Rumunska vlada c\u0301e poku\u0161ati da identifikuje dodatna sredstva u reviziji bud\u017eeta sledec\u0301eg meseca, kako bi se nastavio \u0161to vec\u0301i broj investicionih projekata kroz program lokalnog razvoja \u201eAngel Salinji\u201c. Odluka je doneta u sredu, na zahtev Socijaldemokratske stranke (PSD), na sastanku lidera vladajuc\u0301e koalicije koju \u010dine i Nacionalna liberalna partija, Unija spasimo Rumuniju i Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (PNL, USR i UDMR). Prethodno je premijer Ilije Bolo\u017ean objavio da je 10 milijardi leja (oko 2 milijarde evra) koji su predstavljali ovogodi\u0161nji bud\u017eet za ovaj program, \u010diji je cilj modernizacija lokalnih zajednica, iscrpljeno. Tako\u0111e, nakon revizije bud\u017eeta sledec\u0301eg meseca, o\u010dekuje se da c\u0301e izvr\u0161na vlast usvojiti drugi paket mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Ovaj paket se odnosi na nove uslove za penzionisanje sudija, izmene Zakona o insolvenciji, oporezivanje kapitala i kapitalnih transfera i reforme dr\u017eavnih preduzec\u0301a. Prvi paket c\u0301e stupiti na snagu 1. avgusta i uklju\u010duje mere \u0161tednje kao \u0161to su povec\u0301anje stopa poreza na dodatu vrednost, akciza na alkohol, duvan i gorivo, plac\u0301anje doprinosa za zdravstveno osiguranje za penzije koje prelaze 3 hiljade leja (oko 600 evra) i zamrzavanje penzija i plata.<\/p>\n
Rumunija je Evropskoj komisiji podnela portfolio projekata za razvoj odbrambene industrije i povec\u0301anje vojne mobilnosti, investicije koje c\u0301e biti finansirane kroz evropski mehanizam Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE). Prema saop\u0161tenju vlade, pribli\u017eno 70% projekata predvi\u0111a nabavku vojne opreme za razvoj nacionalne odbrambene industrije, a preostalih 30% je za povec\u0301anje vojne mobilnosti tipa transporta i logisti\u010dke veze. Mehanizam Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE) je privremeni finansijski mehanizam Evropske unije, sa bud\u017eetom od 150 milijardi evra, u obliku kredita. Oni se odobravaju na osnovu nacionalnog investicionog plana odbrambene industrije, koji je odobrila Evropska komisija, a sredstva se mogu koristiti do kraja 2030. godine.<\/p>\n
Zemljotres ja\u010dine 8,8 stepeni Rihterove skale pogodio je danas poluostrvo Kam\u010datka u Rusiji, izazvav\u0161i upozorenja na cunami za milione ljudi u zemljama du\u017e pacifi\u010dke obale. Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova tako\u0111e je izdalo upozorenje na cunami za regione u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, Novom Zelandu i Okeaniji. Bukure\u0161t je savetovao ljudima da odmah napuste ili izbegavaju priobalna podru\u010dja, kao i mesta za plivanje, ribolov, plovidbu i luke. Me\u0111utim, u roku od nekoliko sati od zemljotresa nije prijavljena vec\u0301a \u0161teta, a upozorenja na cunami su ukinuta ili smanjena u mnogim regionima. Zemljotres je bio najja\u010di zabele\u017een na svetu od katastrofe u Fuku\u0161imi u Japanu u martu 2011. godine i jedan od najja\u010dih ikada izmerenih.<\/p>\n
Ambasadori zemalja \u010dlanica Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o sankcijama protiv Izraela zbog humanitarne situacije u Pojasu Gaze. Na sastanku u Briselu, evropski zvani\u010dnici su izjavili da izraelska intervencija u palestinskoj enklavi, koja je izazvala humanitarnu katastrofu, kr\u0161i ljudska prava i humanitarno pravo i stoga je su\u0161tinski princip saradnje sa Evropskom unijom. \u0160tavi\u0161e, ka\u017eu da iako se Izrael pre dve nedelje obavezao da c\u0301e dozvoliti da me\u0111unarodna humanitarna pomoc\u0301 stigne do Gaze, to se nije materijalizovalo. Evropska komisija je vec\u0301 predlo\u017eila reviziju sporazuma sa Izraelom i podnela je predlog da se Tel Aviv ukloni iz programa finansiranja \u201eHorizont\u201c, od kojih su neki povezani sa istra\u017eivanjima sa vojnom primenom. Italija i Nema\u010dka su se, me\u0111utim, usprotivile tome i zatra\u017eile vi\u0161e vremena za ispitivanje predloga. U tom kontekstu, povec\u0301ao se broj dr\u017eava koje su signalizirale spremnost da priznaju dr\u017eavu Palestinu. Francuska i 14 drugih zemalja danas su uputile zajedni\u010dki apel u UN da priznaju dr\u017eavu Palestinu i pozvale svet da im se pridru\u017ei. Pro\u0161log \u010detvrtka, francuski predsednik Emanuel Makron je tako\u0111e najavio da c\u0301e Pariz zvani\u010dno priznati dr\u017eavu Palestinu na Generalnoj skup\u0161tini UN u septembru. Tako\u0111e danas, Velika Britanija je odbacila izraelske kritike da bi svako priznanje palestinske dr\u017eave od strane Londona podstaklo Hamas da izvodi nove teroristi\u010dke akte.<\/p>\n
Trenutno rumunsko zakonodavstvo i visina penzija za magistrate podsti\u010du ljude da rano napuste sistem, rekao je predsednik zemlje, Niku\u0161or Dan, na konferenciji za novinare na kojoj je upotrebio re\u010d \u201erasulo\u201c da okarakteri\u0161e situaciju. Dan je tako\u0111e rekao da nakon provere zahteva za penzionisanje koje je dobio na potpis, 90% njih nije bilo u skladu sa pravilom prema kojem magistrat koji \u017eeli da napusti sistem mora da objavi svoju nameru najmanje 90 dana unapred, kako ne bi uticao na delatnost institucije u kojoj radi. Predsednik je tako\u0111e rekao da je pravosu\u0111u potrebna predvidljivost da bi pravilno funkcionisalo, a zakonske izmene koje c\u0301e biti napravljene te\u017eic\u0301e ka ovom cilju.<\/p>\n
Stotine profesora iz cele zemlje protestovalo je u sredu ispred Ministarstva prosvete u Bukure\u0161tu, nezadovoljni zbog nekoliko mera uklju\u010denih u prvi vladin paket fiskalno-bud\u017eetskih mera, sa uticajem na njihovu oblast. Nastavne norme c\u0301e biti povec\u0301ane, cena satnice c\u0301e biti smanjena, obrazovne jedinice sa malim brojem dece c\u0301e biti spojene, a odeljenja c\u0301e imati vec\u0301i broj u\u010denika. Po mi\u0161ljenju prosvetara, izvr\u0161na vlast izaziva \u201enevi\u0111enu krizu u poslednjih 35 godina\u201c u obrazovanju. Sindikati, koji su pozvali na ostavku resornog ministra Danijela Davida, najavili su da c\u0301e nastaviti s protestom ispred sedi\u0161ta Ministarstva, a skup c\u0301e biti organizovan 8. septembra, prvog dana nove \u0161kolske godine.<\/p>\n
Rumunski pliva\u010d David Popovic\u0301, aktuelni olimpijski \u0161ampion, kvalifikovao se za finale na 100 metara slobodno na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru u \u010detvrtak. U utorak je David Popovic\u0301 osvojio zlatnu medalju na 200 metara slobodno, pobediv\u0161i Amerikanca Luka Hobsona i Japanca Murase Tacuje. Za Davida Popovic\u0301a ovo je druga svetska titula, nakon one osvojene 2022. godine u Budimpe\u0161ti. Sportista je tako\u0111e olimpijski \u0161ampion na 200 metara slobodno – osvojio je zlato u Parizu 2024. godine. U Singapuru, David Popovic\u0301 je nameravao da se takmi\u010diti i na 50 metara slobodno, ali je odustao.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska vlada c\u0301e poku\u0161ati da identifikuje dodatna sredstva u reviziji bud\u017eeta sledec\u0301eg meseca, kako bi se nastavio \u0161to vec\u0301i broj investicionih projekata kroz program lokalnog razvoja \u201eAngel Salinji\u201c. Odluka je doneta u sredu, na zahtev Socijaldemokratske stranke (PSD), na sastanku lidera vladajuc\u0301e koalicije koju \u010dine i Nacionalna liberalna partija, Unija spasimo Rumuniju i Demokratski savez […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-913919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n