Rumunska komunisti\u010dka partija je, od svog osnivanja, bila teroristi\u010dka organizacija stavljena u slu\u017ebu Sovjetskog Saveza, teroristi\u010dke dr\u017eave. Ekstremna levica Rumunske socijaldemokratske partije glasala je 8. maja 1921. godine za pridru\u017eivanje principima Trec\u0301e internacionale i uzela naziv Komunisti\u010dka partija iz Rumunije. Ova partija bila je teroristi\u010dka organizacija jer je osudila formiranje Velike Rumunije 1918. godine i tra\u017eila njeno raspar\u010davanje. Zalagala se za autonomiju rumunskih pokrajina \u201edo potpunog odvajanja od rumunske dr\u017eave\u201c, smatrajuc\u0301i je \u201eimperijalisti\u010dkom dr\u017eavom\u201c, koja je formirana \u201ekroz osvajanje stranih teritorija\u201c. Partija se zalagala i za eliminaciju kapitalizma, odnosno tr\u017ei\u0161ne ekonomije, politi\u010dkog vi\u0161epartijskog sistema i privatne svojine. Komunisti\u010dka partija iz Rumunije je bila teroristi\u010dka organizacija jer se ne samo deklarativno zalagala za raspad Rumunije, vec\u0301 je i preduzimala akcije. To je uklju\u010divalo i \u201emeke\u201c akcije poput distribucije manifesta, ali i \u201etvrde\u201c akcije koje su zna\u010dile oru\u017eanu pobunu, poput ustanka u Tatarbunaru 1924. godine, i ekonomsku blokadu putem \u0161trajkova, poput onog iz 1933. godine. Zakon o pravnim licima, usvojen 6. februara 1924. godine, ukinuo je ekstremisti\u010dke stranke i organizacije, a Komunisti\u010dka partija iz Rumunije je bila me\u0111u njima. U avgustu 1944. godine, kada su iza\u0161li iz ilegale, rumunski komunisti su sledili uputstva Kominterne. Na kraju rata i nakon uspostavljanja komunisti\u010dkog re\u017eima, propaganda je ilegalcima dala ugled nedodirljivih. Anton Mojsesku, koga je 1995. godine intervjuisao Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, prisetio se svojih ilegalnih aktivnosti.<\/p>\n
\u201eBio sam zadu\u017een za organizaciju u Ja\u0161iju, posebno studentske omladine, i radni\u010dke omladine. Bio sam zadu\u017een za organizovanje studentskih akcija protiv \u0161ovinisti\u010dkih i rasisti\u010dkih manifestacija Legionarskog pokreta, koji je bio prili\u010dno jak u Ja\u0161iju. Bio sam zadu\u017een za organizovanje radnika, mladih radnika iz Nikoline, uo\u010di \u0161trajka 1933. godine, organizovanje radni\u010dke omladine u Pa\u0161kani. Organizovali smo 1. maja 1933. godine distribuciju manifesta sa op\u0161tim sloganima, koji su bili i u zemlji i u inostranstvu. Zahtevali smo slobodu organizovanja radnika, legalizaciju osmo\u010dasovnog radnog dana, bili smo za \u201eTri osmice\u201c, kako smo ih zvali. \u017deleli smo osam sati rada, osam sati odmora, osam sati rekreacije. Imali smo zahteve za plate za radnike, bolje uslove rada i tako dalje. Zatim, u Ja\u0161iju, pored distribucije manifesta, organizovali smo i akciju crtanja \u0161ablonima, ispisujuc\u0301i slogane koji su ra\u0111eni \u0161ablonima i bojom na ogradama, zidovima itd. Napisao sam \u201e\u017diveo 1. maj, me\u0111unarodni praznik rada!\u201c i \u201e\u017eiveo 1. maj! Radnici borite se za osam sati rada, humane plate, human tretman u preduzec\u0301ima!\u201c<\/em><\/p>\n Radu Bogdan je, iste 1995. godine, priznao doprinos koji je dao akcijama svojih drugova protiv Rumunije.<\/p>\n \u201eKada je Vladesku-Rakosa pao i bio uhap\u0161en u prolec\u0301e 1944, sedeo sam u istom dvori\u0161tu sa njim, moje veze sa ilegalcima su prekinute. To je bilo pravilo zavere. Jedan od mojih partijskih veza je uhap\u0161en, pretu\u010den, ali je c\u0301utao. C\u0301utanje me je spasilo jer sam stavio svoju kuc\u0301u na raspolaganje. To je bila jedna od mojih ilegalnih aktivnosti, kako bi imali mesto gde bi mogli da prave la\u017ene li\u010dne karte, pe\u010date i druge stvari. Druge akcije su bile distribucija antifa\u0161isti\u010dkih manifesta. Ne pridajem mnogo zasluga ovoj aktivnosti, ali jedno je bilo sigurno: znao sam da rizikujem svoj \u017eivot jer su, u istom periodu, tri \u0161esnaestogodi\u0161nja de\u010daka pogubljena zbog distribucije nov\u010danica od 1 leja sa pe\u010datom Dole Antonesku! Dakle, da sam uhvac\u0301en, ne bih dobro pro\u0161ao. Naravno, bilo je mnogo nedostatka svesti o opasnosti. \u0160ta je sva ova omladina znala o tome \u0161ta se zapravo de\u0161ava u svetu?\u201c<\/em><\/p>\n Mihaj Ro\u0161ianu je 1971. godine, povodom 50. godi\u0161njice osnivanja stranke, podsetio kako je i buduc\u0301i patrijarh Justinijan Marina stekao oreol ilegaliste.<\/p>\n \u201eU akciji \u201eZa mir\u201c 1936. godine, odr\u017eali smo veliki skup u Val\u010di i napisali pismo kongresu gde je u Parizu osnovana Univerzalna skup\u0161tina za mir (RUP), pismo koje je tako\u0111e potpisao patrijarh, tada sve\u0161tenik Marina. Na\u0161i ljudi su bili do\u010dekani i u\u0161li su u crkveno dvori\u0161te, a bezbednost i policija nisu mogli da posumnjaju, mogli su da posumnjaju samo vernici. Na\u0161i ljudi su oti\u0161li \u200b\u200bu parohijski dom, tamo su imali tajnu sobu gde sam i ja odlazio kada sam \u017eeleo da se sklonim. Tamo smo odr\u017eali na\u0161 sastanak, sa delegatima iz svih okruga Oltenije. Tada je izabran Okru\u017eni komitet i prona\u0161li smo legalne oblike za izvo\u0111enje ilegalnih, revolucionarnih oblika borbe. Kulturni centri su tako\u0111e bili organizacije koje su pokrivale na\u0161u aktivnost, te kulturne centre koje su vodili komunisti osnovali smo kao selja\u010dke organizacije, sa zapisnicima i statutima, u kojima su se smatrali \u010dlanovima. I tako sam uspostavio kontakte me\u0111u masama.\u201c<\/em><\/p>\n Samo istorijskim spletom okolnosti, Komunisti\u010dka partija iz Rumunije je kona\u010dno do\u0161la na vlast u Rumuniji. Period ilegalnih aktivnosti samo je ocrtao u\u017ease koje \u0107e po\u010diniti re\u017eim koji je uspostavila.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunska komunisti\u010dka partija je, od svog osnivanja, bila teroristi\u010dka organizacija stavljena u slu\u017ebu Sovjetskog Saveza, teroristi\u010dke dr\u017eave. Ekstremna levica Rumunske socijaldemokratske partije glasala je 8. maja 1921. godine za pridru\u017eivanje principima Trec\u0301e internacionale i uzela naziv Komunisti\u010dka partija iz Rumunije. Ova partija bila je teroristi\u010dka organizacija jer je osudila formiranje Velike Rumunije 1918. godine i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-930012","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n