Izme\u0111u 16. i 19. veka, rumunske kne\u017eevine bile su deo isto\u010dnog kulturnog sveta kojim je dominiralo Osmansko carstvo. Sme\u0161tene na periferiji pravca islamske ekspanzije, rumunske kne\u017eevine su podr\u017eavale hri\u0161c\u0301ane Levanta putem crkvenih knjiga. Tako su se na rumunskom prostoru pojavili prvi hri\u0161c\u0301ansko-pravoslavni tekstovi na arapskom jeziku. Polikarp Kiculesku je specijalista za retke stare knjige i od njega smo saznali detalje o zna\u010daju koji su knjige iz Vla\u0161ke i Moldavije imale za levantinske hri\u0161c\u0301ane.<\/p>\n
\u201ePo\u010dev\u0161i od Aleksandrije u Egiptu i Jerusalima, pa sve do Bejruta, postojale su hri\u0161c\u0301anske zajednice koje nisu imale moguc\u0301nost da \u0161tampaju ove knjige na svom jeziku. Za\u0161to nisu mogle? Zato \u0161to je carstvo koje je vladalo tim teritorijama podvrgavalo hri\u0161c\u0301ane diskriminatornim, ekonomskim i dru\u0161tvenim uslovima. I zbog toga su hri\u0161c\u0301ani \u010desto bili primorani da se odreknu hri\u0161c\u0301anske vere jer nisu mogli da plac\u0301aju poreze, koji su bili vec\u0301i od poreza drugih. S druge strane, gubili su svoje crkve, nesposobni da plate poreze koji su im nametnuti, i nije moglo biti re\u010di o \u0161tampanju knjiga, odnosno negovanju vere, njenom odr\u017eavanju u redovima hri\u0161c\u0301anskih zajednica. Iz tog razloga, patrijarsi Antiohije i Aleksandrije, ali i oni Jerusalima i Carigrada, krenuli su na veoma duga i naporna putovanja u zemlje kojima su vladali hri\u0161c\u0301anski prin\u010devi koji su bili otvoreni za podr\u0161ku i doprinos opstanku hri\u0161c\u0301anskih zajednica u velikim te\u0161koc\u0301ama.\u201c<\/em><\/p>\n Istorija \u0161tampanih tekstova na rumunskom prostoru za hri\u0161c\u0301ane iz Levanta po\u010dinje krajem 17. veka. Polikarp Kiculesku.<\/p>\n \u201eU vreme Konstantina Brankovjanua, vladara-mu\u010denika, koji je pored sebe imao genija tipografske umetnosti, gruzijca Antima Ivireanula, tako\u0111e svetog mu\u010denika, dve va\u017ene li\u010dnosti u istoriji Vla\u0161ke, bilo je moguc\u0301e \u0161tampati na arapskom jeziku, po prvi put u svetu, pravoslavne tekstove upuc\u0301ene pravoslavnim hri\u0161c\u0301anima iz Levanta. Prva pravoslavna knjiga na svetu za njih \u0161tampana je u Snagovu, 1701. godine, bila je to Sveta liturgija, a ona prikazuje gravure i pa\u017enju sa kojom je izvedena. Vladar Vla\u0161ke nije samo finansirao ovaj po\u010detak arapskih knjiga, vec\u0301 je finansirao i tehnologiju, kakva je bila u to vreme, ali koja je bila veoma plodonosna. Izgleda da je patrijarh Atanasije III Dabas, bliski prijatelj Brankovjanua i Antima Ivireanula, poneo ne samo prve dve knjige \u0161tampane arapskim pismima u Snagovu i Bukure\u0161tu, 1701. i 1702. godine, vec\u0301 i \u0161tamparsku opremu i zanatlije da ih nau\u010de kako da ih koriste. I tako, on je postavio u Alepu, u Siriji, \u0161tampariju iz \u010dije je proizvodnje sa\u010duvano jevan\u0111elje \u0161tampano 1706. godine, psaltir tako\u0111e iz 1706. godine, objavljen sa prelepim grbom Brankovjanua. Grb je, o\u010digledno, dokaz ne samo primljenog finansiranja, vec\u0301 i zahvalnosti arapske pravoslavne zajednice u Alepu, u Siriji.\u201c<\/em><\/p>\n Brankovjanuova i Antimova pa\u017enja se tako\u0111e okrenula ka Crnom moru.<\/p>\n \u201eJo\u0161 jedan rezultat pokroviteljstva Konstantina Brankovjanua, ovog puta za gruzijske hri\u0161c\u0301ane, bilo je jevan\u0111elje \u0161tampano u Tbilisiju 1709. godine, koje je potpisao sam Antim Ivireanu. To je posveta, poklon, finansijeru vere u ovom delu Kavkaza, dana\u0161njoj Gruziji.\u201c<\/em><\/p>\n Kako ka\u017ee Polikarp Kiculesku, isto\u010dni duh je uvek bio vi\u0161e sklon kontemplaciji. To se videlo i na grafikama.<\/p>\n \u201eIstok je, generalno, bio vi\u0161e zainteresovan za poeziju i molitvu, za misticizam, iako su iz njega proiza\u0161li dogmati\u010dari velike vrednosti poput Svetog Jovana Damaskina u Siriji. Istok je izbegavao teolo\u0161ke spekulacije i vi\u0161e je koristio katehizam koji se obavljalo kroz liturgiju i molitvu u crkvi. Stoga je pravoslavna arapska \u0161tamparija, po prvi put u svetu, po\u010dela sa liturgijom i \u010dasoslovima. Naravno, \u0161tamparija je nastavila sa jevan\u0111eljima sa komentarima, sa psaltirom, poslanicom o pokajanju, oni su se pojavili u Alepu, kasnije, do 1711. godine. Postojale su i knjige propovedi i tako dalje. Rumunske knjige predstavljale su izvore za arapske, uklju\u010dujuc\u0301i i sa grafi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, samo sa ta\u010dke gledi\u0161ta samog liturgijskog teksta.\u201c<\/em><\/p>\n Smrt Konstantina Brankovjanua 1714. godine nije dovela do prestanka podr\u0161ke hri\u0161c\u0301anima na Bliskom istoku.<\/p>\n \u201eRumunske zemlje nisu napustile projekat podr\u0161ke hri\u0161c\u0301anima u Levantu, a jo\u0161 jedan korifej pravoslavne misije bio je patrijarh Silvestru Antiohijski. Sredinom 18. veka \u010desto je dolazio u Vla\u0161ku i Moldaviju gde su kne\u017eevi Konstantin i Joan Mavrokordat, sinovi velikog kneza Nikole Mavrokordata, tako\u0111e finansirali \u0161tampanje knjiga o kojima jedva da smo imali pomena pre nego \u0161to smo ih otkrili. Broj publikacija koje su se pojavile u Ja\u0161iju i Bukure\u0161tu na arapskom jeziku povec\u0301ao se sredinom 18. veka. U stvari, rumunski doprinos je bio mnogo bogatiji, mnogo raznovrsniji. Patrijarh Silvestru je \u0161tampao nekoliko knjiga u Ja\u0161iju i Bukure\u0161tu, od kojih su neke bile molitvenici, druge koje su izra\u017eavale pravoslavni stav u suo\u010davanju sa izazovima koji su se pojavili kada se deo Antiohijske crkve ujedinio sa Rimom, 1724. godine.\u201c<\/em><\/p>\n Rumuni su doprineli podr\u0161ci hri\u0161c\u0301anima na Istoku u 17. i 18. veku \u0161tampanjem knjiga. One su bile zraci nade za mnoge koji su tra\u017eili mir u svojoj veri.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Izme\u0111u 16. i 19. veka, rumunske kne\u017eevine bile su deo isto\u010dnog kulturnog sveta kojim je dominiralo Osmansko carstvo. Sme\u0161tene na periferiji pravca islamske ekspanzije, rumunske kne\u017eevine su podr\u017eavale hri\u0161c\u0301ane Levanta putem crkvenih knjiga. Tako su se na rumunskom prostoru pojavili prvi hri\u0161c\u0301ansko-pravoslavni tekstovi na arapskom jeziku. Polikarp Kiculesku je specijalista za retke stare knjige i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-925451","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n