Rumunija je postigla zna\u010dajan napredak u procesu pridru\u017eivanja Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, izjavio je u ponedeljak predsednik zemlje, Niku\u0161or Dan, nakon \u0161to je u Bukure\u0161tu primio generalnog sekretara Organizacije, Matijasa Kormana. Dan je nazna\u010dio da je vi\u0161e od polovine od 25 tehni\u010dkih procena uspe\u0161no zavr\u0161eno i da c\u0301e, ako se ovaj tempo odr\u017ei, Rumunija pristupiti organizaciji sledec\u0301e godine. S druge strane, premijer Ilije Bolo\u017ean potvrdio je da se Rumunija pribli\u017eava ostvarivanju ovog cilja. Tako\u0111e u ponedeljak, generalni sekeretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj posetio je rumunski Senat. \u201ePridru\u017eivanje ovoj organizaciji predstavlja najva\u017eniji strate\u0161ki cilj za Rumuniju nakon integracije u NATO i Evropsku uniju, a rumunski Senat potvr\u0111uje svoju punu posvec\u0301enost ostvarivanju ovog cilja\u201c, izjavio je predsednik Senata, Mir\u010da Abrudean. Matijas Korman se tako\u0111e sastao sa predsednikom Poslani\u010dkog doma, Sorinom Grindeanuom, a razgovori su se fokusirali na to kako Rumunija mo\u017ee ubrzati proces pridru\u017eivanja ovoj organizaciji. Pridru\u017eivanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj donec\u0301e zna\u010dajne koristi Rumuniji, izjavio je Matijas Korman. On je precizirao da c\u0301e se u narednim mesecima sprovesti ekonomska analiza, \u010diji c\u0301e rezultati biti objavljeni u martu 2026. godine, \u0161to je poslednji korak u procesu pristupanja.<\/p>\n
Jednostavan predlog protiv ministra prosvete, Danijela Davida, odbijen je u ponedeljak na plenarnoj sednici Senata u Bukure\u0161tu. \u201eRumunija se suo\u010dava sa nevi\u0111enom krizom u oblasti obrazovanja, a pod vo\u0111stvom ministra Danijela Davida, nacionalni obrazovni sistem je podvrgnut brutalnim merama \u0161tednje, primenjenim kroz la\u017ei, manipulacije i nepo\u0161tovanje stvarnih potreba u\u010denika, roditelja i nastavnika\u201c, navodi se u predlogu koji je potpisalo 38 opozicionih senatora. Inicijatori su istakli da razlog naveden za usvojene mere – smanjenje deficita – donosi, prema Fiskalnom savetu, u\u0161tedu od samo 0,02% BDP-a. Premijer Ilije Bolo\u017ean je, tokom rasprave o predlogu, izjavio da odluke vezane za paket reformi ne pripadaju nu\u017eno Ministarstvu prosvete, vec\u0301 koaliciji, koja je uzela u obzir stvarnu situaciju u Rumuniji. Zauzvrat, ministar prosvete je izjavio da nijedan rukovodilac obrazovnog sistema nije izgubio svoju poziciju kao rezultat fiskalno-bud\u017eetskih mera koje je preduzela Vlada. Nastavnici su nezadovoljni povec\u0301anjem broja \u010dasova nastave, smanjenjem cene satnica, spajanjem nekih obrazovnih jedinica i povec\u0301anjem maksimalnog broja u\u010denika u odeljenjima. Nakon protesta koje su organizovale prosvetne sindikalne federacije tokom letnjeg raspusta, 8. septembar – prvi dan \u0161kolske godine – obele\u017een je mitingom i mar\u0161em nastavnika.<\/p>\n
Nekoliko hiljada zaposlenih u javnoj administraciji protestovalo je danas u Bukure\u0161tu protiv mera smanjenja broja zaposlenih koje je najavila izvr\u0161na vlast. Oni smatraju da jednostrana odluka vlade stvara blokade u javnom sektoru i zahtevaju nastavak pregovora izme\u0111u vlasti i sindikata. U suprotnom, sindikalisti prete pokretanjem generalnog \u0161trajka. Demonstracijama su prisustvovali i zaposleni iz vladinog aparata, koji su obustavili rad i pokrenuli spontani protest.<\/p>\n
Po\u010dev od 12. oktobra, Rumunija c\u0301e, zajedno sa ostalim dr\u017eavama \u010dlanicama EU, operacionalizovati Sistem ulaska\/izlaska (EES), moderni alat za kontrolu na spoljnoj granici \u0160engenskog prostora, navodi se u saop\u0161tenju za javnost Generalnog inspektorata grani\u010dne policije (IGPF) objavljenom u ponedeljak. EES je elektronski sistem koji bele\u017ei datum i mesto ulaska i izlaska dr\u017eavljana trec\u0301ih zemalja kojima je dozvoljen kratkoro\u010dni boravak – uklju\u010dujuc\u0301i i dr\u017eavljane Republike Moldavije, kao i njihove alfanumeri\u010dke i biometrijske podatke (slika lica i \u010detiri otiska prsta), i izra\u010dunava trajanje njihovog ovla\u0161c\u0301enog boravka. Sistem ne ograni\u010dava postojec\u0301a prava na putovanje, vec\u0301 nudi br\u017ei i sigurniji mehanizam verifikacije, postepeno zamenjujuc\u0301i pe\u010datiranje putnih dokumenata. Rumunija c\u0301e koristiti sistem u fazama, prvobitno na odabranim prelazima, a zatim c\u0301e ga postepeno pro\u0161irivati, do pune implementacije na celoj spoljnoj granici, u roku od maksimalno 170 kalendarskih dana.<\/p>\n
Ruski upad u rumunski vazdu\u0161ni prostor predstavlja jo\u0161 jedno flagrantno kr\u0161enje suvereniteta Evropske unije i ozbiljnu pretnju regionalnoj bezbednosti, prema porukama koje su poslali zvani\u010dnici iz Brisela nakon incidenta u subotu. U tom trenutku, dron koji koristi Ruska Federacija u\u0161ao je u rumunski vazdu\u0161ni prostor, iznad kojeg je leteo 50 minuta pre nego \u0161to je pre\u0161ao u Ukrajinu. Prema saop\u0161tenju Ministarstva nacionalne odbrane, dva lovaca F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva presrela su dron i dobila dozvolu da ga obore, ali su piloti odlu\u010dili da ne otvaraju vatru zbog kolateralnih rizika. U Bukure\u0161tu je ambasador Ruske Federacije u Rumuniji pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova kako bi mu se uputio \u201e\u010dvrst protest zbog neprihvatljivog i neodgovornog \u010dina, koji predstavlja kr\u0161enje suvereniteta Rumunije\u201c.<\/p>\n
Vojnici iz deset zemalja NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, u\u010destvovac\u0301e, izme\u0111u 20. oktobra i 13. novembra 2025. godine, u multinacionalnoj ve\u017ebi DACIAN FALL 2025, koja se odr\u017eava na poligonima Rumunije i Bugarske, s ciljem ja\u010danja operativne integracije i odvrac\u0301anja na isto\u010dnom krilu Alijanse. U ve\u017ebi u\u010destvuje preko 5.000 vojnika sa 1.200 komada tehni\u010dke opreme iz deset zemalja saveznica \u2013 Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugalije, Rumunije i \u0160panije.<\/p>\n
Mudis je potvrdio rejting rumunskog dr\u017eavnog duga na BAA3 za dugoro\u010dni dug i P-3 za kratkoro\u010dni dug, kao i negativne izglede. Ministar finansija Aleksandru Nazare rekao je da potvrda rejtinga nagla\u0161ava da je Rumunija na kredibilnom putu fiskalne konsolidacije. Mere koje je Vlada usvojila u julu i septembru radi smanjenja bud\u017eetskog deficita zna\u010dajno su pobolj\u0161ale fiskalne izglede Rumunije. Prema Mudisu, izgledi bi se mogli podic\u0301i sa negativnih na stabilne ako se indikatori dr\u017eavnog duga i odr\u017eivosti duga budu razvijali u skladu sa ili povoljnije od trenutnih procena agencije.<\/p>\n
Rumunija ostaje glavni trgovinski partner Republike Moldavije, a oko trec\u0301ine moldavskog izvoza ide u Rumuniju, prema podacima centralizovanim od strane Nacionalnog zavoda za statistiku u Ki\u0161injevu. U prvih sedam meseci ove godine, kompanije iz Republike Moldavije izvezle su robu u vrednosti od skoro 1,7 milijardi evra, od \u010dega su dve trec\u0301ine oti\u0161le na tr\u017ei\u0161te EU. Samo 6,5% oti\u0161lo je u zemlje ZND, organizaciju koja grupi\u0161e dr\u017eave koje su bile deo Sovjetskog Saveza, bele\u017eec\u0301i minus od preko 20 procenata.<\/p>\n
Pesnici iz preko 30 zemalja u\u010destvuju, od ponedeljka do nedelje, na 15. izdanju Me\u0111unarodnog festivala poezije u Bukure\u0161tu. Zakazano je vi\u0161e od 60 doga\u0111aja, ali c\u0301e biti i preko 220 javnih \u010ditanja, uz podr\u0161ku zna\u010dajnih imena me\u0111unarodne pesni\u010dke scene iz preko 30 zemalja, uz rumunske autore kao \u0161to su Ana Blandijana, Dinu Flamand, Magda Karne\u010di, Oktavijan Sovijani. Poseban element izdanja za 2025. godinu bic\u0301e tematske ve\u010deri poezije, posvec\u0301ene nacionalnim knji\u017eevnostima i savremenim pesni\u010dkim zajednicama, organizovane u partnerstvu sa ambasadama i kulturnim institutima u glavnom gradu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je postigla zna\u010dajan napredak u procesu pridru\u017eivanja Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, izjavio je u ponedeljak predsednik zemlje, Niku\u0161or Dan, nakon \u0161to je u Bukure\u0161tu primio generalnog sekretara Organizacije, Matijasa Kormana. Dan je nazna\u010dio da je vi\u0161e od polovine od 25 tehni\u010dkih procena uspe\u0161no zavr\u0161eno i da c\u0301e, ako se ovaj tempo odr\u017ei, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-927806","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n