Ekonomije evrozone i Evropske unije blago su porasle u drugom kvartalu u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom, prema podacima koje je u petak objavio Evrostat. Prema tim podacima, bruto domac\u0301i proizvod 20 zemalja koje su usvojile jedinstvenu valutu porastao je za 0,1% u periodu april-jun 2025. godine, u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom. \u0160to se ti\u010de Evropske unije, ekonomija bloka zajednice porasla je za 0,2% u drugom kvartalu, u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom. Me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama, najja\u010de stope rasta bruto domac\u0301rg proizvods zabele\u017eene su u Danskoj (1,3%), Rumuniji i Hrvatskoj (obe sa napretkom od 1,2%). Jedine dr\u017eave \u010dlanice sa kontrakcijom ekonomije bile su Finska, Nema\u010dka i Italija. U slu\u010daju Rumunije, podaci koje je prethodno objavio Nacionalni institut za statistiku pokazuju da je bruto domac\u0301i proizvod porastao za 0,3% u drugom kvartalu 2025. godine, u pore\u0111enju sa istim kvartalom pro\u0161le godine, na bruto seriji, i za 2,1% na sezonski prilago\u0111enoj seriji, a u prvom polugodi\u0161tu je porastao za 0,3% u pore\u0111enju sa sli\u010dnim periodom 2024. godine, na bruto seriji, i za 1,4% na sezonski prilago\u0111enoj seriji.<\/p>\n
Rumunska vlada je u petak usvojila Hitnu uredbu o izmenama Zakona o \u0161umarstvu i uspostavljanju fiskalno-bud\u017eetskih mera, \u010dime se stvara pravni osnov za reorganizaciju Nacionalne agencije za \u0161umarstvo Romsilva, na predlog Ministarstva \u017eivotne sredine, voda i \u0161uma. Usvajanje normativnog akta opravdano je potrebom da se ispravi postojec\u0301i pravni okvir za pravilnu implementaciju 24. prekretnice Nacionalnog plana oporavka i otpornosti Rumunije. Istovremeno, normativni akt stvara pretpostavke za odr\u017eivo upravljanje dr\u017eavnim \u0161umskim fondom kojim upravlja Romsilva, navodi se u vladinim informacijama. Reorganizacija Romsilve ima za cilj regionalizaciju \u0161umskih uprava. Trenutno postoji 41 \u0161umska uprava, po jedna na nivou svakog okruga, ali vladin projekat predvi\u0111a 12 \u0161umskih uprava.<\/p>\n
Nedavna presuda Suda pravde Evropske unije (SPR) je u skladu sa stavom koji je iznela rumunska dr\u017eava i stvara pretpostavke za izvr\u0161enje evropskih naloga za hap\u0161enje, saop\u0161tava Ministarstvo spoljnih poslova. U tom kontekstu, dr\u017eave \u010dlanice koje izvr\u0161avaju nalog vi\u0161e nec\u0301e moc\u0301i da preuzmu izvr\u0161enje kazne izre\u010dene bez saglasnosti dr\u017eave \u010dlanice koja izdaje nalog. Sud pravde Evropske unije je u \u010detvrtak utvrdio da sudovi dr\u017eave \u010dlanice koji odbijaju da izvr\u0161e evropski nalog za hap\u0161enje, kako bi se kazna izvr\u0161ila na teritoriji te dr\u017eave, moraju dobiti saglasnost sudova dr\u017eave \u010dlanice koja izdaje nalog da preuzmu izvr\u0161enje kazne izre\u010dene u ovoj drugoj dr\u017eavi. Ova saglasnost zahteva da se dr\u017eavi \u010dlanici koja izvr\u0161uje nalog po\u0161alje odluka o osudi koju je izrekla dr\u017eava koja izdaje nalog, uz potvrdu. U svojoj presudi, Sud pravde podsec\u0301a da se evropski nalog za hap\u0161enje zasniva na principu uzajamnog poverenja i da je odbijanje izvr\u0161enja izuzetak, koji uvek mora biti podlo\u017ean strogom tuma\u010denju.<\/p>\n
Rumunija nec\u0301e slati trupe u Ukrajinu, ali c\u0301e podr\u017eati mirovne operacije, nakon moguc\u0301eg kona\u010dnog sporazuma ili prekida vatre \u2013 izjavio je predsednik Niku\u0161or Dan u intervjuu u \u010detvrtak za jednu televizijsku stanicu, nakon u\u010de\u0161c\u0301a, putem video konferencije, na pariskom sastanku zemalja koje podr\u017eavaju Kijev. Svih 35 zemalja \u010dlanica \u201eKoalicije volje\u201c najavilo je da c\u0301e u\u010destvovati u naporima da se Ukrajini obezbede bezbednosne garancije nakon zavr\u0161etka sukoba. Njih 26, uglavnom evropskih, obavezalo se na takozvane Snage za uveravanje, odnosno za raspore\u0111ivanje trupa na kopnu, na moru ili u vazduhu. Cilj ovih snaga bic\u0301e garantovanje mira na du\u017ei rok i spre\u010davanje bilo kakve nove velike agresije protiv Ukrajine.<\/p>\n
Protesti zaposlenih u rumunskom obrazovanju protiv socijalne politike i politike plata vlade se nastavljaju. Sindikalni lideri su najavili da c\u0301e nastavnici bojkotovati po\u010detak \u0161kolske godine, nezadovoljni, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anjem broja \u010dasova nastave, povec\u0301anjem broja u\u010denika u odeljenju i spajanjem \u0161kola. Ministar prosvete, Danijel David, od koga demonstranti zahtevaju da napusti funkciju, tvrdi da je \u201egotovo nemoguc\u0301e\u201c ukinuti fiskalno-bud\u017eetske mere preduzete u obrazovnom sistemu u julu, i da ostavka Vlade tako\u0111e \u201enije moguc\u0301a\u201c. David ka\u017ee da se nada da c\u0301e u\u010denici biti dobrodo\u0161li u \u0161kole u \u200b\u200bponedeljak, 8. septembra, \u010dak i ako bi se oblici bojkota mogli pojaviti u nekim jedinicama. Zamolio je direktore da obaveste roditelje da li c\u0301e biti proslava dobrodo\u0161lice na otvaranju nove \u0161kolske godine.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije c\u0301e 24. septembra analizirati obave\u0161tenje Visokog kasacionog suda i suda pravde u vezi sa zakonom o penzijama magistrata za slu\u017ebu, za koji se Vlada obavezala na odgovornost u Parlamentu. Izvr\u0161ni nacrt predvi\u0111a smanjenje vrednosti penzija i postepeno povec\u0301anje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina. U \u010detvrtak su ujedinjena odeljenja Vrhovnog suda odlu\u010dila da obaveste Ustavni sud, smatrajuc\u0301i da nacrt kr\u0161i najmanje 37 obavezujuc\u0301ih odluka Ustavnog suda i brojne osnovne principe vladavine prava. Sudije Visokog suda smatraju da bi izmene koje je predlo\u017eila Vlada oslabile nezavisnost sudstva i ustavni status magistrata.<\/p>\n
Dva lova\u010dka aviona Jurofajter Tajfun nema\u010dkog ratno-kosmijskog vazduhoplovstva, raspore\u0111ena u 57. vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalni\u010danu (jugoisto\u010dna Rumunija), preletela su u \u010detvrtak podru\u010dje blizu granice sa Ukrajinom, nakon \u0161to su radarski sistemi za nadzor Ministarstva nacionalne odbrane otkrili grupu dronova u vazduhu 36 nauti\u010dkih milja severoisto\u010dno od Suline. Prema Ministarstvu nacionalne odbrane, ubrzo nakon uspostavljanja radarskog kontakta, dronovi su promenili putanju ka severu, a kasnije je elektronski signal nestao. Avion Jurofajter Tajfun je nastavio misiju prac\u0301enja, nakon \u010dega je sleteo u 57. vazduhoplovnu bazu. Nema\u010dko ratno vazduhoplovstvo vec\u0301 \u010detiri meseca u\u010destvuje, sa odredom od pet lova\u010dkih aviona, u poja\u010danoj misiji vazdu\u0161ne policije, kako bi za\u0161titilo nacionalni i savezni\u010dki vazdu\u0161ni prostor. Kohezija i solidarnost predstavljaju temelj Severnoatlantske alijanse i predstavljaju \u010dvrstu garanciju da c\u0301e se na svaki bezbednosni izazov odgovoriti jedinstvenim i odlu\u010dnim odgovorom, navodi se u saop\u0161tenju za \u0161tampu Ministarstva nacionalne odbrane.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane po\u010dinje u ponedeljak ve\u017ebu za testiranje kapaciteta za reagovanje u kriznim situacijama. Ve\u017ebu \u201eKonkordija 25\u201c koordinira General\u0161tab odbrane i odr\u017eac\u0301e se u devet okruga u zemlji u saradnji sa Ministarstvom unutra\u0161njih poslova, Rumunskom obave\u0161tajnom slu\u017ebom, Slu\u017ebom za za\u0161titu i \u010duvanje i Specijalnom slu\u017ebom za telekomunikacije. Cilj ve\u017ebe je provera postupaka, uklju\u010dujuc\u0301i i upravljanje moguc\u0301im hemijskim, bakteriolo\u0161kim, radiolo\u0161kim ili nuklearnim incidentima. Tako c\u0301e se izme\u0111u 8. i 12. septembra odvijati patrolne akcije, mobilni kampovi, misije odr\u017eavanja javnog reda, operacije \u010di\u0161c\u0301enja mina u morskim prostorima, kao i akcije za borbu protiv sajber pretnji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekonomije evrozone i Evropske unije blago su porasle u drugom kvartalu u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom, prema podacima koje je u petak objavio Evrostat. Prema tim podacima, bruto domac\u0301i proizvod 20 zemalja koje su usvojile jedinstvenu valutu porastao je za 0,1% u periodu april-jun 2025. godine, u pore\u0111enju sa prethodnim kvartalom. \u0160to se ti\u010de Evropske […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-925143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n