije i lokalne administracije u\u010dine efikasnijim, mogao bi biti usvojen ove nedelje, a vlada bi preuzela odgovornost za ove mere u parlamentu u prvoj polovini avgusta. Od 1. avgusta stupa na snagu prvi paket mera \u0161tednje. Predsednik Niku\u0161or Dan je u petak proglasio zakon za koji se koaliciona vlada u Bukure\u0161tu obavezala parlamentu. Me\u0111u merama su povec\u0301anje stopa poreza na dodatu vrednost i akciza, zdravstveni doprinosi za penzije vec\u0301e od 3.000 leja (oko 600 evra), zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru i ograni\u010davanje bonusa i dr\u017eavnog zapo\u0161ljavanja. Nezadovoljni, zaposleni iz mnogih oblasti delovanja organizovali su proteste.<\/p>\n
Drago\u0161 Anastasiju, jedan od pet potpredsednika rumunske vlade, podneo je ostavku u nedelju nakon \u0161to je \u0161tampa otkrila da je jedna od njegovih kompanija ume\u0161ana u slu\u010daj korupcije. Rekao je da je njegova kompanija bila izlo\u017eena pritisku Poreske uprave, \u0161to ga je navelo da ponudi skriveni mito zaposlenom u poreskoj upravi kako bi spasao svoj posao. Usred optu\u017ebi, Drago\u0161 Anastasiju je odlu\u010dio da podnese ostavku, kako ne bi o\u0161tetio imid\u017e vlade. Pozvao je premijera Ilija Bolo\u017eana da li\u010dno preuzme me\u0111uresornu radnu grupu formiranu za reformu dr\u017eavnih preduzec\u0301a.<\/p>\n
Sna\u017ene oluje pogodile su u nedelju nekoliko okruga u Rumuniji. Kuc\u0301e i putevi su bili poplavljeni, padao je veliki grad, a vetar je oborio desetine drvec\u0301a. Najpogo\u0111eniji okruzi bili su Njamc (severoistok) i Su\u010dava (sever). U Njamcu se stotine ljudi samoevakuisalo ili je evakuisano iz poplavnih voda. U Su\u010davi, gde je jedna osoba preminula usled poplava, nivoi velikih vodotoka dostigli su granicu opasnosti. Generalni inspektorat za vanredne situacije mobilisao je dodatne resurse za podr\u0161ku vatrogascima u upravljanju vanrednom situacijom izazvanom poplavama u ovom okrugu. To uklju\u010duje interventne kamione, \u010damce na naduvavanje, prenosive motorne pumpe i drugu opremu neophodnu za sprovo\u0111enje operacija spasavanja i evakuacije u pogo\u0111enim podru\u010djima. \u0160tete je bilo i u okrugu Boto\u0161anj (severoistok) gde je oluja uni\u0161tila krovove nekoliko zgrada, oborila drvec\u0301e i elektri\u010dne kablove preko puteva i poplavila domac\u0301instva. I u okrugu Hargita (centar), poplave su blokirale puteve, pogo\u0111eno je nekoliko domac\u0301instava i mostova. Oluje su bile i u okrugu Alba (centar), Arad (zapad), Hunedoara (centar) i Val\u010da (jug). S druge strane, tako\u0111e u nedelju, usred prekomerne vruc\u0301ine, izbilo je nekoliko po\u017eara suve vegetacije u razli\u010ditim delovima zemlje i zahvatilo je stotine hektara zemlje.<\/p>\n
Rumunski pliva\u010d David Popovic\u0301, aktuelni olimpijski \u0161ampion, kvalifikovao se za finale trke na 200 metara slobodno na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru, sa \u010detvrtim vremenom iz polufinala u ponedeljak. Popovic\u0301, koji je imao najbolje vreme u kvalifikacijama (1 min 45 sek 43\/100), pobedio je u drugom polufinalu sa vremenom 1 min 45 sek 02\/100. Finale ove discipline odr\u017eac\u0301e se u utorak. David Popovic\u0301 c\u0301e se tako\u0111e takmi\u010diti u disciplinama 100 metara slobodno i 50 metara slobodno. U nedelju je Rumunija osvojila svoju prvu medalju na Svetskom prvenstvu u Singapuru, preko Konstantina Popovic\u0301a, koji je osvojio bronzanu medalju u skoku u vodu sa velikih visina, i Katalina Prede koji je zavr\u0161io na 5. mestu u istoj disciplini. To je druga svetska medalja za Konstantina Popovic\u0301a, koji je osvojio zlato 2023. godine u Fukuoki.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane organizuje u utorak vojne ceremonije u Bukure\u0161tu i brojnim garnizonima \u0161irom zemlje povodom proslave Dana rumunske himne. Dan rumunske himne progla\u0161en je zakonom 1998. godine i slavi se svake godine 29. jula. Trenutna himna je izabrana nakon pada komunisti\u010dkog re\u017eima u decembru 1989. godine. Zasnovana je na patriotskoj pesmi \u201eUn r\u0103sunet\u201c (Odjek) Andreja Mure\u0161anua, objavljenoj 1848. godine, komponovane na melodiju koju je sakupio Anton Pan.<\/p>\n
Evropska unija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave postigle su trgovinski sporazum koji predvi\u0111a carine od 15% na evropske proizvode izvezene na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te. Sporazum je objavljen nakon pregovora koji su se odr\u017eali u \u0160kotskoj izme\u0111u \u0161efice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa. Prema re\u010dima lidera iz Bele kuc\u0301e, Evropska unija obec\u0301ava investicije i kupovinu energenata vredne stotine milijardi dolara, a \u0161efica Komisije ka\u017ee da c\u0301e Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave ovim sporazumom zameniti Rusiju kao dobavlja\u010da nafte i gasa Uniji. Carine od 15% primenjivac\u0301e se na vec\u0301inu evropskih proizvoda uvezenih iz SAD, uklju\u010dujuc\u0301i proizvode za automobilsku industriju i farmaceutske proizvode. Me\u0111utim, postoje i proizvodi, i evropski i ameri\u010dki, za koje nec\u0301e biti carina u trgovinskoj razmeni izme\u0111u dva bloka. To je slu\u010daj sa vazduhoplovnom industrijom, odre\u0111enim hemijskim proizvodima, poluprovodnicima i odre\u0111enim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.<\/p>\n
Francuska danas i u utorak, zajedno sa Saudijskom Arabijom, u Njujorku kopredsedava me\u0111unarodnom konferencijom pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija, sa ciljem ponovnog pokretanja re\u0161enja o dve dr\u017eave, izraelskoj i palestinskoj, koje se smatra jedinom moguc\u0301no\u0161c\u0301u koja mo\u017ee doneti mir Bliskom istoku. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Izrael, me\u0111utim, bojkotuju doga\u0111aj. U me\u0111uvremenu, izraelske oru\u017eane snage su u nedelju objavile pauzu u vojnim aktivnostima u tri oblasti Pojasa Gaze, kako bi humanitarna pomoc\u0301 stigla do Palestinaca kojima je o\u010dajni\u010dki potrebna, nakon brojnih me\u0111unarodnih kritika onoga \u0161to su Ujedinjene nacije nazvale \u201emasovnim izgladnevanjem izazvanim ljudskim delovanjem\u201c. Zamenik generalnog sekretara Organizacije za humanitarna pitanja, Tom Fle\u010der, rekao je da je potrebna ogromna koli\u010dina pomoc\u0301i kako bi se izbegla zdravstvena katastrofa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski \u0161ef dr\u017eave, Niku\u0161or Dan, primio je u ponedeljak u Bukure\u0161tu predsednika Narodne skup\u0161tine Republike Koreje, Vu Von-\u0161ika. Dva visoka zvani\u010dnika istakla su odli\u010dnu dinamiku bilateralnog dijaloga, u kontekstu usvajanja, pro\u0161le godine, Zajedni\u010dke deklaracije o konsolidaciji strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u Rumunije i Republike Koreje i godi\u0161njice, 2025. godine, 35 godina bilateralnih odnosa. Niku\u0161or Dan je naglasio […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-912814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n