Rumunija podr\u017eava usvajanje dodatnih sankcija protiv Rusije, izjavio je u \u010detvrtak rumunski predsednik Niku\u0161or Dan na platformi X. \u0160ef dr\u017eave pozdravio je \u201etransatlantsko jedinstvo i koordinaciju\u201c prema Rusiji, nakon samita \u201eKoalicije voljnih\u201c kojem je virtuelno prisustvovao iz Bukure\u0161ta. \u201eCenim kontinuirane napore i napredak postignut u pru\u017eanju \u010dvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu\u201c, rekao je rumunski predsednik. Tako\u0111e je rekao da \u201esna\u017ena bezbednost Ukrajine i dalja konsolidacija pozicije NATO-a na isto\u010dnom krilu i na Crnom moru idu ruku pod ruku\u201c. Lideri \u201eKoalicije voljnih\u201c – koju \u010dini preko 30 zemalja, uglavnom evropskih, koje vojno podr\u017eavaju Ukrajinu – sastali su se kako bi razgovarali o bezbednosnim garancijama koje c\u0301e ponuditi Kijevu. Stiv Vitkof, specijalni predstavnik predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava Donalda Trampa, bio je prisutan na ovom sastanku, kojim su u Parizu kopredsedavali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer.<\/p>\n
\u010cetiri predloga za izglasavanje nepoverenja koje je podnela Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalisti\u010dka opozicija) protiv koalicione vlade koju predvodi liberal Ilije Bolo\u017ean, a koji se odnose na \u010detiri od pet zakona za koje je izvr\u0161na vlast preuzela odgovornost, predstavljeni su danas u Parlamentu. Zdravstvene reforme direktno uti\u010du na pacijente, u zamenu za u\u0161tede u dr\u017eavnom bud\u017eetu, smatra Alijansa za ujedinjenje Rumuna. Stranka tako\u0111e smatra da bi reforma dr\u017eavnih preduzec\u0301a predstavljala potpunu politizaciju, a mere predlo\u017eene za efikasnije autonomne javne uprave navodno su povr\u0161ne i bez stvarnog uticaja na funkcionisanje ekonomije, jer ne uvode kriterijume u\u010dinka niti standarde kvaliteta. Debate i kona\u010dno glasanje o predlozima za izglasavanje nepoverenja zakazani su za nedelju na zakonodavnom plenumu. Opoziciji je potrebno 233 glasa za da bi raspustila vladu, \u0161to je te\u0161ko postic\u0301i s obzirom na to da koalicija Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR), Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) i nacionalnih manjina u\u017eiva veliku vec\u0301inu. U suprotnom, projekti se smatraju usvojenim, a primena mera postaje obavezna za izvr\u0161nu vlast.<\/p>\n
Protesti zaposlenih u rumunskom obrazovanju protiv socijalne i politike plata vlade se nastavljaju. Sindikalni lideri su najavili da c\u0301e nastavnici bojkotovati po\u010detak \u0161kolske godine, nezadovoljni, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anjem broja \u010dasova nastave, povec\u0301anjem broja u\u010denika u odeljenju i spajanjem \u0161kola. Ministar prosvete, Danijel David, izrazio je uverenje da c\u0301e u\u010denici biti dobrodo\u0161li u \u0161kole u \u200b\u200bponedeljak, 8. septembra, \u010dak i ako bi se oblici bojkota mogli pojaviti u nekim jedinicama. Zamolio je direktore da obaveste roditelje da li c\u0301e se odr\u017eati proslava dobrodo\u0161lice u\u010denicima na otvaranju nove \u0161kolske godine.<\/p>\n
Sudije Visokog kasacionog suda i suda pravde odlu\u010dile su u \u010detvrtak da upute tu\u017ebu Ustavnom sudu Rumunije u vezi sa neustavno\u0161c\u0301u Zakona o izmenama posebnog penzionog sistema za sudije i tu\u017eioce, za koji je Vlada preuzela odgovornost u Parlamentu. Vrhovni sud optu\u017euje, izme\u0111u ostalog, da je \u201eponovo ignorisan zna\u010daj penzije za slu\u017ebu u ekonomiji principa nezavisnosti sudstva\u201c. Premijer Ilije Bolo\u017ean izjavio je u ponedeljak, tokom plenarne sednice Parlamenta na kojoj je preuzeta odgovornost za pet zakona iz drugog paketa reformi, da rumunske sudije odlaze u penziju sa 48-49 godina, a prose\u010dna penzija u pravosu\u0111u prelazi 24.000 leja (oko 4.800 evra). Istovremeno, mnoge penzije dosti\u017eu 35.000 leja (oko 7.000 evra) – 40.000 leja (oko 8.000 evra), posebno za sudije koje su obavljale i rukovodec\u0301e pozicije. Predlo\u017eenom reformom bic\u0301e uspostavljen prelazni period od 10 godina, na kraju kog c\u0301e sudije odlaziti u penziju sa 65 godina, \u0161to je standardna starosna granica za penzionisanje u Rumuniji. Istovremeno, du\u017eina radnog sta\u017ea potrebna za penzionisanje povec\u0301ac\u0301e se sa 25 na 35 godina. Do sada je iznos penzije bio 100% poslednje neto zarade, ali je ovaj procenat ograni\u010den na 70% neto prihoda za poslednji mesec. \u010cak i sa ovim smanjenjem, penzije sudija ostaju zna\u010dajne, rekao je Ilije Bolo\u017ean.<\/p>\n
Bukure\u0161tanski parlament osnovao je Specijalnu komisiju \u201eRumunija bez nasilja\u201c u kontekstu alarmantnog porasta broja slu\u010dajeva porodi\u010dnog nasilja. Statistika pokazuje da je samo u prvoj polovini ove godine registrovano preko 61.000 takvih situacija, \u0161to je povec\u0301anje od 110% u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine. Liberalna poslanica Alina Gorgiu, koja je imenovana da predvodi ovu komisiju, rekla je da je veliki broj slu\u010dajeva porodi\u010dnog nasilja posledica nepo\u0161tovanja za\u0161titnih naloga u poslednje \u010detiri godine. Deo ove strukture bic\u0301e 25 \u010dlanova iz svih parlamentarnih grupa. Oni c\u0301e analizirati zakonske propise, odobravati inicijative o kojima se raspravlja i predlagati nove mere za borbu protiv porodi\u010dnog i rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, primio je u sredu uve\u010de u Bukure\u0161tu predsednika Evropskog saveta, Antonija Ko\u0161tu, koji je istakao ulogu Rumunije u evropskoj bezbednosti. \u201eSvi Evropljani dobro znaju da na\u0161a bezbednost zavisi od bezbednosti na isto\u010dnoj granici. Rumunija je klju\u010dni stub evropske bezbednosti, tako da svi podr\u017eavamo va\u0161u bezbednost. Me\u0111utim, podjednako dobro znamo da u velikoj meri zavisimo od bezbednosti Rumunije\u201c – rekao je evropski zvani\u010dnik. Ko\u0161ta c\u0301e posetiti vec\u0301inu zemalja \u010dlanica Evropske unije do 19. septembra. Ova turneja po prestonicama omoguc\u0301ic\u0301e mu da saslu\u0161a mi\u0161ljenja \u0161efova dr\u017eava ili vlada o situaciji u Uniji i da pripremi teren za buduc\u0301e Evropske savete i me\u0111unarodne samite.<\/p>\n
Tragedija u Portugalu, u kojoj je najmanje 15 ljudi poginulo, a 18 je povre\u0111eno, dogodila se u sredu uve\u010de u glavnom gradu Lisabonu, nakon iskliznuc\u0301a \u010duvene uspinja\u010de Glorija iz \u0161ina – saop\u0161tile su lokalne vlasti, prema navodima me\u0111unarodnih novinskih agencijama. Za sada, uzroci nesrec\u0301e nisu poznati. Operator uspinja\u010de, veoma popularne me\u0111u turistima, tvrdi da je po\u0161tovao sve procedure – javljaju mediji. U prvoj reakciji, Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu je saop\u0161tilo da, do ovog trenutka, nema informacija o postojanju rumunskih dr\u017eavljana me\u0111u \u017ertvama i da nisu primljeni zahtevi za konzularnu pomoc\u0301. Institucija precizira da je konzul rumunske ambasade u Lisabonu oti\u0161ao na mesto tragedije, kako bi odr\u017eao direktan kontakt sa hitnom pomoc\u0301i koju su organizovale portugalske vlasti.<\/p>\n
Dva rumunska umetnika koji su u decembru 2024. godine postavili prvi Ginisov svetski rekord za profesionalni rumunski muzi\u010dki projekat na Antarktiku, obi\u0107i \u0107e Zemlju po trec\u0301i put za tri godine zaredom novom koncertnom turnejom. Po\u010dev od 5. septembra do 1. oktobra, violinistkinja Dijana \u017dipa i pijanista \u0160tefan Doniga nastupic\u0301e u \u017denevi (\u0160vajcarska), Be\u010du (Austrija), Najrobiju (Kenija), Brizbejnu (Australija) i Njujorku (SAD). Dvoje muzi\u010dara c\u0301e se baviti va\u017enim temama za celokupnu svetsku kulturu i istoriju, kako bi naglasili \u010dinjenicu da je umetnost, pre svega, izraz stvarnosti i istine \u010dove\u010danstva. Ove godine, njihova turneja nosi naziv MUSICA PROHIBITA i posvec\u0301ena je 80. godi\u0161njici zavr\u0161etka Holokausta i Drugog svetskog rata. Stoga c\u0301e simboli\u010dno nastupati samo u gradovima u kojima se nalazi sedi\u0161te Ujedinjenih nacija, kao znak po\u0161tovanja prema radu ove me\u0111unarodne institucije koja brani ljudska prava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija podr\u017eava usvajanje dodatnih sankcija protiv Rusije, izjavio je u \u010detvrtak rumunski predsednik Niku\u0161or Dan na platformi X. \u0160ef dr\u017eave pozdravio je \u201etransatlantsko jedinstvo i koordinaciju\u201c prema Rusiji, nakon samita \u201eKoalicije voljnih\u201c kojem je virtuelno prisustvovao iz Bukure\u0161ta. \u201eCenim kontinuirane napore i napredak postignut u pru\u017eanju \u010dvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu\u201c, rekao je rumunski predsednik. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-924320","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n