Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, boravic\u0301e u ponedeljak u Rumuniji, gde c\u0301e se u Konstanci sastati sa predsednikom Niku\u0161orom Danom i premijerom Ilijem Bolo\u017eanom, saop\u0161tava predsedni\u010dka administracija. Razgovori \u0107e biti fokusirani na ja\u010danje saradnje izme\u0111u EU i NATO-a, kao i na teme vezane za prevenciju, otkrivanje i odvra\u0107anje od pomorskih i hibridnih pretnji, navodi izvor.Od petka, \u0161efica Evropske komisije \u0107e posetiti Letoniju, Finsku, Estoniju, Poljsku, Litvaniju, Bugarsku i Rumuniju. Prema predstavni\u0161tvu Evropske komisije u Rumuniji, njene posete istaknu\u0107e podr\u0161ku EU dr\u017eavama \u010dlanicama koje se suo\u010davaju sa izazovima zbog zajedni\u010dkih granica sa Rusijom ili Belorusijom. Fon der Lajen \u0107e razgovarati o bezbednosti i odbrani Evrope sa vladinim liderima i vojnim zvani\u010dnicima.<\/p>\n
Ministar Jonuc Mo\u0161teanu predstavlja Rumuniju, u \u010detvrtak i petak, na neformalnom sastanku ministara odbrane zemalja \u010dlanica Evropske unije, koji c\u0301e se odr\u017eati u Danskoj, u Kopenhagenu, a diskusije c\u0301e se fokusirati na ja\u010danje vojne podr\u0161ke Ukrajini. Prema saop\u0161tenju za medije Ministarstva nacionalne odbrane u Bukure\u0161tu, sastanak tako\u0111e pru\u017ea priliku za razmenu mi\u0161ljenja o sprovo\u0111enju Bele knjige o evropskoj odbrambenoj spremnosti 2030 i plana \u201eSpremnost 2030\u201c. Ministri odbrane c\u0301e tako\u0111e razgovarati o prilago\u0111avanju operativnih obaveza u okviru Zajedni\u010dke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP) novom geopoliti\u010dkom kontekstu i razvoju aktuelnih bezbednosnih pretnji. Ministarstvo odbrane navodi da u\u010de\u0161c\u0301e ministra Mo\u0161teanua na sastanku u Kopenhagenu ponovo potvr\u0111uje posvec\u0301enost Rumunije da aktivno doprinesi ja\u010danju evropske bezbednosti i da nastavi sna\u017enu podr\u0161ku Ukrajini.<\/p>\n
Rumunska vlada priprema \u0161est nacrta zakona, koji su trenutno u fazi me\u0111uministarskog usagla\u0161avanja, za koje c\u0301e preuzeti odgovornost u parlamentu sledec\u0301e nedelje, najverovatnije u ponedeljak, rekla je portparolka izvr\u0161ne vlasti Joana Do\u0111oju. Ona je precizirala da se jedan novorazvijeni projekat odnosi na mere vezane za regulatorna tela, koji je izdvojen iz projekta o korporativnom upravljanju. O\u010dekuje se da \u0107e ti projekti biti usvojeni na sednici Vlade u petak. Premijer Ilije Bolo\u017ean je u sredu izjavio da je postignut koalicioni dogovor o podr\u0161ci Drugom paketu mera fiskalno-bud\u017eetskog oporavka, koji \u0107e obuhvatiti projekte o reformi lokalne javne uprave, penzijama sudija i tu\u017eilaca, poreskim merama, reformi zdravstva i dr\u017eavnih preduze\u0107a.<\/p>\n
Najmanje 14 osoba, me\u0111u kojima i troje dece, poginulo je u Kijevu u jednom od najve\u0107ih vazdu\u0161nih napada ruske vojske na glavni grad Ukrajine, saop\u0161tile su tamo\u0161nje vlasti u \u010detvrtak, prenose me\u0111unarodne agencije. Rusi su lansirali 598 dronova i 31 balisti\u010dku i krstarec\u0301u raketu na Ukrajinu \u2013 precizira kijevsko ratno vazduhoplovstvo. Zgrada misije EU u centru grada o\u0161tec\u0301ena je \u201enamernim\u201c ruskim napadom, ka\u017ee predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, dodajuc\u0301i da se Unija \u201enec\u0301e dati zastra\u0161iti\u201c. Sedi\u0161te British Council je tako\u0111e \u201eozbiljno o\u0161tec\u0301eno\u201c i bic\u0301e \u201ezatvoreno za javnost do daljnjeg\u201c, objavila je organizacija na svojoj Fejsbuk stranici. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Rusija \u201ebira da nastavi da ubija umesto da okon\u010da rat\u201c koji je po\u010deo 2022. godine.<\/p>\n
Tri aviona F-16 Fajting Falkon, koje je Rumunija kupila od Kraljevine Norve\u0161ke, sletela su u \u010detvrtak na vazduhoplovnu bazu u Rumuniji, saop\u0161tilo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Ratni avioni se pridru\u017euju onima koji su vec\u0301 deo rumunskog vazduhoplovstva i doprinec\u0301e ja\u010danju sposobnosti protivvazdu\u0161ne odbrane zemlje, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva odbrane objavljenom novinskoj agenciji AGERPRES. Nova serija ratnih aviona deo je ugovora koji je rumunska vlada zaklju\u010dila sa norve\u0161kom vladom o kupovini 32 mlaznih lovca F-16, zajedno sa po\u010detnom logisti\u010dkom podr\u0161kom i komplementarnim paketom robe i usluga koje pru\u017ea vlada SAD. Do sada je isporu\u010deni 21 lovac F-16.<\/p>\n
Misija MMF-a, koju predvodi D\u017eong \u0160ik Kang, posetic\u0301e Bukure\u0161t od 3. do 12. septembra kako bi procenila najnovija de\u0161avanja u rumunskoj ekonomiji. Tim MMF-a sastac\u0301e se sa zvani\u010dnicima Ministarstva finansija, Centralne banke Rumunije i drugih vladinih agencija, kao i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladinih organizacija. Razgovori su ve\u017eba nadzora, obavezna za sve zemlje \u010dlanice, a njihova svrha je procena finansijske i ekonomske situacije na nacionalnom nivou, kao i op\u0161te preporuke u vezi sa monetarnom politikom, finansijskom i ekonomskom politikom koju treba sprovesti kako bi se osigurala stabilnost i pozitivan razvoj na ekonomskom nivou.
\nFrancuski predsednik Emanuel Makron, nema\u010dki kancelar Fridrih Merc i poljski premijer Donald Tusk otputovali su ju\u010de u Ki\u0161injev kako bi obele\u017eili 34. godi\u0161njicu nezavisnosti Moldavije. Poseta, koju je francuska \u0161tampa opisala kao \u201esimboli\u010dnu demonstraciju sile\u201c sa ciljem da se jo\u0161 jednom poka\u017ee podr\u0161ka Evrope Moldaviji i njenoj predsednici Maji Sandu, dogodila se uo\u010di po\u010detka zvani\u010dne kampanje za parlamentarne izbore krajem septembra, koji su od vitalnog zna\u010daja za buduc\u0301nost moldavske dr\u017eave. I Republika Moldavija, kao i njeni evropski saveznici, tvrde da je izborni proces pod uticajem me\u0161anja Moskve, koja \u017eeli da je skrene sa evropskog puta i da je vrati u svoju sferu uticaja. Makron, Merc i Tusk ponovo su potvrdili svoju podr\u0161ku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Moldavije i njenoj evropskoj perspektivi. Trojici lidera pridru\u017eili su se rumunski premijer Ilije Bolo\u017ean i predsednik Niku\u0161or Dan, koji su poslali poruke i signale podr\u0161ke reformama i evropskim inicijativama Ki\u0161injeva.<\/p>\n
84% Rumuna tvrdi da je trenutna ekonomska situacija u zemlji direktno uticala na njihov stil \u017eivota – otkriva anketa koju je sprovela kompanija za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta Reveal Marketing Research, objavljena u \u010detvrtak, a koju su preneli mediji u Bukure\u0161tu. Prema sociolo\u0161kom istra\u017eivanju, kako bi se nosili sa novim \u017eivotnim uslovima, 49% ispitanih je smanjilo tekuc\u0301e tro\u0161kove, poput hrane ili odec\u0301e, 41% je odlo\u017eilo vec\u0301e investicije, a 38% je odustalo od odmora i drugih aktivnosti za relaksaciju. U ovom okru\u017eenju, glavne emocije koje gra\u0111ani osec\u0301aju su zabrinutost (30%), nesigurnost (24%) i odlu\u010dnost da se prona\u0111u re\u0161enja (23%). \u0160to se ti\u010de glavnih izazova sa kojima se suo\u010davaju, vec\u0301ina Rumuna navodi povec\u0301anje tro\u0161kova \u017eivota (51%), zatim nivo poreza i taksi (20%) i nedostatak predvidljivosti buduc\u0301nosti (18%). Kod mladih uzrasta od 18 do 34 godine, 20% smatra da je glavni problem nedostatak moguc\u0301nosti za posao ili mogu\u0107nost za napredovanje, u pore\u0111enju sa samo 10% na nivou celokupnog uzorka. \u0160to se ti\u010de izgleda za blisku buduc\u0301nost, 45% Rumuna ostaje umereno optimisti\u010dno, smatrajuc\u0301i da bi se ekonomija zemlje mogla oporaviti, ali c\u0301e taj proces trajati vi\u0161e od godinu dana. Istovremeno, 41% veruje da se situacija nec\u0301e pobolj\u0161ati u narednih 12 meseci i da c\u0301e se stvari nastaviti pogor\u0161avati. Studija je sprovedena onlajn izme\u0111u 14. i 20. avgusta na reprezentativnom uzorku osoba starijih od 18 godina, korisnika interneta, iz urbanih sredina. Uzorak je obuhvatio 1.058 ispitanika, a maksimalna gre\u0161ka uzorkovanja je +\/-3,1% na nivou pouzdanosti od 95%.<\/p>\n
Broj zaposlenih u Bukure\u0161tu je krajem maja dostigao pribli\u017eno 1,1 milion ljudi, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku. U pore\u0111enju sa 2024. godinom, broj zaposlenih je povec\u0301an za 1,2 procenta, odnosno za oko 13.300 ljudi. Neto zarada je u istom periodu iznosila skoro 7.000 leja, u pore\u0111enju sa 6.400 pro\u0161le godine. S druge strane, krajem maja 2025. godine u Bukure\u0161tu je bilo oko 7.700 nezaposlenih, a stopa nezaposlenosti je bila 0,6%, u pore\u0111enju sa 0,8 procenata u maju 2024. godine. \u0160to se ti\u010de penzionera, na kraju prvog kvartala ove godine njihov broj je bio oko 464.000, a prose\u010dna penzija 3.538 leja, tako\u0111e pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku (1 evro = oko 5 leja).<\/p>\n
Koncerti u okviru Me\u0111unarodnog festivala \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c se nastavljaju u Bukure\u0161tu, ali i \u0161irom zemlje. Kvartet \u201eAd Libitum\u201c nastupic\u0301e u Ja\u0161iju (severoistok), Nacionalni kamerni orkestar Republike Moldavije odr\u017eac\u0301e svoj drugi koncert festivala u Bra\u0161ovu (centar), a Kvartet \u201eBel\u010da\u201c nastupic\u0301e u Klu\u017e-Napoki (severozapad). U prestonici je na programu predstava Onirius, koju je osmislio koreograf \u0110i\u0111i Ka\u010duleanu, a sa orkestrom Filharmonije ve\u010deras c\u0301e nastupiti cenjena pijanistkinja Aleksandru Dariesku. Do 21. septembra nastupic\u0301e vi\u0161e od 80 ansambala, simfonijskih orkestara, horova i kamernih sastava iz 28 zemalja. Radio Rumunija je koproducent Me\u0111unarodnog festivala \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, boravic\u0301e u ponedeljak u Rumuniji, gde c\u0301e se u Konstanci sastati sa predsednikom Niku\u0161orom Danom i premijerom Ilijem Bolo\u017eanom, saop\u0161tava predsedni\u010dka administracija. Razgovori \u0107e biti fokusirani na ja\u010danje saradnje izme\u0111u EU i NATO-a, kao i na teme vezane za prevenciju, otkrivanje i odvra\u0107anje od pomorskih i hibridnih pretnji, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-921897","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n