Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, koja je u ponedeljak posetila vojnu bazu Mihail Kogalni\u010danu na jugu Rumunije, pozdravila je u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije u odr\u017eavanju bezbednosti na isto\u010dnom krilu NATO-a. \u201eVi odr\u017eavate Evropu bezbednom u vazduhu i vodama Crnog mora. I vi\u0161e nego ikad, Rumunija je klju\u010dni resurs za evropsku bezbednost i klju\u010dni partner isto\u010dnog krila NATO-a\u201c, ka\u017ee \u0161efica Izvr\u0161ne vlasti zajednice. S druge strane, rumunski predsednik, Nikusor Dan, rekao je da c\u0301e Rumunija moc\u0301i da bude domac\u0301in evropskog bezbednosnog centra. \u201eDrago nam je \u0161to je Evropska unija, na predlog Rumunije, usvojila strategiju za Crno more, koju \u017eelimo da \u0161to pre po\u010dne da koristimo.\u201c \u201eDeo ove strategije, \u017eelimo da se evropski centar bezbednosti, o kome ova strategija govori, nalazi u Rumuniji, u Konstanci, na Crnom moru\u201c, tako\u0111e je rekao rumunski \u0161ef dr\u017eave. Od petka, fon der Lajen je posetila zemlje na istoku Unije, poput Letonije, Finske, Estonije, Poljske, Litvanije i Bugarske. Prema predstavni\u0161tvu Evropske komisije u Rumuniji, njene posete isti\u010du \u201epodr\u0161ku EU zemljama \u010dlanicama koje se suo\u010davaju sa nizom izazova jer imaju zajedni\u010dke granice sa Rusijom ili Belorusijom ili su blizu Ukrajine, zemlje koju su napale ruske trupe.<\/p>\n
Senat i Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu sastaju se u ponedeljak na zajedni\u010dkim sednicama radi izja\u0161njavanja o odgovornosti Vlade za pet projekata koje je usvojila vlada na \u010delu sa Bolo\u017eanom. Ovi projekti su deo drugog paketa reformi. Projekti se odnose na: slu\u017ebene penzije, odre\u0111ene mere u zdravstvu, korporativno upravljanje javnim preduze\u0107ima, efikasnije funkcionisanje nekih autonomnih administrativnih tela, mere za oporavak i efikasnije kori\u0161\u0107enje javnih resursa. \u0160esti projekat, koji je bio fokusiran na reformu lokalne samouprave, odlo\u017een je. Ultranacionalisti\u010dka i populisti\u010dka opoziciona partija AUR je najavila da c\u0301e podneti predloge za izglasavanje nepoverenja koalicionoj vladi, kao i za pojedine ministre. Izvr\u0161na vlast koju \u010dine PSD, PNL, USR i UDMR ve\u0107 je koristila proceduru izja\u0161njavanja o odgovornosti i za prvi paket mera za smanjenje bud\u017eetskih tro\u0161kova. Predlog AUR-a podnet u to vreme je odbijen glasanjem.<\/p>\n
Stopa nezaposlenosti u evrozoni pala je za 0,1 procentni poen u julu u pore\u0111enju sa junom, na 6,2% aktivnog stanovni\u0161tva, dok je u Evropskoj uniji pala na 5,9% u julu, sa 6% u junu, prema podacima koje je u ponedeljak objavio Evrostat. Prema njima, u Rumuniji je stopa nezaposlenosti pala na 5,8% aktivnog stanovni\u0161tva u julu, sa 6% u junu. Nacionalni zavod za statistiku pokazuje da je stopa nezaposlenosti kod mu\u0161karaca prema\u0161ila stopu nezaposlenosti kod \u017eena za 0,5 procentnih poena. Stopa nezaposlenosti me\u0111u mladima (15-24 godine) ostaje na visokom nivou, naime 23,5%.<\/p>\n
Ministar za investicije i evropske projekte Rumunije, Drago\u0161 Paslaru, boravi u Briselu u radnoj poseti posve\u0107enoj fondovima koje \u0107e Rumunija koristiti u narednim godinama. Tokom posete, sasta\u0107e se sa sa Robertom Metsolom, predsednicom Evropskog parlamenta, Rafaeleom Fitom, izvr\u0161nim potpredsednikom Evropske komisije za koheziju i reforme, kao i sa gospo\u0111om Roksanom Minzatu, izvr\u0161nom potpredsednicom Evropske komisije za ljude, ve\u0161tine i obuku. Paslaru je rekao da c\u0301e tako\u0111e voditi pregovore sa predstavnicima zemalja donatora Norve\u0161ke, Islanda i Lihten\u0161tajna o buduc\u0301nosti grantova Norve\u0161ke i EEA (Evropskog ekonomskog prostora). Radi se o novoj alokaciji od oko 600 miliona evra, namenjenoj finansiranju va\u017enih razvojnih projekata i smanjenju razlika u standardu \u0161irom Rumunije.<\/p>\n
U Rumuniji, vi\u0161e od 650 hiljada osoba koje su bile koosiguranici, odnosno suprug, supruga, roditelji bez prihoda, koji su bili na izdr\u017eavanju osigurane osobe i koji su do sada bili oslobo\u0111eni pla\u0107anja doprinosa za zdravstveno osiguranje \u2013 gube pravo na zdravstveno osiguranje. Od 1. septembra, ako \u017eele da i dalje koriste usluge javnog zdravstvenog sistema, mora\u0107e da podnesu izjavu Poreskoj upravi i da plate 2.430 leja godi\u0161nje (manje od 500 evra). Od danas poskupljuju putarine i kazne za njihovo nepla\u0107anje. Tako\u0111e, od 1. septembra pove\u0107avaju se takse za odre\u0111ene mostove.<\/p>\n
Avio-kompanija Wizz Air najavila je obnovu letova iz Rumunije ka Tel Avivu od prve nedelje septembra. Letovi sa aerodroma Bukure\u0161t Otopeni po\u010dinju 1. septembra, pet puta nedeljno, a od 15. septembra bi\u0107e dostupni svakodnevno, po cenama od 319 RON. Letovi iz Ja\u0161ija kre\u0107u 4. septembra, dva puta nedeljno, a od 28. septembra tri puta nedeljno, po cenama od 399 RON. Kompanija isti\u010de da se vra\u0107a na ove rute ranije nego planirano, odgovaraju\u0107i na pove\u0107ano interesovanje putnika i normalizaciju avio-saobra\u0107aja u regionu.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan u\u010destvovao je u nedelju u Republici Moldaviji, zajedno sa svojom moldavskom koleginicom Majom Sandu, na doga\u0111ajima posvec\u0301enim Danu rumunskog jezika. Zvanicnici su otvorili doga\u0111aj, Veliki nacionalni diktat, koji je okupio preko 2.000 u\u010desnika u Ki\u0161injevu. Zatim su oti\u0161li u Stra\u0161ene, grad u centralnom delu Republike Moldavije, gde su polo\u017eili cvec\u0301e na bistu nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua i prisustvovali koncertu posvec\u0301enom rumunskom jeziku. Niku\u0161or Dan i Maja Sandu istakli su istorijske, identitetske i jezi\u010dke veze izme\u0111u dve obale reke Pruta.<\/p>\n
Kamerni orkestar iz Lozane, pod dirigentskom palicom Renoa Kapukona, nastupa danas u Rumunskom ateneumu, u okviru Me\u0111unarodnog festivala \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c. Program obuhvata dela Baha, Eneskua i Betovena. Solista ve\u010deri bic\u0301e violinista Hjond\u017eong Li, laureat Me\u0111unarodnog takmi\u010denja \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c 2024. godine. Tako\u0111e danas, u Dvorani palate, nastupic\u0301e Simfonijski orkestar WDR iz Kelna, pod dirigentskom palicom maestra Kristijana Me\u010delarua, umetni\u010dkog direktora Me\u0111unarodnog festivala i takmi\u010denja \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c, koji c\u0301e predstaviti operu \u201eSaloma\u201c Riharda \u0160trausa. Istog dana, debituje i \u201eAkademija Lumijer d’Evropa\u201c, projekat muzi\u010dke rezidencije koji vodi violinista David Grimal, u okviru kojeg c\u0301e \u010detiri pozvana umetnika, kompozitor u rezidenciji, istra\u017eiva\u010di i 15 talentovanih mladih ljudi iz cele Evrope istra\u017eivati temu \u201eOtpor i sloboda\u201c kroz muziku i interdisciplinarni dijalog. 27. izdanje Me\u0111unarodnog festivala \u201e\u0110or\u0111e Enesku\u201c odr\u017eava se u Bukure\u0161tu i \u0161irom zemlje do 21. septembra. Ovogodi\u0161nja tema doga\u0111aja je \u201eProslave\u201c, u kontekstu 70. godi\u0161njice smrti velikog kompozitora.<\/p>\n
Par koji \u010dine Elena Gabrijela Ruse iz Rumunije i Marta Kostjuk iz Ukrajine plasirao se u osminu finala \u017eenskog dubla na Otvorenom prvenstvu SAD, nakon \u0161to su u tri seta pobedile Beatriz Hadad Maju iz Brazila i Lauru Zigemund iz Nema\u010dke. U sledec\u0301em kolu, Ruse i Kostjuk c\u0301e igrati protiv Veronike Kudermetove iz Rusije i Eliz Mertens iz Belgije.<\/p>\n
Selektor fudbalske reprezentacije Rumunije, Mir\u010dea Lu\u010desku, objavio je spisak od 26 igra\u010da za predstoje\u0107e utakmice ovog meseca protiv reprezentacija Kanade i Kipra \u2013 prenosi zvani\u010dni sajt Fudbalskog saveza. Na spisku se nalazi 13 igra\u010da koji nastupaju za klubove u inostranstvu i 13 fudbalera iz doma\u0107e prve lige. Rumunija igra u petak, 5. septembra, u Bukure\u0161tu prijateljski me\u010d protiv Kanade, a u utorak, 9. septembra, u gostima protiv Kipra u zvani\u010dnoj utakmici u okviru Grupe H kvalifikacija za naredno Svetsko prvenstvo. Lider grupe je Bosna sa 9 bodova, zatim slede Austrija i Rumunija sa po 6, Kipar sa 3, dok je San Marino bez bodova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, koja je u ponedeljak posetila vojnu bazu Mihail Kogalni\u010danu na jugu Rumunije, pozdravila je u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije u odr\u017eavanju bezbednosti na isto\u010dnom krilu NATO-a. \u201eVi odr\u017eavate Evropu bezbednom u vazduhu i vodama Crnog mora. I vi\u0161e nego ikad, Rumunija je klju\u010dni resurs za evropsku bezbednost i klju\u010dni partner isto\u010dnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-923384","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n