Starenje, prirodni i neizbe\u017eni proces kod svih \u017eivih bi\u0107a, dolazi sa progresivnim smanjenjem fiziolo\u0161kih funkcija i rastu\u0107om vulnerabilno\u0161\u0107u na bolesti. Za mnoge osobe broj godina ne poklapa se sa biolo\u0161kim, mnogi izgledaju i ose\u0107aju se mnogo mladji, iako su u odmaklim godinama, dok se drugi ose\u0107aju starim iako imaju 30-40 godina. Razlog se nalazi u zoni epigenetike, odnosno tamo gde se genetika susre\u0107e sa \u017eivotnim stilom. Zahvaljuju\u0107i epigenetici \u2013 disciplini koja studira na\u010din na koji su na\u0161i geni ,,aktivni ili uspavani\u2019\u2019 od strane spoljnih faktora, \u017eivotni vek nije vi\u0161e lutrija. Sredina u kojoj \u017eivimo, ishrana, nivo stresa, zagadjenje pa \u010dak i dru\u0161tveni odnosi mogu uticati na aktivnost ili uspavanost pojedininih gena. Jedna 45-godi\u0161nja osoba sa zdravim na\u010dinom \u017evota mo\u017ee da ima biolo\u0161ki uzrast od 38 godina, dok neko ko ima 30 godina, ali sa hroni\u010dnim stresom, nedekvatnom ishranom i nedovoljnim snom mo\u017ee ostariti do 40 godina. U ovoj situaciji epigenetski testovi mogu da budu kompas zdravlja i dugog \u017eivota. Studije dokazuju da epigenetski faktori mogu uticati na du\u017ei \u017eivod od samih gena. ,,Medicina dugove\u010dnosti je prava nauka sa mnogim oblastima od kojih se svaki bavi stvarima koje poma\u017eu nama stru\u010dnjacima da shvatimo na vreme kako da spre\u010dimo, \u0161ta da radimo na individualnom planu, kakva re\u0161enja da predlo\u017eimo na kratki, srednji i dugi rok ljudima koji \u017eele da zdravo, nezavisno i aktivno stare\u2019\u2019, ka\u017ee doktor Luiza Spiru, univerzitetska profesorka iz Bukure\u0161ta: ,,Veoma va\u017eno je kako \u017eivimo u poslednjem periodu na\u0161eg \u017eivota. Najdu\u017ei period na\u0161eg \u017eivota je posle 45-50 godina, kada nastaju mnogi porodi\u010dni problemi, kada se na\u0161i roditelji suo\u010davaju sa problemima, kada deca rastu, kada treba da brinemo onako kako su o nama brinuli i na\u0161i roditelji. Postoji velika razlika izmedju dugog \u017eivota i aktivnog i nezavisnog. Razlika le\u017ei u individualnom vaspitanju. Ako nismo nau\u010dili na vreme da spre\u010dimo rizike od hroni\u010dnih bolesti i ako ne shavatamo na vreme koje individualne faktore rizika imamo, ne\u0107emo ostvariti ovaj individualni cilj.\u2019\u2019<\/p>\n
Odnosno da imamo dug i aktivan \u017eivot. Mo\u017ee se smatrati da ako bi na\u0161 genom bila mu\u017ei\u010dka partitura, epiginetika bi bila dirigent orkestra. Geni se ne menjaju, ali menja se na\u010din na koji se aktiviraju. Epigenetika nam dokazuje da nismo zato\u010denici na\u0161eg genetskog koda, svaki ima uticaj na na\u010din na koji geni rade za ili protiv zdravlja, a epigenetski testovi predstavljaju jedan od najspektakularnijih instrumenata u poslednjim godinama. Za razliku od klasi\u010dnih DNK testova, koji analiziraju fiksnu strukturu genoma, epigenetski testovi mere hemiske promene na nivou DNK kako bi pru\u017eili podatke o biolo\u0161kom stanju osobe. Luiza Spiru, predsednica Fondacije Ana Aslan internacional, stru\u010dnjak za medicinu dugove\u010dnosti i pionir studiranja starenja mozga ka\u017ee: ,,Danas imamo \u0161ansu da raspola\u017eemo ovim epigenetskim kao i geneckim informacijama i ostalim analizama koje pokazuju na\u0161u kortikalnu ravnote\u017eu, jer je ovo veoma va\u017eno. Sve posledice inteakcije na\u0161eg bi\u0107a sa stresorima. Mi ove analize nazivamo biomarkerima. Mo\u017eemo da saznamo ako imamo manjak minerala, aminokiselina, vitamina, mo\u017eemo da napravimo analizu dlake, analiziramo molekule koji nam poma\u017eu da saznamo kako da postupamo i pomognemo doti\u010dnoj osobi.\u2019\u2019<\/p>\n
Ovi testovi su veoma va\u017eni jer mogu identifikovati rizike od kardiovaskularnih, metaboli\u010dkih ili neurodegerativnih bolesti i mogu dokazati da je genetsko nasledstvo va\u017eno, ali nasledjeni DNK mo\u017ee samo 20-30 godina da uti\u010de na du\u017einu \u017eivota, sve ostalo zavisi u velikoj meri od na\u0161ih svakodnevnih opredeljenja ,od na\u0161e ishrane, od upravljanja stresom, od sna i kretanja. Drugim re\u010dima, svi epigenetski testovi otvaraju put medicini budu\u0107nosti, jedno personalizovanoj , preventivnoj i predvidljivoj medicini fokusirana na na\u010din na koji stil \u017eivota stavja ostiak na genom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Starenje, prirodni i neizbe\u017eni proces kod svih \u017eivih bi\u0107a, dolazi sa progresivnim smanjenjem fiziolo\u0161kih funkcija i rastu\u0107om vulnerabilno\u0161\u0107u na bolesti. Za mnoge osobe broj godina ne poklapa se sa biolo\u0161kim, mnogi izgledaju i ose\u0107aju se mnogo mladji, iako su u odmaklim godinama, dok se drugi ose\u0107aju starim iako imaju 30-40 godina. Razlog se nalazi u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":928745,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[176308,176310,176309],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-928689","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-epigenetski-testovi","tag-luiza-spiru-sr","tag-medicina-dugovecnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n