Premijer Ilije Bolo\u017ean razgovarao je u petak sa trgovcima na malo o ograni\u010davanju komercijalne mar\u017ee na osnovne namirnice, meri koja isti\u010de 1. oktobra. Sastanak je odr\u017ean usred neslaganja unutar vladajuc\u0301e koalicije: Socijaldemokratska stranka (PSD) i Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) insistiraju na zadr\u017eavanju ove mere, dok Unija spasimo Rumuniju (USR), vec\u0301i deo Nacionalne liberalne partije (PNL) i premijer naginju ka ukidanju ovog ograni\u010denja. Pre neki dan, ministar poljoprivrede, socijaldemokrata Florin Barbu, izjavio je da bi ukidanje ograni\u010denja izazvalo povec\u0301anje inflacije i precizirao da senatori Socijaldemokratske stranke (PSD) mogu da podnesu amandman za produ\u017eenje ograni\u010denja cena na osnovne namirnice. Amandman c\u0301e biti podnet ako se ne odustane od namere da se ograni\u010denje ukine, objasnio je ministar Florin Barbu. Jo\u0161 jedna tema o kojoj je premijer razgovarao sa trgovcima na malo odnosila se na promovisanje rumunskih proizvoda. Rekli su da se sla\u017eu sa tim, pod uslovima konkurentnosti i naglasili potrebu za povec\u0301anjem domac\u0301e proizvodnje hrane.<\/p>\n
\u0160efica diplomatije u Bukure\u0161tu, Oana Coju, boravi u poseti Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama od 18. do 29. septembra, sa ciljem da predstavlja Rumuniju na 80. zasedanju Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija i u\u010destvuje u bilateralnim i multilateralnim doga\u0111ajima na visokom nivou. Tokom posete, Oana Coju c\u0301e predvoditi rumunsku delegaciju na segmentu Generalne skup\u0161tine na visokom nivou i podr\u017eati nacionalni nastup na plenarnom zasedanju Ujedinjenih nacija 29. septembra, \u0161to c\u0301e biti prilika da predstavi ciljeve i prioritete Rumunije za celo zasedanje. Tokom zvani\u010dne posete Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, Oana Coju c\u0301e imati sastanke sa \u010dlanovima ameri\u010dkog Kongresa, kao i sa rumunskim stru\u010dnjacima iz agencija, kompanija i univerziteta iz Va\u0161ingtona. Tako\u0111e c\u0301e u\u010destvovati na okruglom stolu koji organizuje Univerzitet D\u017eord\u017etaun i razgovarac\u0301e sa rumunskim studentima i profesorima.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e od 12. oktobra 2025. godine uvesti novi evropski sistem grani\u010dne kontrole, nazvan Sistem ulaska-izlaska. On se ne primenjuje na rumunske dr\u017eavljane niti na one iz Evropske unije, vec\u0301 je isklju\u010divo usmeren na dr\u017eavljane trec\u0301ih zemalja, odnosno na one koji nemaju dr\u017eavljanstvo dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije. Me\u0111u njima su i gra\u0111ani Republike Moldavije, kada ulaze u Rumuniju radi kratkotrajnog boravka. Sistem ulaska-izlaska c\u0301e automatski bele\u017eiti vreme i mesto ulaska i izlaska iz \u0160engenskog prostora, \u010duvati identifikacione podatke, sliku lica i \u010detiri otiska prsta i izra\u010dunavati trajanje boravka u \u0160engenskom prostoru. Pri prvom ulasku nakon pokretanja sistema ulaska-izlaska, prikupljac\u0301e se biometrijski podaci radi kreiranja individualnog elektronskog fajla. Prilikom narednih putovanja, provera c\u0301e se odvijati br\u017ee, na osnovu vec\u0301 zabele\u017eenih podataka, \u0161to c\u0301e zna\u010dajno skratiti vreme grani\u010dne kontrole. Implementacija c\u0301e se vr\u0161iti postepeno i bic\u0301e pro\u0161irena na celu spoljnu granicu Rumunije.<\/p>\n
Rumunski premijer Ilije Bolo\u017ean c\u0301e u ponedeljak boraviti u kratkoj poseti Briselu, gde c\u0301e se sastati sa komesarom za ekonomiju i produktivnost Valdisom Dombrovskisom, imati sastanak i radni ru\u010dak sa evropskim komesarom za odbranu i svemir Andrijusom Kubilijusom i radni sastanak sa Roksanom Minzatu, izvr\u0161nom potpredsednicom Evropske komisije, zadu\u017eenom za socijalna prava i ve\u0161tine, kvalitetna radna mesta i obuku. Prethodno, premijer c\u0301e sa evropskim zvani\u010dnicima razgovarati o pitanju obavezanih kredita Rumunije i bud\u017eetskom deficitu. Rumunija je me\u0111u 19 zemalja \u010dlanica Evropske unije koje su Komisiji poslale spisak vojnih projekata kroz instrument SAFE (Bezbednosna akcija za Evropu). Prema privremenim alokacijama, Rumunija c\u0301e imati koristi od preko 16 milijardi evra iz SAFE-a, druge najvec\u0301e alokacije za vojne nabavke i povec\u0301anje odbrambenih kapaciteta u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Ministar finansija Aleksandru Nazare ka\u017ee da je uveren da c\u0301e Rumunija uspeti da obezbedi preko 21 milijarde evra u novoj alokaciji za Nacionalni plan oporavka i otpornosti. U Kopenhagenu, u Danskoj, na neformalnom sastanku ministara finansija EU, Aleksandru Nazare je dao uveravanja da c\u0301e ovaj put novac biti efikasno iskori\u0161c\u0301en. U poruci na dru\u0161tvenoj mre\u017ei, ministar navodi da je ovo trec\u0301i put da se o ovom planu moraju ponovo pregovarati sa Briselom, jer do sada Bukure\u0161t nije uspeo da sprovede sve projekte preduzete 2021. godine. Pro\u0161le nedelje, Ministarstvo za investicije i evropske projekte zvani\u010dno je poslalo revidirani PNRR Evropskoj komisiji. Rumunske vlasti \u010dekaju formalno odobrenje Komisije, a zatim i odluku Saveta EKOFIN, koji uklju\u010duje evropske ministre finansija. Sastanak je zakazan za 10. oktobar.<\/p>\n
Ambasador Republike Moldavije u Bukure\u0161tu, Viktor Kirila, skrec\u0301e pa\u017enju na \u010dinjenicu da je Rusija vec\u0301 ulo\u017eila stotine miliona evra uo\u010di parlamentarnih izbora u Ki\u0161injevu, zakazanih za 28. septembra. U gostovanju na privatnoj televizijskoj, Viktor Kirila je objasnio za\u0161to je ovog puta na meti i dijaspora i kako se naru\u0161ava ugled EU. \u201eTo je najproevropskiji deo na\u0161eg dru\u0161tva i na poslednjim izborima su doneli odlu\u010dujuc\u0301i glas za Republiku Moldaviju, za odr\u017eavanje R. Moldavije na evropskom putu i verujem da c\u0301e se isto desiti i ovog puta\u201c, rekao je Kirila. \u0160to se ti\u010de hibridne operacije Rusije i sredstava izdvojenih za ovu izbornu kampanju, ambasador Viktor Kirila je rekao da je ona deset puta obimnija – \u201e \u201eAko je pro\u0161le jeseni, tokom referenduma i predsedni\u010dkih izbora, Rusija ilegalno unela preko 40 miliona evra u Republiku Moldaviju, ovog puta govorimo o 300 miliona evra za kupovinu glasova, destabilizaciju politi\u010dke situacije, stvaranje nasilja, promociju manipulacija, propagande, dezinformacija, organizovanje raznih protesta\u201c, precizirao je i Viktor Kirila.<\/p>\n
Stotine hiljada Francuza u\u010destvovalo je u \u010detvrtak u demonstracijama koje su sazvale glavne sindikalne konfederacije protiv mera \u0161tednje koje je vlada predvidela za uravnote\u017eenje javnih finansija. Prema podacima \u017dandarmerije, pola miliona ljudi iza\u0161lo je na ulice, ali organizatori ka\u017eu da je broj demonstranata bio dvostruko vec\u0301i. Vozovi, pariski metro, \u200b\u200b\u0161kole i apoteke su ozbiljno pogo\u0111eni. Uz neke izuzetke – kao \u0161to su Lion, Marsej, Nant ili Ren – mar\u0161evi su bili mirni, a demonstranti su mogli da izraze svoje nezadovoljstvo. Vlasti su objavile da se preko 7.000 radikalnih i agresivnih pojedinaca infiltriralo me\u0111u mirne demonstrante sa namerom da izazovu nerede i razaranje. Prema dopisniku Radija Rumunija iz Pariza, policija je privela oko 300 ljudi, od kojih je preko 130 stavljeno u pritvor. Ovo je bio drugi dan mobilizacije u roku od osam dana, nakon pokreta \u201eBlokiraj sve\u201c 10. septembra.<\/p>\n
Sna\u017ean zemljotres pogodio je region Kam\u010datke, na dalekom istoku Rusije, rekao je regionalni guverner u petak ujutru, \u0161to je izazvalo lokalno upozorenje na cunami, ali nema neposrednih izve\u0161taja o \u0161teti. Geolo\u0161ki zavod Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (USGS) saop\u0161tio je da je potres bio ja\u010dine 7,8 stepeni Rihterove skale i da je epicentar bio na dubini od 10 km. Usledila su \u010detiri naknadna potresa, magnitude od 5,1 do 5,8. Upozorenje na cunami izdato je za isto\u010dnu obalu poluostrva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Ilije Bolo\u017ean razgovarao je u petak sa trgovcima na malo o ograni\u010davanju komercijalne mar\u017ee na osnovne namirnice, meri koja isti\u010de 1. oktobra. Sastanak je odr\u017ean usred neslaganja unutar vladajuc\u0301e koalicije: Socijaldemokratska stranka (PSD) i Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) insistiraju na zadr\u017eavanju ove mere, dok Unija spasimo Rumuniju (USR), vec\u0301i deo Nacionalne liberalne […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091,114932],"class_list":["post-929341","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n