U Rumuniji 1930 godine \u017eivelo je vi\u0161e od 750.000 Jevreja. Danas, gotovo sto godina kasnije, njihova zajednica broji manje od 2.500 \u010dlanova. Drugim re\u010dima, u me\u0111uratnom periodu, Rumunija je imala tre\u0107u po brojnosti jevrejsku zajednicu u Evropi, odmah iza Poljske i Sovjetskog Saveza.\u2028
\nMe\u0111utim, istorijski doga\u0111aji koji su usledili, kako na spoljnopoliti\u010dkom tako i na unutra\u0161njem planu, ostavili su dubok trag na sudbinu ove nacionalne manjine.
\nHolokaust, kao \u0161to je poznato, imao je razorne posledice. Mnogi pre\u017eiveli emigrirali su u Izrael ili druge zemlje, \u0161to je zna\u010dajno umanjilo brojnost zajednice u Rumuniji. Oni koji su ostali nastavili su da budu sastavni deo istorije i identiteta zemlje, daju\u0107i doprinos njenom kulturnom, dru\u0161tvenom i ekonomskom \u017eivotu.
\nDanas se ve\u0107ina pripadnika jevrejske zajednice u Rumuniji nalazi u Bukure\u0161tu, ali i u gradovima kao \u0161to su Ja\u0161i, Klu\u017e-Naoka i Temi\u0161var.
\n\u2028
\nPro\u0161le godine, Vlada je pokrenula Nacionalnu strategiju za prevenciju i borbu protiv antisemitizma, ksenofobije, radikalizacije i govora mr\u017enje za period 2024\u20132027.
\nKako je tada saop\u0161teno, dokument predstavlja nastavak napora zapo\u010detih prethodnom strategijom za period 2021\u20132023.
\n,,Antisemitizam, ksenofobija, radikalizacija i govor mr\u017enje predstavljaju pretnje koje mogu su\u0161tinski ugroziti dru\u0161tvo, naru\u0161avanjem po\u0161tovanja osnovnih prava i sloboda.
\nIzgradnja dru\u0161tvene otpornosti na ove opasnosti zahteva slo\u017een pristup i \u010dvrsto partnerstvo izme\u0111u dr\u017eave, civilnog dru\u0161tva i akademske zajednice\u201c, navodi se u preambuli dokumenta, koji je pozdravio i poslanik Silviu Vexler, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji.
\n\u2028
\nNedavno je, na njegovu inicijativu, plenum Poslani\u010dkog doma \u2013 kao odlu\u010duju\u0107e telo u ovom slu\u010daju \u2013 usvojio predlog zakona kojim se za osnivanje ili podr\u0161ku organizacijama fa\u0161isti\u010dkog, legionarskog, rasisti\u010dkog ili ksenofobnog karaktera predvi\u0111a kazna zatvora do 10 godina.\u2028
\nLica koja javnosti u\u010dine dostupnim takve materijale, na bilo koji na\u010din, mogu biti osu\u0111ena na kaznu zatvora od 1 do 5 godina, uz zabranu odre\u0111enih prava, dok \u0107e promocija kulta osoba odgovornih za genocid ili poricanje Holokausta biti ka\u017enjiva zatvorskom kaznom u trajanju do3 godine.
\n\u2028
\nZa\u0161to je bilo potrebno poo\u0161travanje zakonskih odredbi u ovoj oblasti? Postoje dva glavna argumenta koje je izneo pokreta\u010da inicijative, poslanika Silviju Veksler:
\n\u2028
\n\u201ePre svega, masovno \u0161irenje u dru\u0161tvu, a naro\u010dito na internetu, antisemitskih materijala kao i preterano promovisanje ratnih zlo\u010dinaca iz perioda Holokausta kao nacionalnih heroja, uz alarmantan porast incidenata antisemitskog karaktera na nacionalnom nivou.
\nIstovremeno, uo\u010dene su brojne slabosti postoje\u0107eg zakonodavstva \u2013 re\u010d je o pravnim aktima starim preko 20 godina, koji jednostavno nisu bili prilago\u0111eni savremenoj realnosti.\u201c
\n\u2028
\nPojedini poslanici, kolege predsednika Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, izneli su protivargumente tvrde\u0107i da stanje u dru\u0161tvu ne opravdava uvo\u0111enje stro\u017eijih propisa koji imaju stvarni potencijal da ograni\u010de slobodu izra\u017eavanja.
\n\u2028
\nPrema mi\u0161ljenju nekih parlamentaraca iz redova nacionalisti\u010dke opozicije, u Rumuniji ne postoji antisemitski pokret niti organizacije sa antisemitskim karakterom.
\n\u2028
\nSilviju Veksler im je odgovorio:
\n\u2028
\n\u201eNe vidim apsolutno nikakvo ograni\u010davanje slobode izra\u017eavanja. \u010cak i u mnogim slu\u010dajevima koji su bili pred Evropskim sudom za ljudska prava, jasno je utvr\u0111eno \u0161ta predstavlja antisemitizam i promocija kulta ratnih zlo\u010dinaca. Ograni\u010davanje takvih pojava koje poga\u0111aju \u010ditava dru\u0161tva i samu demokratiju ne predstavljaju kr\u0161enje slobode izra\u017eavanja.
\nDalje, izneo sam primere koji su, uostalom, javno poznati, a ti\u010du se postojanja antisemitskih incidenata na teritoriji Rumunije. Ta\u010dno je da nije bilo tako ozbiljnih slu\u010dajeva kao u nekim drugim zemljama, ali to ne zna\u010di da nije bilo veoma te\u0161kih i opasnih situacija.\u2028
\nMere se uvek donose na vreme, kada se spre\u010dava, a ne tek kad se mora reagovati. Po\u010dev od skrnavljenja grobalja, sinagoga, pa sve do u\u010destalih pretnji upu\u0107enih \u010dlanovima jevrejskih zajednica \u2014 a lista se mo\u017ee nastaviti.“\u2028
\nCilj ovog zakonskog predloga \u2013 istakao je njegov inicijator u emisiji Radio Rumunija \u2013 nije zabrana bilo kog pisca, knjiga ili umetni\u010dkih dela:
\n\u2028
\n\u201eZakon vrlo jasno pravi razliku izme\u0111u kulta li\u010dnosti odgovornih za Holokaust u Rumuniji, na primer, i onoga \u0161to predstavlja umetnost, kulturu, nauku, obrazovanje i sli\u010dno.
\nGlavna opasnost proisti\u010de iz neznanja, odsustvo sankcija i \u010dinjenice da generalno populacija vidi da se doga\u0111aju veoma negativne stvari koje bi morale biti sankcionisane, a iz razli\u010ditih razloga se ne ka\u017enjavaju. To mo\u017ee dovesti do toga da sve te pojave, ose\u0107anja i ideje postanu ponovo normalnost.
\nTo ne poga\u0111a samo Jevreje ili jevrejske zajednice, ve\u0107 celo dru\u0161tvo. Ekstremizam je opasnost, bez obzira o kojoj vrsti ekstremizma se radi. Bilo da je to antisemitizam ili ne\u0161to drugo \u2014 on predstavlja pretnju samoj demokratiji i svakom gra\u0111aninu Rumunije.“\u2028<\/p>\n
Kako je re\u010deno u Poslavni\u010dkom domu, zakon koji je usvojen zapravo predstavlja izra\u017eavanje slobode po dobro poznatom principu da se sloboda pojedinca prestaje tamo gde po\u010dinje sloboda drugih.<\/p>\n
\u2028\u2028
\n\u2028\u2028
\n\u2028<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji 1930 godine \u017eivelo je vi\u0161e od 750.000 Jevreja. Danas, gotovo sto godina kasnije, njihova zajednica broji manje od 2.500 \u010dlanova. Drugim re\u010dima, u me\u0111uratnom periodu, Rumunija je imala tre\u0107u po brojnosti jevrejsku zajednicu u Evropi, odmah iza Poljske i Sovjetskog Saveza.\u2028 Me\u0111utim, istorijski doga\u0111aji koji su usledili, kako na spoljnopoliti\u010dkom tako i na […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":846238,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-925207","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n