Do sredine septembra, radna grupa rumunske vlade identifikovac\u0301e mere za smanjenje broja pozicija u lokalnoj administraciji za 10%, najavio je premijer Ilije Bolo\u017ean, nakon sastanka sa predsednikom zemlje Nicku\u0161orom Danom i liderima vladaju\u0107e koalicije PSD, PNL, USR, UDMR i nacionalnih manjina. Premijer je precizirao da se ula\u017eu napori da se smanji broj pozicija u centralnoj administraciji, tvrde\u0107i da je broj zaposlenih prevelik. Prema simulacijama koje je sprovela izvr\u0161na vlast, smanjenje broja radnih mesta za 10% podrazumeva smanjenje maksimalnog broja pozicija dozvoljenih zakonom za 40% i zna\u010dilo bi otpu\u0161tanje oko 13.000 zaposlenih na nacionalnom nivou. Merom bi bilo pogo\u0111eno 1.665 lokalnih administracija. Skoro 1.500 bi moralo da otpusti manje od 10 zaposlenih, dok bi 25 okru\u017enih vec\u0301a i vec\u0301ih gradskih skup\u0161tina moralo da otpusti izme\u0111u 100 i 300 zaposlenih. Ove brojke su izazvale nezadovoljstvo sindika u administraciji, koji su najavili generalni \u0161trajk u slu\u010daju da vlada usvoji ovu meru.<\/p>\n
Predsednik Evropskog saveta, Portugalac Antonio Kosta, danas razgovara sa rumunskim predsednikom Niku\u0161orom Danom u Bukure\u0161tu, saop\u0161tila je predsedni\u010dka administracija. Zvani\u010dnik c\u0301e posetiti vec\u0301inu zemalja EU do 19. septembra. Ova turneja evropskih prestonica omoguc\u0301ic\u0301e mu da saslu\u0161a mi\u0161ljenja \u0161efova dr\u017eava ili vlada o situaciji u EU i da pripremi teren za budu\u0107e sastanke Evropskog saveta i me\u0111unarodne samite. U ponedeljak se predsednik Niku\u0161or Dan sastao u vojnoj bazi \u201eMihail Kogalni\u010danu\u201c (jugoistok) sa \u0161eficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je pozdravila u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije u odr\u017eavanju bezbednosti na isto\u010dnom krilu Severnoatlantske alijanse. Niku\u0161or Dan je izjavio da je Rumunija spremna da ugosti evropski bezbednosni centar (hub).<\/p>\n
Razgovori izme\u0111u predstavnika delegacije Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Ministarstva finansija fokusirali su se na evoluciju rumunske ekonomije i nedavne pakete mera, pri \u010demu je MMF prepoznao napore i \u010dvrstu posvec\u0301enost aktuelne Vlade doslednim reformama – objavio je u sredu ministar finansija Aleksandru Nazare. \u201e\u017delimo zdravu i otpornu ekonomiju, a sve \u0161to radimo tokom ovog perioda predstavlja temelj koji obnavljamo, oslabljen neprihvatljivo visokim deficitom i lo\u0161im upravljanjem javnim finansijama poslednjih godina.\u201c To je poruka koju je ministar preneo predstavnicima MMF-a prisutnim u Bukure\u0161tu od 3. do 12. septembra, kako bi analizirali nedavna de\u0161avanja u rumunskoj ekonomiji. Delegacija MMF-a, koju predvodi D\u017eong \u0160ik Kang, tako\u0111e c\u0301e imati sastanke sa zvani\u010dnicima Narodne banke i drugih vladinih agencija, kao i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladinih organizacija. Trenutno, Rumunija nema sporazum o finansiranju sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom, ali finansijska institucija godi\u0161nje procenjuje evoluciju rumunske ekonomije, na osnovu konsultacija po \u010dlanu IV. MMF je pogor\u0161ao svoje procene u vezi sa rastom rumunske ekonomije ove godine, sa 3,3%, kako je ranije prognozirano, na 1,6%, prema izve\u0161taju \u201eSvetski ekonomski izgledi\u201c, objavljenom u aprilu.<\/p>\n
U kontekstu geopoliti\u010dke neizvesnosti, 68% Evropljana smatra da bi EU trebalo da igra zna\u010dajniju ulogu u za\u0161titi svojih gra\u0111ana od globalnih kriza i bezbednosnih rizika, prema najnovijem istra\u017eivanju Evrobarometra Evropskog parlamenta. Pore\u0111enja radi, samo 43% ispitanika iz Rumunije smatra da bi EU trebalo da igra vec\u0301u ulogu u za\u0161titi gra\u0111ana od kriza. Devet od deset evropskih gradjana \u017eeli ve\u0107u ujedinjenost zemalja \u010dlanica, a preko tri \u010detvrtine smatra da je EU potrebno vi\u0161e sredstava da se suo\u010di sa aktuelnim globalnim izazovima. 73% Rumuna ka\u017ee da dr\u017eave \u010dlanice treba da budu ujedinjenije, a 71% smatra da je EU potrebno vi\u0161e sredstava da se suo\u010di sa aktuelnim globalnim izazovima. Po mi\u0161ljenju evropskih ispitanika, EU bi trebalo da se fokusira na odbranu i bezbednost (37%) i konkurentnost, ekonomiju i industriju (32%), kako bi oja\u010dala svoj polo\u017eaj u svetu i nosila se sa trenutnim politi\u010dkim i ekonomskim kontekstom. S druge strane, gra\u0111ani Rumunije smatraju da bi prioriteti EU trebalo da budu bezbednost hrane i poljoprivreda (34%), zatim odbrana i bezbednost (30%). Gra\u0111ani EU smatraju da bi Evropski parlament trebalo da da prioritet sledec\u0301im pitanjima: inflacija, rast cena i tro\u0161kovi \u017eivota (41%), odbrana i bezbednost (34%) i borba protiv siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti (31%). Gra\u0111ani Rumunije, koji su u\u010destvovali u anketi, navode kao najva\u017enije, takodje, inflaciju, rast cena i tro\u0161kovie \u017eivota (42%), podr\u0161ku ekonomiji i otvaranju radnih mesta (37%), poljoprivredu i bezbednost hrane (29%). U Rumuniji je anketa sprovedena izme\u0111u 5. i 25. maja, putem 1.056 intervjua.<\/p>\n
Kineski predsednik Si \u0110inping, njegov ruski kolega Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim D\u017eong Un prisustvovali su zajedno, u sredu, jednoj istorijskoj sceni – ogromnoj paradi u Pekingu, koja je vi\u0111ena kao demonstracija vojne i diplomatske mo\u0107i zemlje za koju njen lider tvrdi da je „nezaustavljiva“, prenosi AFP. Trojica lidera, sa Sijem u centru, posmatrali sa balkona Trga Tjenanmen, ogromnu paradu organizovanu povodom obele\u017eavanja pobede nad Japanom i kraja Drugog svetskog rata pre 80 godina. \u201ePreporod kineske nacije je nezaustavljiv, a plemeniti cilj mira i ljudskog razvoja c\u0301e sigurno trijumfovati\u201c, izjavio je Si \u0110inping u govoru. Upozorio je da se \u201e\u010dove\u010danstvo ponovo suo\u010dava sa izborom izme\u0111u mira i rata, dijaloga i sukoba.\u201c Si je izbegao svako eksplicitno pominjanje Sjedinjenih Dr\u017eava ili spornih pitanja poput Tajvana ili carinskih tarifa. Nijedan istaknuti zapadni lider nije bio prisutan na dogadjaju.<\/p>\n
Orkestar Tonhale iz Ciriha, pod dirigentskom palicom Paavoa Jarvija, ve\u010deras nastupa na svom drugom koncertu u Dvorani palate u Bukure\u0161tu, na marginama Me\u0111unarodnog festivala \u0110or\u0111e Enesku. Na programu je Malerova Druga simfonija. Rumunski ateneum bic\u0301e domac\u0301in koncerta orkestra Les Siecles, pod dirigentskom palicom Ustine Dubicki. Specijalni gost koncerta bic\u0301e violinistkinja Izabel Faust. Na programu su Koncert za violinu u D-duru op. 61 Betovena i Fantasti\u010dna simfonija Hektora Berlioza. Mocartova \u201eFigarova \u017eenidba\u201c u Kraljevskoj operi Kovent Garden danas se prikazuje u sali Auditorijum Nacionalnog muzeja likovnih umetnosti. U me\u0111uvremenu, klub Kontrol bic\u0301e domac\u0301in koncerta pijaniste Fran\u010deska Tristana, inovativnog kompozitora i umetnika koji spaja granice izme\u0111u Baha i tehna, izme\u0111u barokne i minimalisti\u010dke elektronske muzike. Me\u0111unarodni festival \u0110or\u0111e Enesku traje do 21. septembra, a ove godine se obele\u017eava 70 godina od smrti velikog rumunskog kompozitora i muzi\u010dara.<\/p>\n
Selektor rumunske fudbalske reprezentacije, Mir\u010da Lu\u010desku, objavio je sastav od 26 igra\u010da za ovogodi\u0161nju prijateljsku utakmicu protiv Kanade i utakmicu preliminarnih takmi\u010denja za Svetsko prvenstvo protiv Kipra. Lu\u010desku je pozvao 13 igra\u010da koji igraju za klubove u inostranstvu i jo\u0161 13 fudbalera iz domac\u0301eg prvenstva. U petak, 5. septembra, Rumunija igra protiv Kanade, dok c\u0301e u utorak, 9. septembra, na\u0161 tim igrati protiv Kipra u gostima u Grupi H preliminarnih takmi\u010denja za Svetsko prvenstvo 2026. Bosna je na vrhu tabele grupe sa 9 bodova, a slede Austrija i Rumunija sa po 6 bodova, Kipar sa 3 boda i San Marino osvojenog poena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Do sredine septembra, radna grupa rumunske vlade identifikovac\u0301e mere za smanjenje broja pozicija u lokalnoj administraciji za 10%, najavio je premijer Ilije Bolo\u017ean, nakon sastanka sa predsednikom zemlje Nicku\u0161orom Danom i liderima vladaju\u0107e koalicije PSD, PNL, USR, UDMR i nacionalnih manjina. Premijer je precizirao da se ula\u017eu napori da se smanji broj pozicija u centralnoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-923943","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n