U Rumuniji je danas dan nacionalne \u017ealosti, u znak sec\u0301anja na prvog postkomunisti\u010dkog predsednika, Jona Ilijeskua (1990-1996 i 2000-2004). Sahranjen je, danas, uz vojne po\u010dasti, na vojnom groblju u Bukure\u0161tu. Sahrani su prisustvovali samo \u010dlanovi porodice i bliski prijatelji. U skladu sa va\u017eec\u0301im zakonima, sve dr\u017eavne i lokalne javne institucije i vlasti istaknule su rumunsku zastavu na pola koplja. Radio i televizijske stanice, kao i kulturne institucije, prilagodile su svoj program i aktivnosti u skladu za dan \u017ealosti. Jon Ilijesku je preminuo u utorak, u 95. godini \u017eivota, od raka pluc\u0301a. Sin militanta me\u0111uratne komunisti\u010dke partije \u2013 tada ilegalne formacije \u2013 Ilijesku je imao stalan politi\u010dki uspon tokom diktature koju su uspostavile sovjetske okupacione trupe. Tokom re\u017eima Nikolaea \u010cau\u0161eskua, po\u0161to je bio osumnji\u010den za prosovjetske stavove i pao u nemilost, \u010cau\u0161esku ga je premestio na funkcije koje su u to vreme smatrane drugorazrednim. Veoma prisutan u medijima, do\u017eivljavan je kao vo\u0111a Rumunske revolucije 1989. a na prvim slobodnim predsedni\u010dkim izborima 20. maja 1990. godine, dobio je \u010dak 85% glasova. Istovremeno, njegova stranka, me\u0161avina istinskih revolucionara i komunista iz drugog e\u0161alona, nazvana Nacionalni front spasa, osvojila je dvotre\u0107insku ve\u0107inu u Parlamentu (u Senatu i u Poslani\u010dkom domu). Ilijesku je ponovo izabran za predsednika 1992. i 2000. godine. Tokom njegovog poslednjeg mandata, Rumunija je primljena u NATO. Protiv njega su pokrenuti sudski postupci za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, u predmetu Revolucije, kada je preko 800 ljudi ubijeno nakon \u0161to je de fakto preuzeo vlast, i za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, u takozvanom predmetu mineriade rudarskih nereda od 13. do 15. juna 1990. godine, kada je navodno pozvao rudare iz doline \u017diu u Bukure\u0161t da nasilno ugu\u0161e proteste protiv njegovog re\u017eima. Ti slu\u010dajevi nikada nisu pravosna\u017eno okon\u010dani na sudu.<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju, koja se nalazi u poseti Kijevu, sastala se sa premijerkom Ukrajine Julijom Sviridenko. Razgovori su bili fokusirani na ekonomsku saradnju, uklju\u010dujuc\u0301i i odbrambenu industriju. Dve visoke zvani\u010dnice su razmotrili napredak ostvaren u oviru nekoliko zajedni\u010dkih projekata, kao \u0161to je most u izgradnji preko reke Tise. Rumunska ministarka spoljnih poslova je u tom kontekstu istakla zna\u010dajna ulaganja Rumunije u prekograni\u010dne projekte od po\u010detka ruske agresije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, sa pozitivnim uticajem na regionalnom nivou, uklju\u010dujuc\u0301i i sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta. Ukrajinska premijerka je pozvala Rumuniju i rumunske kompanije da u\u010destvuju u procesu obnove Ukrajine i da investiraju u tu zemlju. Tako\u0111e je naglasila va\u017enost punog po\u0161tovanja prava pripadnika nacionalnih manjina, isti\u010du\u0107i da je neophodno da se njihova specifi\u010dna situacija i potrebe uzmu u obzir u svim relevantnim zakonodavnim i administrativnim procesima \u2014 posebno u oblasti obrazovanja.<\/p>\n
Rumunija je prvi put aktivirala evropski mehanizam RESTORE za brzu intervenciju u slu\u010daju katastrofe povodom situacije u okruzima Su\u010dava i Njamc (severoistok). Poplave i sna\u017ene oluje krajem pro\u0161log meseca uni\u0161tile su 41 kuc\u0301u i o\u0161tetile skoro 700 u Su\u010davi, dok je u okrugu Njamc pogo\u0111eno 170 ku\u0107a. Vlasti u Bukure\u0161tu moraju da predlo\u017ee izmenu operativnog, regionalnog ili nacionalnog programa, kako bi preusmerile sredstva podr\u0161ke pogo\u0111enim podru\u010djima, rekao je ekskluzivno za Radio Rumunija portparol Evropske komisije Mac\u0301ej Berestecki. Zahtev za modifikaciju programa u okviru mehanizma RESTORE mora se podneti u roku od \u0161est meseci od datuma kada je \u0161teta izazvana poplavama centralizovana. Nakon \u0161to Komisija odobri modifikaciju programa, isplatic\u0301e 25% iznosa dodeljenog kao vanredno pretfinansiranje Nakon toga, Komisija \u0107e refundirati tro\u0161kove kada ih Rumunija plati, i proveri\u0107e efikasnost i efektivnost sprovedenih mera.
\nRESTORE mehanizam omogu\u0107ava brzo usmeravanje miliona evra iz evropskih fondova ka oblastima pogo\u0111enim poplavama u Rumuniji. <\/p>\n
\u017denska odbojka\u0161ka reprezentacija Rumunije kvalifikovala se za Evropsko prvenstvo (EP) 2026. godine nakon \u0161to je u sredu uve\u010de u Bla\u017eu (u centru) pobedila Hrvatsku sa 3:1, u svojoj poslednjoj utakmici u Grupi G preliminarnih takmi\u010denja. Rumunija sada zauzima prvo mesto u grupi, sa 3 pobede i jednim porazom (9 bodova), a slede Hrvatska (6 bodova) i Kosovo sa 0 bodova. Finalni turnir, na kojem c\u0301e u\u010destvovati 24 ekipe, odr\u017eac\u0301e se izme\u0111u 21. avgusta i 6. septembra 2026. godine u Turskoj, Azerbejd\u017eanu, \u010ce\u0161koj i \u0160vedskoj. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je danas dan nacionalne \u017ealosti, u znak sec\u0301anja na prvog postkomunisti\u010dkog predsednika, Jona Ilijeskua (1990-1996 i 2000-2004). Sahranjen je, danas, uz vojne po\u010dasti, na vojnom groblju u Bukure\u0161tu. Sahrani su prisustvovali samo \u010dlanovi porodice i bliski prijatelji. U skladu sa va\u017eec\u0301im zakonima, sve dr\u017eavne i lokalne javne institucije i vlasti istaknule su rumunsku […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-915995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n