Rumunija je zavr\u0161ila proces ponovnih pregovora sa Evropskom komisijom u vezi sa Nacionalnim planom za oporavak i otpornost – objavio je u \u010detvrtak ministar za investicije i evropske projekte, Drago\u0161 Pislaru. Diskusije i konsultacije sa vlastima u Briselu trajale su vi\u0161e od godinu dana, \u201edug period u kojem je centralna tema bila \u0161ta Rumunija jo\u0161 mo\u017ee da zavr\u0161i do avgusta 2026. godine, koja su opravdanja za to, koje su mere za ubrzanje\u201c, rekao je Drago\u0161 Pislaru. On je naglasio da ne postoji rizik od gubitka sredstava iz komponente granta (nepovratnih sredstava), u ukupnom iznosu od 13,57 milijardi evra, koja je u potpunosti raspore\u0111ena. Ovome se dodaje i komponenta kredita, koja predstavlja 8 milijardi evra.Ministar je tako\u0111e najavio da je preko dve milijarde evra namenjenih izgradnji autoputeva preba\u010deno iz kreditnog u bespovratni deo fondova. Istovremeno, Rumunija je dobila dodatno finansiranje koje c\u0301e podr\u017eati projekte u zdravstvu i energetici. Revidirani oblik PNRR-a bic\u0301e zvani\u010dno dostavljen Evropskoj komisiji sledec\u0301eg meseca, radi zavr\u0161etka procesa odobrenja<\/p>\n
Bezbednosni rizici i pretnje unutra\u0161njem redu naveli su mnoge dr\u017eave \u0160engenskog prostora da privremeno ponovo uvedu grani\u010dne kontrole. Ilegalne migracije i opasnosti od sabota\u017ee su me\u0111u razlozima koje su navele zemlje poput \u0160panije, Italije ili Austrije. Rumunska vlada, na dana\u0161njem sastanku, usvojila je nacionalni mehanizam za dono\u0161enje odluke o privremenom ponovnom uvo\u0111enju grani\u010dnih kontrola. Uredba o zoni slobodnog kretanja predvi\u0111a moguc\u0301nost da zemlje \u010dlanice \u0160engena ponovo uvedu kontrole na unutra\u0161njim granicama pod odre\u0111enim uslovima, na primer, ako postoje ozbiljne pretnje javnom redu i unutra\u0161njoj bezbednosti. Tako\u0111e danas, kako bi se smanjila akciza na dizel koji se koristi u poljoprivredi, Vlada je povec\u0301ala iznos sredstava koji \u0107e ove godine dobiti korisnici \u0161eme dr\u017eavne pomoc\u0301i, namenjene za vi\u0161e od 15.000 poljoprivrednika.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa Ministarstvima odbrane i Ministarstvom unutra\u0161njih poslova, kao i drugim dr\u017eavnim institucijama i u koordinaciji sa strukturama Evropske komisije, u\u010destvovalo je u sredu u novoj hitnoj operaciji medicinske evakuacije iz Pojasa Gaze. Ovaj 8. humanitarni let koji je organizovala Rumunija iz Gaze obuhvatio je 12 te\u0161ko obolelih de\u010djih pacijenata, kojima nije bio omogu\u0107en pristup adekvatnom medicinskom le\u010denju, zajedno sa 36 \u010dlanova njihovih porodica. Po dolasku u Bukure\u0161t, 4 pacijenta i 6 njihovih ro\u0111aka bi\u0107e upu\u0107eno na specijalizovano le\u010denje u bolni\u010dkim jedinicama u Francuskoj, dok \u0107e 8 pacijenata i 30 \u010dlanova njihovih porodica biti zbrinuto u Norve\u0161koj. Ministarstvo spoljnih poslova isti\u010de da c\u0301e Rumunija nastaviti da doprinosi naporima za ubla\u017eavanje posledica humanitarne krize koja poga\u0111a palestinske civile u Pojasu Gaze, delujuc\u0301i u bliskoj saradnji sa me\u0111unarodnim partnerima. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa svojim partnerima u EU i regionu, prati razvoj situacije u Pojasu Gaze i nagla\u0161ava potrebu da se odmah prona\u0111u re\u0161enja koja c\u0301e dovesti do osloba\u0111anja svih talaca, trajnog prekida vatre, za\u0161tite civilnog stanovni\u0161tva i nastavka velike humanitarne pomoc\u0301i za pogo\u0111ene civile.<\/p>\n
Rumunski pliva\u010d David Popovici novi je svetski \u0161ampion na 100 m slobodnim stilom. Na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru, on je nadma\u0161io svoje protivnike, zavr\u0161iv\u0161i trku za 46 sekundi i 51 stotinku.David Popovici, koji je na Olimpijskim igrama 2024. osvojio bronzanu medalju u istoj disciplini, poseduje i svetsku titulu iz 2022. i dve evropske titule (2022, 2024). U utorak, tako\u0111e u Singapuru, David Popovic\u0301i je osvojio zlatnu medalju na 200 metara slobodno, ispred Amerikanca Luka Hobsona i Japanca Murase Tacuje. Za Davida Popovic\u0301a, ovo je druga svetska titula, nakon one osvojene 2022. godine, u Budimpe\u0161ti. Sportista je tako\u0111e olimpijski \u0161ampion na 200 metara slobodno – osvojio je zlato u Parizu 2024. godine. Rumunija je na Svetskom prvenstvu u Singapuru osvojila i bronzanu medalju zahvaljuju\u0107i Konstantinu Popovi\u0107iu u skokovima sa velike visine (27 metara)
\nUkrajinski parlament je ogromnom vec\u0301inom glasova glasao za zakon kojim bi se vratila nezavisnost dve agencije za borbu protiv korupcije, koje je promovisao predsednik Zelenski. Novi zakon poni\u0161tava prethodni, predlo\u017een pro\u0161le nedelje kojim se predvi\u0111alo stavljanje tih agencija pod politi\u010dku kontrolu, \u0161to je izazvalo proteste \u0161irom zemlje. Nagla promena stava usledila je nakon \u0161iroko rasprostranjenih uli\u010dnih protesta \u0161irom Ukrajine, prvih od po\u010detka ruske invazije. Tako\u0111e, Volodimir Zelenski je dobio upozorenja i od zapadnih saveznika da mora nastaviti borbu protiv korupcije, posebno u kontekstu napora Ukrajine da postane \u010dlanica Evropske unije.<\/p>\n
Ministarka za za\u0161titu \u017eivotne sredine, vode i \u0161ume, Dijana Buzojanu, danas je posetila okruge Su\u010dava i Njamc, na severoistoku Rumunije, te\u0161ko pogo\u0111ene nedavnim poplavama. Cilj posete je procena \u0161teta na licu mesta koju su izazvale buji\u010dne poplave i obilne padavine, kao i da se identifikuju efikasna re\u0161enja za podr\u0161ku pogo\u0111enim zajednicama i spre\u010davanje sli\u010dnih situacija u buduc\u0301nosti. U sredu je \u0161ef Odeljenja za vanredne situacije, Raed Arafat, najavio da \u0107e pogo\u0111eno stanovni\u0161tvo u narednim danima dobiti finansijsku pomo\u0107 od vlade, kako bi ljudi mogli da zapo\u0107nu svoje \u017eivote. Pomoc\u0301 vec\u0301 sti\u017ee od lokalnih vlasti, ali i iz cele zemlje, od privatnih lica, udru\u017eenja ili parohija. U okrugu Su\u010dava, najte\u017ee pogo\u0111enom, tri osobe su poginule u poplavama, a preko 2.500 je pogo\u0111eno. Mnoge kuc\u0301e i automobile je odnela voda, a putevi i mostovi su uni\u0161teni. Danas su u zapadnim, ju\u017enim i isto\u010dnim delovima Rumunije temperature u skladu s vi\u0161egodi\u0161njim prosekom, dok su u ostatku zemlje ispod uobi\u010dajenih vrednosti za ovo doba godine. Nebo je promenljivo obla\u010dno, uz pljuskove i grmljavinu u planinskim oblastima, lokalno na jugu i u centru zemlje, a mestimi\u010dno i u drugim krajevima. <\/p>\n
Rumunija c\u0301e, izme\u0111u 1. avgusta i 15. septembra, pru\u017eiti podr\u0161ku gr\u010dkim vlastima u ja\u010danju kapacitete za reagovanje i upravljanje rizicima izazvanim \u0161umskim po\u017earima. Prvi kontingent od 40 vatrogasaca i 8 tehni\u010dkih sredstava otputovao je u sredu u glavni grad Atinu. Promena osoblja c\u0301e se obaviti 16. i 31. avgusta, kada c\u0301e dve druge grupe od po 40 vatrogasaca zameniti osoblje koje je trenutno na misiji u blizini gr\u010dke prestonice. Pored rumunskih vatrogasaca, u Gr\u010dkoj c\u0301e biti prisutni i operativni timovi iz Austrije, \u010ce\u0161ke Republike, Francuske, Republike Moldavije i Bugarske.<\/p>\n
Rumunski predsednik Nicku\u0161or Dan prisustvovao je danas u Bukure\u0161tu ceremoniji povodom obele\u017eavanja Evropskog dana sec\u0301anja na \u017ertve Holokausta nad Romima. Izjavio je da diskriminacija i nedostatak odgovornosti za probleme i dalje postoje u rumunskom dru\u0161tvu. Prema njegovim re\u010dima, vlasti moraju da interveni\u0161u u ovom slu\u010daju. \u201eDeca treba da zapo\u010dnu \u017eivot sa jednakim moguc\u0301nostima\u201c,naglasio je \u0161ef dr\u017eave, ocenjuju\u0107i da je to najva\u017enija stvar. Dana 2. avgusta 1944. godine, oko 3.000 Roma iz logora smrti Au\u0161vic-Birkenau postali su \u017ertve nacisti\u010dkog re\u017eima. Ukupno je u Evropi tokom Holokausta ubijeno oko 500.000 Roma. U Rumuniji je 2020. godine 2. avgust ustanovljen kao Nacionalni dan sec\u0301anja na Holokaust nad Romima. Prema zavr\u0161nom izve\u0161taju Me\u0111unarodne komisije za prou\u010davanje Holokausta u Rumuniji, oko 25.000 Roma iz Rumunije je deportovano od strane Antoneskuovog re\u017eima u Pridnjestrovlje. Od tog broja, oko 11.000 je tamo izgubilo \u017eivot.<\/p>\n
Udru\u017eenje rumunskih sudija (AFJR) smatra da bi predlozi Vlade za promenu starosne granice i visine penzija mogli dovesti do \u201etrenutnog\u201c penzionisanja ili ostavke vi\u0161e od 1.000 sudija i tu\u017eilaca. U saop\u0161tenju dostavljenom medijima u \u010detvrtak, AFJR navodi da je poslednjih godina \u201edesetinama puta\u201d upozoravalo vlasti na potrebu sprovo\u0111enja reformi koje bi rumunskom pravosu\u0111u vratile klju\u010dne elemente za njegovo funkcionisanje, zasnovano na principima nezavisnosti, meritokratije, efikasnosti i odgovornosti. U utorak je premijer Ilije Bolo\u017ean najavio nacrt zakona koji predvi\u0111a povec\u0301anje standardne starosne granice za penzionisanje sudija i tu\u017eilaca na 65 godina. Tako\u0111e, penzija sudija bi iznosila najvi\u0161e 70% poslednje neto plate, a ne 80% bruto iznosa, kao \u0161to je trenutno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je zavr\u0161ila proces ponovnih pregovora sa Evropskom komisijom u vezi sa Nacionalnim planom za oporavak i otpornost – objavio je u \u010detvrtak ministar za investicije i evropske projekte, Drago\u0161 Pislaru. Diskusije i konsultacije sa vlastima u Briselu trajale su vi\u0161e od godinu dana, \u201edug period u kojem je centralna tema bila \u0161ta Rumunija jo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-914135","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n