Vi\u0161e od milion hektara rastinja izgorelo je u Evropskoj uniji u po\u017earima, \u0161to predstavlja najve\u0107u povr\u0161inu od 2006. godine od kada se vode zvani\u010dni podaci. Evropski informativni sistem o \u0161umskim po\u017earima javlja da je usled po\u017eara u atmosferu eliminisano vi\u0161e od 38 miliona tona uglen dioksida. Povoljni uslovi za po\u017eare storili su, dodaju isti istra\u017eiva\u010di, smanjenje padavine za 14% u zimskom periodu i pove\u0107ane temperatura za 13% u letnjem periodu kao posledica globalnog zagrevanje. Pored materijalne \u0161tete, veliki broj ljudi je stradalo u po\u017earima. U izve\u0161taju o uticaju ekstremnih temperatura na svetskom nivou , objavljeniom u avgustu Svetska meteorolo\u0161ka organizacija (OMM) navodi da su ekstremne temperature izazvale skoro 489 000 smrtnih slu\u010dajeva izmedju 2000. i 2019, godine. 36% samo u Evropi. Svetska meteorolo\u0161ka organizacija upozorava na potrebu hitnog prilagdjavanja klimatskim promenama i ograni\u0107avanja globalnog zagrevanja u skladu sa Parsikim sporazumom iz 2015. godine. ,,Ekstremne temperature nazivaju se \u010desto tihim ubicom , ali sada zahvalju\u0107i nauci, podacima i tehnologiji, ti\u0161ina ne mo\u017ee da bude izvinjenje. ,,Svaki smrtni slu\u010daj zbog visokih temperatura mo\u017ee se spre\u010diti\u2019\u2019- izjavio je zamenik generalnog sekretara Svetske meteorolo\u0161ke organizacije Ko Baret. Organizacija smatra da razvoj sistema upozoravanja u slu\u010dajevima ekstremnih temperatura mogao bi da spasi skoro 100 000 ljudskih \u017eivota u 57 dr\u017eava. Ne radi se samo o klimatskom problemu ve\u0107 i o urgentnosti javnog zdravlja \u2013 ka\u017eu stru\u010dnjaci. U vezi sa sve \u010de\u0161\u0107im epizodama visokih temperature, studije I nau\u010dne organizacije smatraju da je Evropa kontinent koji se najbr\u017ee zagreva, a to potvrdjuje i evropska klimatska slu\u017eba Kopernikus. Nema\u010dko-rumunska univerzitetska studija koja analizira toplotne talase od 1921. do 2021. godine navodi da ,, postoji zna\u010dajan rast frekvencije toplotnih talasa u ve\u010dini evropskih zona, posebno u poslednjim decenijama \u2019\u2019. Gost Radio Rumunija Roksana Bo\u017eariu, klimatolo\u0161ki ekspert Nacionalne meteorolo\u0161ke administracije u Bukure\u0161tu o ubrzanom procesu ekstremnih meteo pojava zbog klimatskih promana u Rumuniji i na globalnom nivou je izjavila: ,,Broj dana sa toplotnim talasima u Rumuniji, naro\u010ditu u ju\u017enim i zapadnim delovima zemlje raste svakim danom. Temperature rastu uzubrzanim ritmom naro\u010dito u letnjem ali i zimskom periodu. Tranzicija godi\u0161njih doba sledi takodje ovaj trend u zonama na\u0161e zemlje, ali trend nije toliko izra\u017een kao u letnjem period. Toplotni talasi postaju sve \u010de\u0161\u0107i i intenzivniji,kao i du\u017ei u odnosu na prethodne decenije i pojavljuju se ranije. \u2019\u2019<\/p>\n
Pro\u0161la godina bila je najtoplija od kada se na zemlji vode podaci. U period od 12 meseci, od avgusta 2024. godine do jula 2025. bila je za 1,5 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijski nivo i prema\u0161ila je 1,5 stepeni Celzijusa, koliko predvidja Pariski sporazum o suzbijanju globalnog zagrevanja, koji je stupio na snagu 2016. godine. Glavni razlog za klimatske promene su emisije gasova sa efektima staklene ba\u0161te usled upotrebe fosilnih goriva. Prema zvani\u010dnim podacima, Evropska unija zbog klimatskih promena gubi godi\u0161nje 6,4% poljoprivredne proizvodnje, odnosno 28 miliardi evra. 17,4 miliarde evra gube se u proizvodnji biljaka i 10,9 miliardi u uzgoju \u017eivotinja. Su\u0161a, mraz, grad i prekomerne padavine odgovorni su za oko 80% poljoprivrednih gubitaka u Evropskoj uniji, ali glavni faktor je su\u0161a, odgovorna za vi\u0161e od 50% \u0161tete. U idealnoj varijanti padavine bi trebalo da padaju sa odredjenom frekvencijom i intenzitetom, ali na\u017ealost ovo se ne de\u0161ava. Poja\u010dani intenzitet padavina je fenomen povezan neposredno sa globalnim zagrevanjem, nagla\u0161ava klimatolo\u0161ki ekspert Roksana Bo\u017eariu: ,,Poja\u010dani intenzitet padavina ne uti\u010de povoljno na vla\u017enost tla jer ove koli\u010dine padaju u relativno kratkom roku i prakticno ne potoji vreme za infiltraciju vode. Veliki deo padavina u ovim uslovima erodira tlo, jer ove koli\u010dine na povr\u0161ini tla samo odnose plodni sloj, stvaraju\u0107i tako probleme.\u2019\u2019<\/p>\n
Ciljevi kada je re\u010d o spre\u010davanju globalnog zagrevanja su ambiciozni, ali za sada toplotni talasi geografski postaju sve \u0161iri u Evropi i posledice sve ve\u0107e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e od milion hektara rastinja izgorelo je u Evropskoj uniji u po\u017earima, \u0161to predstavlja najve\u0107u povr\u0161inu od 2006. godine od kada se vode zvani\u010dni podaci. Evropski informativni sistem o \u0161umskim po\u017earima javlja da je usled po\u017eara u atmosferu eliminisano vi\u0161e od 38 miliona tona uglen dioksida. Povoljni uslovi za po\u017eare storili su, dodaju isti istra\u017eiva\u010di, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":926306,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[176033,176032,176031],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-926860","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-evropa-kontinent-koji-se-najbrze-zagreva","tag-pariski-sporazum","tag-roksana-bozariu"],"acf":[],"yoast_head":"\n