Zakonom br. 119 od 11. juna 1948. godine, komunisti\u010dka dr\u017eava je nacionalizovala industrijska, bankarska, osiguravajuc\u0301a, rudarska i transportna preduzec\u0301a. Drugim re\u010dima, dr\u017eava je konfiskovala sredstva za proizvodnju. Jedna od fabrika konfiskovanih u to vreme bila je fabrika Malaksa, tvorevina industrijalca Nikolaja Malakse po\u010detkom 1920-ih. One c\u0301e biti preimenovane u fabriku \u201e23. Avgust\u201c i, zajedno sa drugom velikom fabrikom kao \u0161to je \u201eRepublika\u201c, na jugoistoku Bukure\u0161ta, \u010dinic\u0301e jednu od velikih industrijskih platformi socijalisti\u010dke Rumunije. Skoro 80 \u200b\u200bgodina, fabrika \u201e23. Avgust\u201c proizvodila je \u017eelezni\u010dki transport, motore i delove za naoru\u017eanje. In\u017eenjer Pamfil Ilijesku zaposlio se u fabrici \u201e23. Avgust\u201c 1958. godine. U intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 2002. godine, Ilijesku se prisetio da su krajem 1950-ih fabrike jo\u0161 uvek radile zahvaljujuc\u0301i ve\u0161tini starih tehni\u010dara.<\/p>\n
\u201eU fabrici \u201e23. avgust\u201c, direktor je bio Putinika, iz redova radnika. Bio je veoma pametan momak i veoma ljubazan. Imao je posebne odnose sa premijerom Kivuom Stojkom, ne znam da li su bili ro\u0111aci, i vodio je politiku koja je bila prili\u010dno pogodna za fabriku. To jest, na svoju odgovornost, zadr\u017eao je neke stare stru\u010dnjake na rukovodec\u0301im pozicijama. Na primer, \u010dak je i tehni\u010dki direktor bio biv\u0161i vlasnik kompanije koga je, na svoju odgovornost, zadr\u017eao jer je zaista bio i dobar organizator i dobar zanatlija, ali pre svega je bio veoma dobar organizator. I jo\u0161 uvek je imao in\u017eenjere iz, recimo, stare garde, odnosno in\u017eenjere obu\u010dene u Malaksino vreme.\u201c<\/em><\/p>\n Ekonomska ideologija komunizma zasnivala se, od samih svojih po\u010detaka, na kopiranju proizvoda iz industrijalizovanih kapitalisti\u010dkih zemalja. Pamfil Ilijesku.<\/p>\n \u201eU to vreme je bila intenzivna aktivnost asimilacije novih proizvoda. Radilo se o asimilaciji proizvodnje kompresora po engleskoj licenci i pojavio se problem asimilacije novih motora. Motori su jo\u0161 uvek bili posle rata po ma\u0111arskom modelu koji je, pak, bio kopija nema\u010dkog. Po\u010dev od ’63-’64. godine usvojena je praksa kupovine licenci. Do tada su se ljudi vi\u0161e bavili kopiranjem. To jest, uzeli ste motor, rasklopili ga, uradili analize, videli kako mo\u017eete da napravite svaku komponentu i to je to. Niste imali pravo na izvoz.\u201c<\/em><\/p>\n Ali je bilo potrebno vi\u0161e da bi takav kolos bio profitabilan. Pamfil Ilijesku.<\/p>\n \u201eKada je rumunsko tr\u017ei\u0161te otvoreno za izvoz, sve je moralo biti regulisano. A onda su morale biti zvani\u010dno kupljene strane licence. Tako je licenca za kompresor kupljena od Engleske i po\u010deli su pregovori o kupovini licence za motor. A postojale su i licence za hidrauli\u010dne grupe za lokomotive od jedne austrijske kompanije i drugih. To je davalo pravo da se na\u0161i proizvodi izvoze. Lokomotive su, u po\u010detku, ra\u0111ene po ruskim modelima. Nakon toga, zapo\u010deti su pregovori sa \u0160vajcarcima. Vagoni su bili ruski. I mi smo imali odre\u0111enu tradiciju proizvodnje vagona u zemlji, ali to je bila kombinacija sa Sovromima, od kojih smo mogli da kopiramo bez ikakvih ograni\u010denja. Licenca za ko\u010dionu opremu je obnovljena, motori su kupljeni od Nemaca putem direktnih pregovora, a do\u0161lo je do asimilacije u zemlji. To jest, dali su nam samo pravo na proizvodnju i projektovanje. Na primer, tenkovski motori su asimilovani bez licence. Nemci bi dolazili, jer su ne\u0161to sumnjali, dolazili bi i proveravali nas da li pravimo kuc\u0301i\u0161ta motora, a mi bismo to poricali. U stvari, bili su u srodstvu, \u0161to zna\u010di da je vec\u0301ina delova motora bila zajedni\u010dka sa onima od kojih je licenca kupljena. Postojali su odre\u0111eni delovi specifi\u010dni za motore tenkova koje smo tajno asimilirali.\u201c<\/em><\/p>\n Sistemska kriza re\u017eima uticala je i na rad fabrika tokom velike krize osamdesetih godina 20. veka. Pamfil Ilijesku.<\/p>\n \u201ePostojali su sektori veli\u010dine odre\u0111enog nivoa, ali drugi sektori su ostajali na nedosti\u017enom nivou. Tako je do\u0161lo, na primer, do toga da je fabrika \u201e23. Avgust\u201c sposobna da proizvodi glavne delove: radilice, klipove, pa \u010dak i glave cilindara na odre\u0111enom nivou, ali mali delovi fabrike nisu mogli, koristec\u0301i ceo kapacitet fabrike, biti obezbe\u0111eni \u010dak ni po stopi od 35%. To je bio zaklju\u010dak u odre\u0111enom trenutku. Nije bilo na\u010dina da se ovako funkcioni\u0161e i nikada nije funkcionisalo. Planski zadatak je bio 15.000 motora godi\u0161nje, nikada nismo uspeli da proizvedemo vi\u0161e od 1.200 godi\u0161nje, to je bio vrhunac. I re\u0161enja su prona\u0111ena. Na primer, proizveden je takozvani pojam ekvivalentnog motora. To jest, re\u010deno je da je 15.000 motora odre\u0111eni tip motora. Proizvedeni motor je bio ekvivalentan dva i po puta vec\u0301em motoru u planu. A onda bismo pravili izve\u0161taje za ovu jedna\u010dinu. Do\u0161li smo do ta\u010dke gde bismo umesto 15.000 motora zapravo pravili 1.200 motora, \u0161to je, kada se konvertuje, zna\u010dilo oko 6-7.000 motora manje od plana. Bila je sprdnja.\u201c<\/em><\/p>\n Preimenovana u \u201eFaur\u201c posle 1989. godine, fabrika je propadala i kona\u010dno je deaktivirana. Na povr\u0161ini od pribli\u017eno 90 hektara, hale, laboratorije, razne zgrade i objekti \u010dekaju bolja vremena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakonom br. 119 od 11. juna 1948. godine, komunisti\u010dka dr\u017eava je nacionalizovala industrijska, bankarska, osiguravajuc\u0301a, rudarska i transportna preduzec\u0301a. Drugim re\u010dima, dr\u017eava je konfiskovala sredstva za proizvodnju. Jedna od fabrika konfiskovanih u to vreme bila je fabrika Malaksa, tvorevina industrijalca Nikolaja Malakse po\u010detkom 1920-ih. One c\u0301e biti preimenovane u fabriku \u201e23. Avgust\u201c i, zajedno sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-927486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n